Stefan Radović

Startseite
Schweiz
Zug
Stefan Radović

Stefan Radović je sistemski i porodični terapeut-konstelator,bahov praktičar,pisac,mentor,govornik...

Stefan Radović je sistemski i porodični terapeut, konstelator i autor metode VIDIM TE, autorskog rada koji integriše bogato iskustvo i široka znanja stečena tokom godina predanog rada s klijentima. Ova metoda, jedinstvena u svom pristupu, predstavlja most između tradicije i savremenih terapijskih tehnika, uključujući transgeneracijske uvide i kvantno polje. Kroz ovaj proces Stefan pomaže ljudima d

a prepoznaju i oslobode se upletenosti prošlih generacija, otkrivajući snagu svog autentičnog bića i kreirajući harmonične odnose sa sobom i drugima. Kao vizionar i pionir u oblasti transformacije ličnih i porodičnih odnosa, poznat je po tome što inspiriše promene koje preobražavaju živote na dubljem nivou. Kao autor knjige ZOELAND – Tajna čarobnog kraljevstva, koja je postala bestseler, i Bajke u tegli, koje su pridobile srca čitalaca širom sveta, Stefan je poznat po svom duboko emotivnom i maštovitom pristupu koji spaja umetnost, duhovnost i nauku. Takođe je autor knjige Emocionalna gravitacija, koja poziva da krenemo na put srca, iscelimo traume iz prošlosti, manifestujemo ljubav i time promenimo tok svoje ljubavne priče. Impresivan edukativni put uključuje diplome iz oblasti Sistemske i Porodične terapije, Fraktalnog metoda analitičke dijagnostike, Prana isceljivanja, Bahovih cvetnih esencija i druge akreditacije. Tokom godina, kreirao je brojne mentorske programe i online kurseve, omogućavajući ljudima širom sveta da iz udobnosti svojih domova otkriju moć lične transformacije i emocionalnog isceljenja. Njegov rad obuhvata kombinaciju savremenih naučnih pristupa i vekovne mudrosti, čime pruža jedinstvenu sinergiju za isceljenje i rast. Predanost humanitarnom radu ogleda se u projektima podrške žrtvama porodičnog nasilja, nezbrinutoj deci i mladima. Stefan je posvećen i tinejdžerima i mladima, te kroz razne govore, predavanja i prezentacije pruža podršku novim generacijama, pomažući im da prepoznaju svoj potencijal, suoče se sa izazovima i razviju autentičnost i lični rast. Osnivač je Instituta za sistemsku i porodičnu terapiju (ISPT) – Poredak ljubavi. Njegova posvećenost tome da pomogne ljudima da od svog života kreiraju bajku – odražava se u snažnim predavanjima gde Stefan, ne samo prenosi znanje, već deli i lično iskustvo, nudeći viziju sveta u kojem svaki pojedinac ima moć da oblikuje sopstvenu stvarnost i ostvari pun potencijal života.

12/08/2026

Najdublja posledica prerane odgovornosti nije umor.
To je trenutak kada više ne znate šta vi želite.

Znate ko je ljut.
Kome treba pomoć.
Šta mora da se završi.
I kako da se popravi atmosfera.

Ali kada vas neko pita šta je potrebno vama, zastanete.
Kažete da vam je svejedno, iako nije.
Pristanete pre nego što proverite sebe.
Promenite odluku čim osetite da se neko naljutio.

Tuđe raspoloženje primetite pre sopstvenog.
Vaše potrebe nisu nestale.

Godinama su bile poslednje na redu.

Terapijski rad počinje kada sebe vratite među ljude o kojima vodite računa.
Kada dopustite odrasloj osobi da bude razočarana, a da ne potrčite da to popravite.
Kada zastanete pre nego što pristanete.
Kada preuzmete svoj deo, ali odbijete ono što vam ne pripada.
Kada u svakom odnosu počnete da postavljate jedno važno pitanje:

„Ima li ovde mesta i za mene?“

Ne treba da postanete hladni.
Treba da prestanete da nestajete svaki put kada je nekom drugom nešto potrebno.

