Nevenka - klinički psiholog lifecoach

Nevenka - klinički psiholog lifecoach Dobrodošli na stranicu o psihologiji, ličnm rastu i razvoju

Ono što sam najčešće viđala kao grešku u vaspitanju, a što kasnije može da ostavi ozbiljne posledice, jeste nepostavljan...
15/06/2026

Ono što sam najčešće viđala kao grešku u vaspitanju, a što kasnije može da ostavi ozbiljne posledice, jeste nepostavljanje jasnih granica detetu, pravovremeno i dosledno. Ili, što bi se narodski reklo: roditelji mu često „popuštaju u svemu i svačemu“.

„Ajde, evo ti samo da ne plačeš.“
„Samo da se ne bacaš po prodavnici.“
„Samo da nas ne sramotiš.“
„Ajde, evo ti… samo više da te ne slušam.“

I šta se onda dešava?

U dečijoj glavi formira se vrlo jasna poruka: Ako dovoljno plačem, besnim, ljutim se ili pravim scenu - dobiću ono što želim.

I upravo tu nastaje problem.

Jer dete ne uči kako da reguliše emocije, kako da podnese frustraciju ili kako da sačeka. Ono uči da emocijama može da kontroliše okolinu.

Mi psiholozi to zovemo potkrepljeno ponašanje.
Svako ponašanje koje je nagrađeno ima tendenciju da se ponavlja iznova i iznova.

Ako dete svaki put nakon tantruma dobije ono što želi tantrum postaje njegov alat. A ono što mnogi roditelji ne vide odmah jeste da posledice ne ostaju samo u detinjstvu.

Kasnije ta deca često teže podnose odbijanje, frustraciju i granice koje im postavlja život. Teže prihvataju „ne“, imaju nizak prag tolerancije na neprijatnost i očekuju da se svet prilagođava njima baš kao što su to nekada radili roditelji.

I sada dolazimo do možda najvažnije stvari:

Postavljanje granica nije nedostatak ljubavi. Naprotiv.

Granice su jedan od najzdravijih oblika ljubavi koje dete može da dobije. Kada se granice postavljaju blagovremeno, dosledno uz objašnjene vi dete učite odgovornosti, praviilima koje kasnije utiču i na formiranje zdravim navikama.

Jer dete kome je sve dozvoljeno zapravo se ne oseća sigurno.
Deci su potrebni struktura, doslednost i osećaj da postoji odrasla osoba koja može da izdrži njihove emocije bez povlačenja i popuštanja.

Naravno, to ne znači biti grub, hladan ili autoritaran.
Granica može da se postavi mirno, nežno i sa puno empatije.

„Vidim da si ljut.“
„Znam da to želiš, ali odgovor je i dalje ne zbog toga i toga“

I upravo u tim trenucima dete uči jednu od najvažnijih životnih lekcija: da nije svaka želja automatski potreba i da ljubav ne znači uvek popuštanje.

Da li je uvek lako, naravno da nije. Treba za sve kapaciteta prvo sa majčine strane pa tek onda sa očeve. Ali uvek je bolje na početku i dok je dete manje nego kasnije kada se jave i drugi problemi i kada dolazimo do onog čuvenog “Pa ja ne znam zašto je on/ ona takav/a”. Pa eto tako.
Ukoliko i ti imaš sličnih problema sa detetom, zakaži sesiju zajedno sa svojim detetom online ili uživo u Beogradu u Zemunu. Za sve informacije piši mi u inbox.

Ne zato što si saglasna.Ne zato što ti je svejedno.Nego zato što poruka koja odlazi u svet nije ono što osećaš već ono š...
04/03/2026

Ne zato što si saglasna.
Ne zato što ti je svejedno.
Nego zato što poruka koja odlazi u svet nije ono što osećaš već ono što pokazuješ.

A ćutanje je ponašanje.
Kada prećutiš nepoštovanje, uvredu druga osoba dobija informaciju da je to dozvoljeno.K ada prećutiš nešto što te boli, odnos se prilagođava tvojoj tišini ne tvojoj istini.

Granice se ne postavljaju mislima.
Postavljaju se rečima i postupcima.

Mnogi ljudi ćute jer žele mir. Jer im je neprijatno da „prave problem“. Jer su naučili da je konflikt opasan ili da će biti odbačeni ako kažu šta im smeta. Nekada je ćutanje bilo strategija preživljavanja. Ali u odraslim odnosima ono često postaje strategija samonapuštanja.

