21/10/2019
Na razvojnoj radionici sa kreativnim tinejdžerima detektovali smo razlike između autentičnih i lažnih reket emocija. Inovativni mladi ljudi su istraživali lična sabotirajuća uverenja zbog kojih maskiraju prave emocije, kao i resurse podrške za funkcionisanje u odnosu na naše zaštitne granice i okvire u kojima možemo pokazati emociju kreirajući kontekst bezbednosti. Govoreći o konceptu razlike između autentičnih i reket emocija, Fanita English je prepoznala da ponekad ispoljavamo supstitute osećanja umesto pravih emocija. Na primer, u nekim porodicama, dete će biti ohrabreno da pokaže ljutnju, dok će doživeti kritiku ili odbacivanje emocije tuge. Ako zamislimo situaciju u kojoj povredjeni dečak plače, on može zaključiti da je "tuga" zabranjena ukoliko roditelji reaguju ismevanjem, kritikom ili ignorisanjem te emocije. Kako se ponavljanjem određenih iskustava tokom razvoja dečijeg mozga, formiraju asocijacije oko događaja "neodobravanja" emocije i ispoljavanja tuge, dete može zaključiti da tuga nije ok ili da samo dete nije ok ako je tužno, i skladištiti ovako zapamćeni obrazac kao sopstveno uverenje. Možemo pretpostaviti kako će dete potiskivati tugu tokom razvoja, zameniti je "supstitut osećanjem" i uskratiti sebi iskustvo učenja lekovitosti tuge. Za dete tuga može biti samo nelagoda, nešto što nije ok osećati. Supstitut emocija nam ne pomaže da razrešimo problem. Ako je lekovita moć tuge da nešto što se dogodilo odžalimo, prihvatimo limite, povežemo se sa unutrašnjim bićem i preusmerimo energiju na značajne opcije i resurse podrške, a dete ima predstavu o njoj kao "zabranjenoj", može se " osećati zaglavljeno" u reket sistemu ljutnje,besa, straha ili "prisilne" sreće, i nijedna od lažnih emocija ne može doprineti rešenju problema.
Aleksandra Jovanović, psiholog