Zrelost nije da možete sve da podnesete.
Zrelost je da više ne prihvatate sve što vam drugi spuste u ruke.

28/07/2026

Četvrta slika je znak koji ste tražili.

Najviše lažemo sebe tamo gde već znamo istinu, ali nam se ne sviđa šta ona traži od nas. Zato govorimo: „Nije strašno“, „svuda je isto“, „drugi trpe i gore“, „ko zna da li ću ikada naći bolje“. Ne ostajemo zato što nam je dobro, nego zato što nas promena plaši više od još jedne godine istog života.

Na Balkanu se trpljenje često zove ljubav, ćutanje mir, a odustajanje od sebe zahvalnost. Kada kažete da drugi žive i gore, pitajte se sa kim se poredite. Sa ljudima čiji vas život tera da živite bolje ili sa onima čija vam nesreća služi kao izgovor da ostanete u braku koji postoji samo pred svetom, porodici u kojoj se svi prave da je sve normalno, prijateljstvu koje vas troši ili pored prevare preko koje ste prešli, ali je nikada niste oprostili?

To nije zahvalnost. To je strah koji ste nazvali razumom.

Koji koji broj i izjava vas je najviše dotakla? Napišite broj u komentaru.

Za ljubav se ne moli. Za minimum se ne zahvaljuje. Život se ne odlaže zbog nekoga ko još razmišlja da li vas želi u njemu.

15/07/2026

Najdublji oblik bliskosti nastaje kada vaše telo pored nekoga prestane da očekuje napuštanje.

U psihologiji privrženosti postoji pojam sigurne baze. To je odnos iz kojeg možete da istražujete život, rizikujete, pogrešite i vratite se, znajući da zbog svoje ranjivosti nećete izgubiti ljubav.

U teškim trenucima nije presudno da partner ima savršen savet. Presudno je da njegov nervni sistem može da ostane prisutan uz vaš, bez povlačenja, umanjivanja bola ili potrebe da vas što pre „popravi“. To se zove koregulacija: prisustvo druge osobe pomaže telu da izdrži ono što samo u tom trenutku ne može.

Zato sigurnost u odnosu nije osećaj da se ništa loše neće dogoditi. Sigurnost je iskustvo da, kada se dogodi, nećete morati istovremeno da nosite i bol i strah da ćete ostati sami.

Hemija pokreće odnos. Sigurna privrženost mu daje snagu da preživi stvaran život.

20/06/2026

Nismo želeli da snimimo savršen govor.
Želeli smo da pokažemo šta se desi u čoveku kada trema preuzme telo.

Glas ubrza.
Misao se zategne.
Rečenice krenu da beže jedna preko druge.
Noga počne da cupka.
Telo traži izlaz, a scena odjednom postane veća od čoveka.

Iz terapijskog ugla, trema nije slabost.
To je aktivacija simpatičkog nervnog sistema.
Telo ulazi u režim: bori se ili beži.
Zato mnogi ljudi kada imaju tremu počnu da pričaju prebrzo, da gutaju rečenice, da se ukoče, da se izgube u sopstvenom tempu.

Kroz rad sa Radovanom učio sam da se trema ne pobeđuje silom.

Ona se reguliše kroz telo.
Kroz dah.
Kroz pauzu.
Kroz pokret.
Kroz vežbe koje vraćaju prisustvo u glas i sigurnost u telo.

Nekad je dovoljan mali pokret glavom.
Nekad promena ritma.
Nekad jedan trenutak u kojem ne pobegneš iz sebe.

Trema nije znak da ne treba da izađete.
Trema je prag.
A prag se ne razume dok stojite ispred njega.
Pređe se.

U najvažnijem trenutku nije potrebno da budete savršeni.

Potrebno je da izađete na scenu, udahnete i napravite prvi korak ka sebi.

VERUJEM U VAS!

09/06/2026

Dobiti deo naslovne i celu 12. stranu crnogorske Pobjede za intervju o mom radu je trenutak koji se ne meri samo prostorom u novinama.

