Stefan Radović

Startseite
Schweiz
Zug
Stefan Radović

Stefan Radović je sistemski i porodični terapeut-konstelator,bahov praktičar,pisac,mentor,govornik... Hiljade ljudi na društvenim mrežama prati njegov rad.

Stefan Radović je autor knjige „ZOELAND – Tajna čarobnog kraljevstva“ (Život je bajka čiji si ti pisac), kao i Bajke u tegli (koja je prevedena na engleski jezik), govornik, spiritual i pranic healer. Edukovao se u oblastima Sistemske i Porodične terapije, Fraktalnog metoda analitičke dijagnostike, prognoze i korekcije stanja čoveka, Prana healinga, kao i Bahovih cvetnih esencija. Edukuje osobe sv

ih životnih dobi na polju ličnog rasta i razvoja. Do sada je održao mnoga motivaciona predavanja, seminare i radionice po čitavoj Srbiji, ali i regionu i drugim zemljama sveta. Ova predavanja se nadovezuju na imperativ koji je sebi postavio, a to je pomaganje ljudima da od svog života kreiraju bajku. "Na kraju svog života, neće mi biti bitne ni moje diplome, ni koliko sam novca zaradio, ni šta sam stekao, ni koliki sam uspeh doživeo…

Biće mi bitna moja dela, KOLIKO SAM SRCA DOTAKAO i da li sam ovu planetu učinio boljim mestom za život."

09/06/2026

Dobiti deo naslovne i celu 12. stranu crnogorske Pobjede za intervju o mom radu je trenutak koji se ne meri samo prostorom u novinama.

Meri se svim godinama koje su prethodile.

Godinama rada. Gradovima. Salama. Ljudima koji su dolazili sa bolom za koji nisu imali reči. Porodičnim pričama koje su ćutale decenijama. Suzama koje su prvi put smele da poteku. Istinama koje su dugo čekale nekoga ko će ih pogledati pravo u oči.

Zato naslov KADA SE BOL PRETVORI U SNAGU za mene nije naslov.

To je tačka u kojoj se susreću sve priče koje sam video.

Priče ljudi koji su mislili da su slabi, a zapravo su nosili previše. Ljudi koji su mislili da su pokvareni, a zapravo su bili lojalni nečijoj tuzi. Ljudi koji su mislili da im život ne ide, a zapravo su živeli po nevidljivim pravilima svoje porodice.

I to je ono što porodične konstelacije otkrivaju.

Ne daju ti utehu da bi ti bilo lakše pet minuta. Ne n**e ti lepu rečenicu da je okačiš na zid. Ne maze bol da bi ostao isti.

One pokažu istinu.

A kada čovek vidi istinu, više ne može da živi isto.

Tu počinje preokret. Tu prestaješ da nosiš ono što nikada nije bilo tvoje. Tu prestaješ da ponavljaš istu ljubav, isti strah, isti poraz, isti obrazac u drugom obliku.

Tu bol prestaje da bude kazna.

I tada se otvaraju NOVA VRATA.

U snagu. U slobodu. U život koji konačno pripada tebi.

I zato 27. i 28. juna u Podgorici, u hotelu Voco, zatvaramo turneju VIDIM TE.

Ovo nije još jedan vikend. Ovo nije još jedna radionica. Ovo je završni rad jednog velikog ciklusa.

Dolaziš ako osećaš da više ne možeš da se vrtiš u istom krugu. Dolaziš ako znaš da ti ne treba još jedno objašnjenje, nego pomeranje iz korena. Dolaziš ako si spreman da pogledaš ono što je dugo stajalo iza tvog bola.

Ne dolazimo da pričamo o promeni.
Dolazimo da je pokrenemo.

Prijave su preko linka u opisu profila.

Hvala za FOTOGRAFIJE i Nadi Kovačević na intervjuu.

Šaljem ljubav,

05/06/2026

Najteži rastanci nisu oni u kojima prestane ljubav.

Najteži su oni u kojima i dalje želiš nekome dobro, ali konačno znaš da tvoje mesto više nije tamo.

7 istina kada nekoga i dalje voliš, ali mu više ne pripadaš
broj 4 se prekasno shvati

1️⃣
Možeš nekome želeti svu sreću ovog sveta,
a ipak znati da tvoje mesto više nije pored njega.

2️⃣
Ljubav ne nestane uvek.
Nekad samo prestane da bude dovoljan razlog da se vraćaš.

3️⃣
Najteže je kada ti neko više nije dom,
a još uvek ti nije stranac.