Kada ne kažeš: „Ovo mi ne prija.“
Kada ne kažeš: „Ne želim to.“
Kada ne kažeš: „Stani.“

Ti zapravo šalješ poruku: „Ovo je prihvatljivo.“

Ljudi se u odnosima oslanjaju na povratnu informaciju. Ako je nema, oni nastavljaju po starom. Ne zato što su nužno loši, već zato što nemaju signal da je granica pređena.

Zato je važno razumeti:p ostavljanje granice nije napad.N ije agresija. Nije sebičnost. To je odgovornost prema sebi.

Granica ne mora biti drama. Dovoljna je jasna, mirna rečenica. Dovoljno je da tvoj ton i stav kažu: „Poštujem sebe.“

U suprotnom, tišina postaje dozvola. A dozvole se ponavljaju.

Ako primećuješ da često ćutiš tamo gde bi želela da kažeš nešto to nije slabost. To je obrazac. A obrasci se mogu menjati.

U terapiji često radimo upravo to: učimo kako da ostaneš u kontaktu sa sobom dok govoriš. Kako da ne pobegneš u tišinu kada postane neprijatno. Kako da postaviš granicu bez krivice.

Jer odnosi se ne grade na pretpostavkama.
Grade se na jasnoći.

Ako želiš da naučiš kako da govoriš umesto da ćutiš javi se porukom u DM.

Granice se uče. I menjaju život

26/02/2026

Ako osećaš da ti je um stalno u pokretu, da ne možeš da ga “isključiš”, ova vežba je za tebe.

U ovom videu radimo disanje u ritmu 4–4. Udah kroz nos brojeći do četiri. Pa onda pauza 4 sekunde. Izdah kroz usta brojeći do četiri. I opet pauza 4 sekunde. Jednostavno, ali veoma efikasno.

Kada usporiš dah, usporava se i tvoj nervni sistem. Disanje direktno utiče na autonomni nervni sistem i šalje telu poruku da je bezbedno. Kada je disanje plitko i ubrzano, telo je u stanju pripravnosti. Kada je ritmično i mirno, telo prelazi u stanje regulacije.

Ova vežba je posebno korisna kod anksioznosti, napetosti, unutrašnjeg nemira, problema sa uspavljivanjem i nesanice. Pomaže i kada imaš osećaj pritiska u grudima, ubrzan rad srca, preplavljenost mislima ili kada te misli vraćaju na isto mesto bez rešenja.

Ne rešava uzrok problema, ali reguliše trenutno stanje. A to je prvi korak. Kada se telo umiri, i misli postaju jasnije. Tek tada možemo realno da sagledamo šta nam se dešava.

Vežbu možeš raditi uveče pre spavanja, tokom dana kada osetiš napetost, pre važnog razgovora ili sastanka. Dovoljno je nekoliko minuta da primetiš promenu.

Ako se često boriš sa anksioznošću, nesanicom, hroničnim stresom, napadima panike ili osećajem da si stalno pod pritiskom, važno je da znaš da moraš da radiš na tome dublje. Disanje je alat. Psihoterapija je prostor u kome razumemo zašto je tvoj sistem stalno u alarmu i kako da ga dugoročno stabilizujemo.

Ako želiš da rešiš anksioznost, nesanicu, hronični stres, napade panike ili osećaj da si stalno pod pritiskom javi se za psihoterapiju. Piši mi u DM.

02/02/2026

"Spremnost“ je često mentalna konstrukcija.

Način na koji um odlaže promenu dok ne proceni da je rizik minimalan.

Problem je što se taj trenutak retko pojavi.

U praksi, ljudi ne menjaju ponašanje zato što su sigurni, već zato što su dovoljno svesni da ostanu u kontaktu sa nelagodom.

Strah, nesigurnost i sumnja nisu znak da nešto ne treba da radiš već da ulaziš u nepoznato.

Samopouzdanje se ne pojavljuje pre akcije.

Ono se formira nakon ponovljenog iskustva da možeš da izdržiš ono što ti je neprijatno.

Čekanje „pravog trenutka“ često je oblik izbegavanja.

Ne zato što si slaba, već zato što te um štiti od mogućeg neuspeha.

Početi pre nego što si spremna znači preuzeti odgovornost za proces, a ne za ishod.