Meri se svim godinama koje su prethodile.

Godinama rada. Gradovima. Salama. Ljudima koji su dolazili sa bolom za koji nisu imali reči. Porodičnim pričama koje su ćutale decenijama. Suzama koje su prvi put smele da poteku. Istinama koje su dugo čekale nekoga ko će ih pogledati pravo u oči.

Zato naslov KADA SE BOL PRETVORI U SNAGU za mene nije naslov.

To je tačka u kojoj se susreću sve priče koje sam video.

Priče ljudi koji su mislili da su slabi, a zapravo su nosili previše. Ljudi koji su mislili da su pokvareni, a zapravo su bili lojalni nečijoj tuzi. Ljudi koji su mislili da im život ne ide, a zapravo su živeli po nevidljivim pravilima svoje porodice.

I to je ono što porodične konstelacije otkrivaju.

Ne daju ti utehu da bi ti bilo lakše pet minuta. Ne n**e ti lepu rečenicu da je okačiš na zid. Ne maze bol da bi ostao isti.

One pokažu istinu.

A kada čovek vidi istinu, više ne može da živi isto.

Tu počinje preokret. Tu prestaješ da nosiš ono što nikada nije bilo tvoje. Tu prestaješ da ponavljaš istu ljubav, isti strah, isti poraz, isti obrazac u drugom obliku.

Tu bol prestaje da bude kazna.

I tada se otvaraju NOVA VRATA.

U snagu. U slobodu. U život koji konačno pripada tebi.

I zato 27. i 28. juna u Podgorici, u hotelu Voco, zatvaramo turneju VIDIM TE.

Ovo nije još jedan vikend. Ovo nije još jedna radionica. Ovo je završni rad jednog velikog ciklusa.

Dolaziš ako osećaš da više ne možeš da se vrtiš u istom krugu. Dolaziš ako znaš da ti ne treba još jedno objašnjenje, nego pomeranje iz korena. Dolaziš ako si spreman da pogledaš ono što je dugo stajalo iza tvog bola.

Ne dolazimo da pričamo o promeni.
Dolazimo da je pokrenemo.

Prijave su preko linka u opisu profila.

Hvala za FOTOGRAFIJE i Nadi Kovačević na intervjuu.

Šaljem ljubav,

05/06/2026

Najteži rastanci nisu oni u kojima prestane ljubav.

Najteži su oni u kojima i dalje želiš nekome dobro, ali konačno znaš da tvoje mesto više nije tamo.

7 istina kada nekoga i dalje voliš, ali mu više ne pripadaš
broj 4 se prekasno shvati

1️⃣
Možeš nekome želeti svu sreću ovog sveta,
a ipak znati da tvoje mesto više nije pored njega.

2️⃣
Ljubav ne nestane uvek.
Nekad samo prestane da bude dovoljan razlog da se vraćaš.

3️⃣
Najteže je kada ti neko više nije dom,
a još uvek ti nije stranac.

4️⃣
Neko može biti tvoja velika ljubav,
ali ne i osoba sa kojom treba da provedeš život.

5️⃣
Ne drži te uvek osoba.
Nekad te drži ono što si verovao da ćete postati zajedno.

6️⃣
Zrela ljubav ne proklinje.
Samo kaže: želim ti dobro, ali više ne preko sebe.

7️⃣
Ne prestaješ da pripadaš nekome kada odeš.
Prestaješ onda kada pored njega više ne prepoznaješ sebe.

I tada ne odlaziš zato što ne voliš.

Odlaziš zato što si konačno shvatio da ljubav ne sme da bude mesto na koje se vraćaš dok usput gubiš sebe, jer nijedna ljubav nije vredna cene da na kraju više ne znaš ko si.

04/06/2026

FRANKFURT — deveta po redu radionica moje prve evropske turneje VIDIM TE.

Grad brzine, rada, kontrole i spoljašnje stabilnosti.
A baš tu se otvorila jedna od najvažnijih tema koju mnogi ljudi nose u sebi, ali je retko tako jasno pogledaju:

opsesija.