4️⃣
Neko može biti tvoja velika ljubav,
ali ne i osoba sa kojom treba da provedeš život.

5️⃣
Ne drži te uvek osoba.
Nekad te drži ono što si verovao da ćete postati zajedno.

6️⃣
Zrela ljubav ne proklinje.
Samo kaže: želim ti dobro, ali više ne preko sebe.

7️⃣
Ne prestaješ da pripadaš nekome kada odeš.
Prestaješ onda kada pored njega više ne prepoznaješ sebe.

I tada ne odlaziš zato što ne voliš.

Odlaziš zato što si konačno shvatio da ljubav ne sme da bude mesto na koje se vraćaš dok usput gubiš sebe, jer nijedna ljubav nije vredna cene da na kraju više ne znaš ko si.

04/06/2026

FRANKFURT — deveta po redu radionica moje prve evropske turneje VIDIM TE.

Grad brzine, rada, kontrole i spoljašnje stabilnosti.
A baš tu se otvorila jedna od najvažnijih tema koju mnogi ljudi nose u sebi, ali je retko tako jasno pogledaju:

opsesija.

Ne ona površna, filmska opsesija.
Ne samo čekanje poruke.
Ne samo vraćanje na jednu osobu.
Ne samo pitanje: „Zašto ne mogu da ga pustim?” ili „Zašto mi je ona stalno u glavi?”

U Frankfurtu se jasno videlo da opsesija često nije dokaz velike ljubavi.
Ona je znak da je život na nekom mestu stao.

Kada u životu nema dovoljno pokreta, radosti, pravca i stvarnog kontakta sa sobom, jedna osoba može da postane ceo svet.

A ona nije ceo svet.
Ona je putokaz.

U Frankfurtu smo gledali šta se zapravo krije iza opsesije.
Ne samo osoba koju ne možemo da pustimo, nego praznina u nama u koju je ta osoba ušla.

I zato je ova radionica bila važna.
Jer kada vratimo energiju sebi, život ponovo počinje da se pomera.

Hvala svima koji su bili deo ove radionice.
Hvala svima koji su imali hrabrosti da pogledaju tamo gde ego više nema šta da objasni.

Grlim vam dušu, celom svojom.
I šaljem jedno veliko VIDIM TE svima koji su bili i biće deo ovog p**a. 💛

29/05/2026

Tek kada se sva svetla ugase, osetiš da se nešto veliko zaista dogodilo…
Stojiš pred skoro 700 ljudi u .centar , u sali koja diše zajedno sa tobom, i govoriš o onome što se ne vidi, a upravlja životom više nego što smemo da priznamo.

Govorio sam o nevidljivim upletenostima.
O generacijskoj traumi.
O epigenetici.
O fasciji, telu koje pamti i onda kada um pokušava da objasni, potisne ili prećuti.
O porodičnim lojalnostima koje se prenose tiho, kroz pogled, ćutanje, izbor partnera, odnos prema novcu, uspehu, ljubavi i sopstvenom životu.

I dok sam govorio, nisam imao osećaj da držim predavanje.
Imao sam osećaj da zajedno otvaramo prostor u kome ljudi prvi put mogu da zastanu i pitaju se:

Šta je zaista moje, a šta sam nasledio?

Skoro će mesec dana od konferencije a i dalje sabiram utiske.

Ljudi se idalje javljaju. Šalju poruke. Snimke. Fotografije. Pišu šta im se otvorilo, šta su povezali, šta ih je pogodilo, šta ih je nateralo da drugačije pogledaju sebe, svoje roditelje, svoje izbore i svoj život.

I to je za mene najveća potvrda.

Ne aplauz.
Ne velika bina.
Ne puna sala.

Već trenutak kada neko posle tvojih reči više ne može da nastavi da živi potpuno isto.

Upoznao sam sjajne ljude.
Povezao se sa divnim predavačima.
Osetio koliko je važno da se ovakve teme iznesu pred veliki broj ljudi, jasno, dostojanstveno i bez umanjivanja njihove dubine.

Hvala na pozivu, poverenju i viziji.
Hvala .conference što je okupila skoro 700 ljudi i otvorila prostor za razgovore koji ne ostaju samo u glavi, nego se spuštaju u telo, porodicu, život i odluke.
Hvala na predivnim fotografijama.

A najviše hvala svima koji ste bili tu.

Za mene ovo nije bilo samo predavanje, već trenutak u kom sam osetio da sve borbe, svi udarci, sva skretanja i sva vraćanja sebi ipak imaju jedan jasan smisao.

