Kateksa - psihoterapijsko savetovanje

28/05/2026

Uprkos tome što je zbog posla i drugih obaveza često izazovno izdvojiti vreme i mobilisati mentalne kapacitete za učenje, kontinuirani proces stručnog usavršavanja je neophodan za adekvatno razumevanje klijenata i pružanje kvalitetne psihoterapijske podrške.

Upravo iz tog razloga sam prošle nedelje prošao kroz edukaciju na temu kliničke prakse zasnovane na razumevanju žalovanja i pružanja podrške klijentima u procesu gubitka.

Samo izlaganje je bilo veoma zanimljivo i podsetilo me je na važnost strpljivog, neinvazivnog i pre svega ljudskog pristupa, neophodnog u procesu rada sa kompleksnim i delikatnim osećanjima sa kojima svako, u nekom trenutku života, može da se poveže.

08/03/2026

Kao i dva p**a u prethodnim godinama, ponovo sam gostovao u emisiji „Dekodiranje nauke“ na drugom programu Radio-televizije Srbije (RTS 2). Ovoga p**a, tema razgovora bila je privrženost u partnerskim odnosima. 👩‍❤️‍👨

U svojim delovima govorio sam o pitanjima poput kako regulisati ego u partnerskim odnosima, kao i o nesigurnosti i lošem mišljenju o sebi u kontekstu stilova afektivne vezanosti. 🎥

U istoj emisiji učestvovala je i moja supruga i koleginica, andragoškinja i sertifikovana savetnica psihoterapijskog pravca Transakciona analiza Milena Nikolić Bar, koja je iz svog stručnog ugla takođe govorila o ovoj temi. 📺

Ako vas interesuje kako stilovi privrženosti utiču na dinamiku partnerskih odnosa, ostavljam YouTube link do emisije – pa ko želi, neka baci pogled.
👇👇👇
https://www.youtube.com/watch?v=PsF_AZrSKWM

Privrženost u partnerskim odnosima je snažna emocionalna veza zasnovana na potrebi za sigurnom bazom. Stilovi privrženosti, formirani iz ranih iskustava steč...

24/09/2025

Prošle nedelje sam imao priliku da učestvujem na edukaciji "Foundations of OCD and ERP: Demystifying OCD for Clinicians", akreditovanoj od strane APA (Američko udruženje psihologa). 📚

Seminar je bio veoma zanimljiv i izuzetno koristan – pružio mi je nova znanja i praktične alate u radu sa ljudima koji se suočavaju sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (OCD). Posebno mi je drago što sam već počeo da primenjujem neke od naučenih tehnika u radu sa klijentima. 💡

Nakon letnje pauze, prisetio sam se koliko je kontinuirana edukacija važan deo terapijskog rada, jer omogućava bolju i efikasniju podršku ljudima koji mi se obrate. 🎓

12/06/2025

Mentalno zdravlje je jedna od najvećih univerzalnih vrednosti i veoma važna tema, kako generalno, tako i kod stručnjaka koji se ovom oblašću bave. U skladu sa tim, nedavno sam pohađao seminar pod nazivom "Strategije zasnovane na dokazima za prevazilaženje empatskog izgaranja". 📚

Kao i bilo ko drugi, pružaoci usluga iz domena mentalnog zdravlja su takođe podložni "burnout" sindromu, zbog čega je uvek neophodno pratiti sopstvene kapacitete. Koliki god da su, ipak imaju svoje limite, kojih najčešće nismo ni svesni dok jurimo za svakodnevnim ciljevima, sve dok ne postane kasno. ⛽️

U skladu sa krilaticom da je prevencija osnova svakog zdravlja, pa i mentalnog, poručio bih, kako svojim kolegama, tako i svim ljudima, nevezano za obrazovni i karijerni profil - čuvajte se. Čime god da se bavite, napravite pauzu, oslušnite svoje telo i zapitajte se: "Šta je ono što mi je u ovom trenutku potrebno? Šta sam danas uradio za sebe?" Ili ono najbitnije i najjednostavnije, a koje najčešće izostaje: "Kako si?" U moru obaveza i svakodnevnih stresora s kojima se suočavamo, to je najmanje što možemo za sebe da uradimo. 😊