Ne ona površna, filmska opsesija.
Ne samo čekanje poruke.
Ne samo vraćanje na jednu osobu.
Ne samo pitanje: „Zašto ne mogu da ga pustim?” ili „Zašto mi je ona stalno u glavi?”

U Frankfurtu se jasno videlo da opsesija često nije dokaz velike ljubavi.
Ona je znak da je život na nekom mestu stao.

Kada u životu nema dovoljno pokreta, radosti, pravca i stvarnog kontakta sa sobom, jedna osoba može da postane ceo svet.

A ona nije ceo svet.
Ona je putokaz.

U Frankfurtu smo gledali šta se zapravo krije iza opsesije.
Ne samo osoba koju ne možemo da pustimo, nego praznina u nama u koju je ta osoba ušla.

I zato je ova radionica bila važna.
Jer kada vratimo energiju sebi, život ponovo počinje da se pomera.

Hvala svima koji su bili deo ove radionice.
Hvala svima koji su imali hrabrosti da pogledaju tamo gde ego više nema šta da objasni.

Grlim vam dušu, celom svojom.
I šaljem jedno veliko VIDIM TE svima koji su bili i biće deo ovog p**a. 💛

29/05/2026

Tek kada se sva svetla ugase, osetiš da se nešto veliko zaista dogodilo…
Stojiš pred skoro 700 ljudi u .centar , u sali koja diše zajedno sa tobom, i govoriš o onome što se ne vidi, a upravlja životom više nego što smemo da priznamo.

Govorio sam o nevidljivim upletenostima.
O generacijskoj traumi.
O epigenetici.
O fasciji, telu koje pamti i onda kada um pokušava da objasni, potisne ili prećuti.
O porodičnim lojalnostima koje se prenose tiho, kroz pogled, ćutanje, izbor partnera, odnos prema novcu, uspehu, ljubavi i sopstvenom životu.

I dok sam govorio, nisam imao osećaj da držim predavanje.
Imao sam osećaj da zajedno otvaramo prostor u kome ljudi prvi put mogu da zastanu i pitaju se:

Šta je zaista moje, a šta sam nasledio?

Skoro će mesec dana od konferencije a i dalje sabiram utiske.

Ljudi se idalje javljaju. Šalju poruke. Snimke. Fotografije. Pišu šta im se otvorilo, šta su povezali, šta ih je pogodilo, šta ih je nateralo da drugačije pogledaju sebe, svoje roditelje, svoje izbore i svoj život.

I to je za mene najveća potvrda.

Ne aplauz.
Ne velika bina.
Ne puna sala.

Već trenutak kada neko posle tvojih reči više ne može da nastavi da živi potpuno isto.

Upoznao sam sjajne ljude.
Povezao se sa divnim predavačima.
Osetio koliko je važno da se ovakve teme iznesu pred veliki broj ljudi, jasno, dostojanstveno i bez umanjivanja njihove dubine.

Hvala na pozivu, poverenju i viziji.
Hvala .conference što je okupila skoro 700 ljudi i otvorila prostor za razgovore koji ne ostaju samo u glavi, nego se spuštaju u telo, porodicu, život i odluke.
Hvala na predivnim fotografijama.

A najviše hvala svima koji ste bili tu.

Za mene ovo nije bilo samo predavanje, već trenutak u kom sam osetio da sve borbe, svi udarci, sva skretanja i sva vraćanja sebi ipak imaju jedan jasan smisao.

I baš zbog toga ova pesma, jer kada se sve sabere: možda nisam išao lakšim putem, ali sam išao svojim putem…

#2026

14/05/2026

Postoje majke koje su fizički tu, ali ih dete emocionalno nikada zaista nije imalo.

To je ono što psihijatar Andre Green naziva „kompleksom mrtve majke“.

Ne govori se o majci koja je umrla, već o majci koja je, usled tuge, traume, depresije, zavisnosti, nasilja koje je preživela ili sopstvene emocionalne nezrelosti, postala unutrašnje nedostupna svom detetu.