I baš zbog toga ova pesma, jer kada se sve sabere: možda nisam išao lakšim putem, ali sam išao svojim putem…

#2026

14/05/2026

Postoje majke koje su fizički tu, ali ih dete emocionalno nikada zaista nije imalo.

To je ono što psihijatar Andre Green naziva „kompleksom mrtve majke“.

Ne govori se o majci koja je umrla, već o majci koja je, usled tuge, traume, depresije, zavisnosti, nasilja koje je preživela ili sopstvene emocionalne nezrelosti, postala unutrašnje nedostupna svom detetu.

Dete je gleda, ali ne uspeva da je oseti.
Traži pogled, toplinu, utehu, potvrdu, ali umesto kontakta dobija prazninu, hladnoću ili nepredvidive reakcije.

I tada se u detetu ne rađa samo tuga.
Rađa se stalna pripravnost.

Ono počinje da skenira majku:
kakvog je raspoloženja, da li sme da joj priđe, da li je bezbedno da nešto traži, da li će danas biti prihvaćeno ili odbačeno.

Kasnije, kao odrasla osoba, to dete često više ne zna kako da se opusti u odnosima.
Postaje hiperbudno. Preosetljivo na ton, ćutanje, distancu.
U ljubavi stalno „čita znakove“ i pokušava da predupredi napuštanje.

Neki ljudi se zato preterano prilagođavaju.
Neki biraju emocionalno nedostupne partnere.
Neki ne umeju da prime ljubav kada je zaista dobiju.
Neki seku svoje emocije, beže u kontrolu, rad, dokazivanje ili odnose u kojima nikada nisu sasvim sigurni.

Jer dete koje je dugo čekalo da se majka vrati u kontakt, kao odraslo često i dalje čeka da se neko konačno pojavi.

I važno je da znaš:
nije problem u tome što previše osećaš.
Problem je što si prerano morao da osećaš sve ono što dete nije smelo da nosi.

Isceljenje ne počinje optuživanjem majke.
Počinje priznanjem istine:
ono što mi je bilo potrebno, nisam dobio.
A onda polako, kroz terapijski odnos, rad sa telom, granicama, tugovanjem i razumevanjem sopstvenih obrazaca, učimo da više ne živimo kao dete koje čeka majku, već kao odrasla osoba koja konačno može da se vrati sebi.

11/05/2026

Dobiti najduži aplauz posle predavanja u .centar …
Tek sada sam isprocessuirao sve što se dogodilo i dozvolio sebi da primim toliko ljubavi.
Sve poruke, svi storiji, sve rečenice:
„Ovo je jedno od najjačih predavanja koje sam ikada čuo”… i dalje prolazi kroz mene.

Hvala vam.

7.5. je bio dan koji nosi posebno značenje. Dan rođenja moje bake. I baš tada je otvoreno ovo predavanje, kao niz znakova koji su se sami slagali.

Ono što se desilo u Sava Centru nije bio događaj. Bio je susret. Između priča koje su čekale da budu izgovorene i ljudi koji su čekali da ih neko konačno vidi.

Ono što me je slomilo na najlepši način bili su ljudi koji su prišli posle. Pitali su za radionice. Za gradove. Za termine. Za porodične konstelacije. Nisu pitali iz radoznalosti. Pitali su jer su nešto osetili u sebi te večeri i nisu hteli da to ostane samo na večeri.

To je najveća nagrada koja postoji.

Ovo je deo Vidim te 2 evropske turneje. 12 država. 14 gradova. Približavamo se kraju ostali su Zagreb, Minhen, Cirih, Beč, Beograd, Podgorica. I svuda ista istina dočeka nas: ljudi su gladni da budu viđeni.

I gde god da idemo, jedna rečenica ostaje u centru svega:
“U svakom ćilimu postoji jedna petlja koja drži sve. Ti si ta petlja.”

Hvala .conference na poverenju.
Hvala na prostoru, inspiraciji i srcu.
Hvala .nicetin za tvoje oko i što si zabeležio svaki trenutak koji je vredeo pamćenja.
Hvala što svaku moju ludost pretvoriš u stvarnost.
Hvala svim sjajnim predavačima sa kojima sam delio scenu. Bila mi je čast.

Vidim vas.
I grlim vam dušu svojom dušom. 🫂💛

04/05/2026

Nekada sam mislio da je najveći luksuz da te drugi vide kao uspešnog, a onda sam shvatio… najveći luksuz je da ne moraš više nikome da se dokazuješ.

Iza svakog čoveka koji izgleda sigurno, postoji dete koje je nekada moralo da zasluži pogled.
Da bude dobar.
Da bude jak.
Da ne smeta.
Da ne traži previše.
Da ne pokaže slabost.