Znači dozvoliti sebi učenje, grešku i korekciju.
Promena ne zahteva sigurnost.
Zahteva prisustvo i kontinuitet.

Da li ti čekaš pravi trenutak da počneš? Ili kreneš ne spremna. Podeli u komentaru svoje mišljenje.

Svako ponašanje ima svoju logiku, iako je spolja možda potpuno nelogično. Od svakog ponašanja imamo neku korist čak i od...
10/12/2025

Svako ponašanje ima svoju logiku, iako je spolja možda potpuno nelogično. Od svakog ponašanja imamo neku korist čak i od onih koje danas nazivamo „lošim“, „nezrelim“ ili „samodestruktivnim“.

Nekada davno, ta ponašanja su bila naš način da preživimo. Da se zaštitimo. Da izdržimo ono što je tada bilo previše veliko za nas.

Problem nastaje kada iste obrasce nesvesno nosimo u odraslo doba, u situacije u kojima nam više ne trebaju. Kada nas štite od stvari koje danas umemo da izdržimo. Kada nam prave više štete nego koristi.

I tu nastaje unutrašnji konflikt: jedan deo tebe je odrastao i želi da živi drugačije, ali drugi deo onaj mali, nekada uplašeni i dalje veruje da bez starih strategija nećeš biti sigurna.

Zato promene ne kreću „snagom volje“. One kreću razumevanjem. Kada počneš da vidiš smisao iza svog ponašanja, prestaješ da sebe kriviš. Umesto borbe sa sobom, počinje dijalog sa sobom.
I tu se dešava najveći pomak: kada tvoja prošla zaštita prestane da vodi tvoj sadašnji život.

Da li si ti osvestio/la ovakva ponašanja.

04/12/2025

Iza svake „negativne“ osobine stoji neka neispunjena potreba.

Zapravo, ne verujem da postoje pozitivne i negativne osobine postoje samo one koje nam u datom trenutku služe i one koje nam odmažu.

Kada govorimo o negativnim osobinama, većina njih je zapravo strategija preživljavanja, način na koji smo nekada morali da se adaptiramo kako bismo se nosili sa nečim što je bilo previše za nas.

Zato se ne treba pitati: „Zašto sam takva?“
Već: „Šta je ova osobina pokušavala da zaštiti?“

Perfekcionizam je dobar primer. Iza njega najčešće stoji strah od greške, a iza straha od greške strah od kritike, odbacivanja, posramljivanja. Nekada davno smo naučili da je „biti savršen“ jedini način da budemo prihvaćeni. Nekada je to bio mehanizam koji nas je čuvao.

Perfekcionizam može da sakriva i strah od uspeha.
Na nesvesnom nivou, uspeh može da znači izdvajanje iz grupe. A izdvajanje, u psihološkom smislu, aktivira strah od gubitka pripadanja, tj strah od gubitka sigurnosti, jedne od naših osnovnih emocionalnih potreba. Ako su svi oko mene „tu negde“, a ja odjednom odem visoko, nesvesni deo mene može da poveruje da ću ostati sama.

Isto važi i za impulsivnost, odlaganje obaveza, izbegavanje konflikta, preteranu kontrolu, ljubomoru, pa čak i hladnoću.

Svaka od ovih osobina ima svoju logiku.
Izbegavanje konflikta možda je nekada bilo jedino sigurno rešenje u porodici gde se galama završavala pretnjom ili kaznom.

Preterana kontrola je često način da smanjimo unutrašnji haos kada je spoljašnji svet bio nepredvidiv.

Ljubomora je ponekad samo odjek stare rane koja nam je poručila da nismo dovoljni.

Hladnoća može biti samo sofisticiran oblik samoodbrane kad bliskost nekad nije bila bezbedna.
Nijedna od ovih osobina nije „loša“.

To su tragovi iskustava, mape po kojima se naš psihološki sistem kretao kako bi preživeo.
I zato pre nego što pokušaš da se promeniš, pokušaj prvo da razumeš.

➡️ Šta ta osobina radi za tebe?

➡️ Od čega te čuva?

➡️ Koju potrebu pokušava da ispuni?

Jer tek kada prepoznaš potrebu, možeš da nađeš zdraviji način da je zadovoljiš.

Address

Beograd

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Nevenka - klinički psiholog lifecoach posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Nevenka - klinički psiholog lifecoach:

Shortcuts

Share

Category