13/05/2025

Gotovo četiri godine nakon prvog naučno-istraživačkog članka, evo i mog drugog skromnog doprinosa razvoju društvenih nauka - u časopisu Sociološki pregled objavljen je rad pod naslovom „Sociodemografska obeležja studenata kao prediktor stavova prema starijim osobamaˮ, čiji sam glavni autor. 🥳

Proces sprovođenja istraživanja, obrade i interpretacije podataka i pisanja rada me je podsetio na studentske dane, kada sam imao više vremena za naučno-istraživačke poduhvate, odnosno "empiriju", koja je, makar u ovom kratkom trenutku, ponovo "uzvratila udarac". 🧐

Tako da, ukoliko nekog zanima izraženost pozitivnih i negativnih stavova prema starijim licima u zavisnosti od pola, godina života i stepena obrazovanja ispitanika, link do članka se nalazi u prilogu. 📑 Nadam se da će vam rezultati biti jednako interesantni kao i meni. 🙂
⬇️⬇️⬇️
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0085-6320/2025/0085-63202501399B.pdf

26/01/2025

U sklopu odluke da se u 2025. godini još više posvetim stručnom usavršavanju, završen je prvi od mnogobrojnih "webinar"-a koje sam planirao da odslušam u narednom periodu. Jedva čekam sledeći, koji će biti u februaru. Neka ova godina za sve nas bude godina sticanja novih znanja, koja uvek pružaju sigurnost, posebno u ovim, za sve nas specifičnim, vremenima. 📚

20/07/2024

Milena je imala zadovoljstvo da da svoj skromni doprinos na temu ljudskosti u emisiji Dekodiranje nauke. Sve pohvale za novinarku RTS-a Aleksandru Daničić za odabir tema kojima se bavi u svojim emisijama i format u kom ih približava široj populaciji.

Label and copyright: Radio televizija Srbije Zabranjeno svako kopiranje video i/ili audio snimaka i postavljanje na druge kanale!

25/02/2024

U svojoj knjizi Školovanje srca, Stajner opisuje sličnosti i razlike između posledica fizičke i emocionalne traume na sledeći način:

Osećaj umrtvljenosti je prirodna reakcija na traumu. Spasavajući nas privremeno od bola, pruža nam šansu da pobegnemo, ili da donesemo odluku koja će nam spasiti život, što ne bismo mogli da smo zaslepljeni agonijom i užasom. Međutim, fizička otupelost koja prati fizički bol je kratkotrajna i ograničena, omogućuje kratak period anestezije pre navale bola.

Otupelost koja nas obuzima kao posledica emocionalnog bola je slična. Međutim, fizička trauma je obično jedan događaj i otupelost koju uzrokuje je privremena, a okrutnost i emocionalne traume mogu da traju i tada otupelost postaje hronična. Intenzivnu i dugotrajnu psihološku traumu preživljavamo tako što angažujemo odbrambene mehanizme - psihološke zidove koji nas štite od bolnih emocija i drže nas podalje od ljudi koji žele da nam nanesu bol. Kada se prisećamo šta nam se desilo možemo ponovo doživeti emocionalnu traumu. Dakle, emocionalna otupelost sprečava da nas muče bolne misli, slike događaja ili noćne more. Ovo možda zvuči dobro, ali je u stvari razmena koja može biti veoma probelmatična - psihološki zidovi koje podignemo da bismo se zaštitili od emocionalnog bola mogu postati izuzetno čvrsti i odvojiti nas od ljudi koji nas vole, i od osećanja radosti, nade i ljubavi.

26/07/2023

Za "savetovalistekateksa.com", napisao sam tekst o psihološkim faktorima "Barbi/Openhajmer" euforije. 🖊
Bacite pogled. 👀
⬇️⬇️⬇️

Današnje vreme je specifično po mnogo čemu i brojni su primeri koji nas, gotovo svakodnevno, vode ka zaključku da je u njemu sve moguće. U ovom slučaju, moguće je i to da dva, po svojoj prirodi i tematici, potpuno različita filma, dožive globalnu premijeru istog dana i budu, od strane medij...