I zato odrasli ljudi često ne jure uspeh.
Jure trenutak u kom će konačno osetiti:
„Dovoljno sam vredan i bez aplauza.“

Možemo obući najlepše odelo.
Možemo izgraditi ime, posao, status, telo, sliku.
Ali ako unutra i dalje stoji deo nas koji čeka da ga neko prizn…ništa spolja neće biti dovoljno.

Prava promena ne počinje kada te svet VIDI.
Počinje kada ti PRESTANEŠ da bežiš od sebe.

I možda je baš tu POČETAK NOVOG ŽIVOTA:
ne u tome da postaneš neko drugi,
već da konačno staneš iza onoga ko si oduvek bio.

Jer čovek koji zna svoju vrednost, ne mora više da moli za mesto koje mu pripada!

24/04/2026

Mrtav brak nije porodica.
To je zatvor za decu.

Neću vam reći da je rešenje uvek razvod.
Nekada jeste.
Ali nekada je rešenje da dve odrasle osobe konačno prestanu da ratuju preko tišine, dece i izgovora.

Postoji individualna terapija.
Postoji partnerska terapija.
Postoje porodične konstelacije.

Ali za odnos su potrebne dve osobe.
Potrebna je saradnja.
Potrebna je iskrenost.
Potrebna je spremnost da oboje pogledaju svoj deo odgovornosti.

Nekada je dovoljno da jedna osoba prva postane svesna.
Da prestane da ćuti.
Da kaže:

„Neću više da naše dete nosi ono što mi kao odrasli ne smemo da pogledamo.“

Ali da bi brak ozdravio, nije dovoljna samo jedna osoba koja se budi.
Potrebne su dve osobe koje žele da prestanu da povređuju sebe, jedno drugo i dete između njih.

U porodičnim konstelacijama ne tražimo krivca.
Tražimo koren.
Gde je ljubav stala.
Gde je strah postao veći od istine.
I šta dete nesvesno nosi umesto svojih roditelja.

Jer kada jedna osoba u porodici počne da vidi istinu,
ceo sistem više ne može da ostane isti.

Ovo se završava ovde sa mnom.

21/04/2026

Da li ste do sada bili na radionici porodičnih konstelacija?

Ako ste ikada poželeli da razumete šta se zaista pokreće ispod površine na radionici porodičnih konstelacija, onda je važno da upoznate čoveka koji je promenio način na koji gledamo porodične odnose, pripadanje, traumu i ljubav.

U ovoj epizodi na Spotlight TV govorim o Bertu Hellingeru mnogo dublje od osnovne biografije. Otvaram priču o njegovom životnom putu, iskustvima koja su oblikovala njegov rad i o tome kako je nastao pristup koji danas toliko snažno dotiče ljude širom sveta. Ovo je epizoda za sve koji ne žele samo da čuju ko je on bio, već da osete zašto njegov rad i dalje živi kroz sve ono što se na konstelacijama otkriva.

Celu epizodu možete pogledati na YouTube kanalu Spotlight TV.

🌿

20/02/2026

Ljudi mi kažu “plašim se terapije”, a pre toga su bez straha išli kod vračare.

I samo da budem jasan: ja ovde ne napadam nikoga, niti vređam ičija uverenja.
Ovo mi je zanimljivo kao psihološki mehanizam — šta nam je “bezbednije”, a od čega bežimo.

Nekad je lakše otići tamo gde dobiješ odgovor bez suočavanja, nego doći na mesto gde se radi duboko, iskreno i odgovorno.
Jer ovde se ne traži krivac, nego uzrok. I zato strah često iskoči baš pred ulazak.

Ako osećaš tremu, to ne znači da “ne treba da dođeš”.
Često znači da si na pragu nečeg važnog za tebe.

Zato dobro došao… 🤗

Ne moraš sve odjednom. Dovoljno je da napraviš prvi korak.

Napiši mi u komentaru jednu reč: “SPREMAN/A” ako si u fazi da biraš sebe.
I pošalji ovo nekome ko odlaže pomoć, a zapravo je najviše zaslužuje.

Adresse

Zug

Telefon

+381693308055

Webseite

http://www.stefanradovic.com/

Benachrichtigungen

Lassen Sie sich von uns eine E-Mail senden und seien Sie der erste der Neuigkeiten und Aktionen von Stefan Radović erfährt. Ihre E-Mail-Adresse wird nicht für andere Zwecke verwendet und Sie können sich jederzeit abmelden.