Dete je gleda, ali ne uspeva da je oseti.
Traži pogled, toplinu, utehu, potvrdu, ali umesto kontakta dobija prazninu, hladnoću ili nepredvidive reakcije.

I tada se u detetu ne rađa samo tuga.
Rađa se stalna pripravnost.

Ono počinje da skenira majku:
kakvog je raspoloženja, da li sme da joj priđe, da li je bezbedno da nešto traži, da li će danas biti prihvaćeno ili odbačeno.

Kasnije, kao odrasla osoba, to dete često više ne zna kako da se opusti u odnosima.
Postaje hiperbudno. Preosetljivo na ton, ćutanje, distancu.
U ljubavi stalno „čita znakove“ i pokušava da predupredi napuštanje.

Neki ljudi se zato preterano prilagođavaju.
Neki biraju emocionalno nedostupne partnere.
Neki ne umeju da prime ljubav kada je zaista dobiju.
Neki seku svoje emocije, beže u kontrolu, rad, dokazivanje ili odnose u kojima nikada nisu sasvim sigurni.

Jer dete koje je dugo čekalo da se majka vrati u kontakt, kao odraslo često i dalje čeka da se neko konačno pojavi.

I važno je da znaš:
nije problem u tome što previše osećaš.
Problem je što si prerano morao da osećaš sve ono što dete nije smelo da nosi.

Isceljenje ne počinje optuživanjem majke.
Počinje priznanjem istine:
ono što mi je bilo potrebno, nisam dobio.
A onda polako, kroz terapijski odnos, rad sa telom, granicama, tugovanjem i razumevanjem sopstvenih obrazaca, učimo da više ne živimo kao dete koje čeka majku, već kao odrasla osoba koja konačno može da se vrati sebi.

11/05/2026

Dobiti najduži aplauz posle predavanja u .centar …
Tek sada sam isprocessuirao sve što se dogodilo i dozvolio sebi da primim toliko ljubavi.
Sve poruke, svi storiji, sve rečenice:
„Ovo je jedno od najjačih predavanja koje sam ikada čuo”… i dalje prolazi kroz mene.

Hvala vam.

7.5. je bio dan koji nosi posebno značenje. Dan rođenja moje bake. I baš tada je otvoreno ovo predavanje, kao niz znakova koji su se sami slagali.

Ono što se desilo u Sava Centru nije bio događaj. Bio je susret. Između priča koje su čekale da budu izgovorene i ljudi koji su čekali da ih neko konačno vidi.

Ono što me je slomilo na najlepši način bili su ljudi koji su prišli posle. Pitali su za radionice. Za gradove. Za termine. Za porodične konstelacije. Nisu pitali iz radoznalosti. Pitali su jer su nešto osetili u sebi te večeri i nisu hteli da to ostane samo na večeri.

To je najveća nagrada koja postoji.

Ovo je deo Vidim te 2 evropske turneje. 12 država. 14 gradova. Približavamo se kraju ostali su Zagreb, Minhen, Cirih, Beč, Beograd, Podgorica. I svuda ista istina dočeka nas: ljudi su gladni da budu viđeni.

I gde god da idemo, jedna rečenica ostaje u centru svega:
“U svakom ćilimu postoji jedna petlja koja drži sve. Ti si ta petlja.”

Hvala .conference na poverenju.
Hvala na prostoru, inspiraciji i srcu.
Hvala .nicetin za tvoje oko i što si zabeležio svaki trenutak koji je vredeo pamćenja.
Hvala što svaku moju ludost pretvoriš u stvarnost.
Hvala svim sjajnim predavačima sa kojima sam delio scenu. Bila mi je čast.

Vidim vas.
I grlim vam dušu svojom dušom. 🫂💛

Adresse

Zug

Telefon

+381693308055

Webseite

http://www.stefanradovic.com/

Benachrichtigungen

Lassen Sie sich von uns eine E-Mail senden und seien Sie der erste der Neuigkeiten und Aktionen von Stefan Radović erfährt. Ihre E-Mail-Adresse wird nicht für andere Zwecke verwendet und Sie können sich jederzeit abmelden.