03/06/2026
U prvom kimentaru nastavak teksta deo romana ULOG Dejana Stankovića 🌊
Da, ja sam kockar. Samo da znate kako teško ta reč izlazi iz usta! Kockar! Koliko je samo vremena trebalo da prođe da bi mogao da je izgovorim! Naježim se pri pomisli koliko se samo ljudi trenutno bori sa sobom, koliko njih želi da prizna sebi tu veliku i pretešku istinu, ali ne može. Jedna reč, ali toliko velika da ne može na usta da izađe – KOCKAR. I ne postoji podela na dobre i loše, na male i velike kockare, postoji samo pravo, ogoljeno značenje reči kockar. To je kao osvajanje vrha, kao kraj nekog p**a, jer jedino samopriznanjem može se početi sa kočenjem i zaustavljanjem turbo mašine propasti.
Dužan sam dvadeset i tri hiljade evra i nema šanse da dođem do tog novca. Istekli su svi rokovi za vraćanje. Možda brojim poslednje sate života, i nemam više ni prostora ni snage da premostim.
Zatvoreni su mi svi putevi. Ni tanana nit ne nazire se kao izlaz iz ovog bezumlja. Ostao sam sam. Potpuno sam.
Da li ste ikad bili potpuno sami na svetu?
Kad kažem sami mislim u najbukvalnijem mogućem smislu značenja reči sam. Blokiran. Pregažen. Prežaljen. A živ sam…barem dišem. Čula su mi otupela, ali i dalje osećam.
