Ivana Perić

22/09/2026

A šta ako si već tamo gde treba?

Možda i ne znaš da si stigao tamo gde treba.. jer ti niko nije rekao kada je dovoljno, čega i koliko.

I zato umesto spoljnih merenja zastani danas i oslušni srce. Šta ti ono kaže? Kakav je tvoj subjektivni doživljaj kad se okreneš oko sebe i zaroniš u sebe?

Ako uspeš da osetiš malo spokoja - stanje bez velikih težnji u ovom momentu, velikih potreba...da stigneš dotlle da osetiš ispunjenje i da te ne pritiska nikav manjak ili nedostatak- dobro je. Na sjajnom si putu...

Jer ipak merilo uspeha i zadovoljstva si ti. Ono iznutra je mnogo važnije od onog spolja. I zato ne propusti da zastaneš i uživaš u svom danu, u svom momentu bez velikih očekivanja i uslovljavanja sebe.

Prepusti se. Dozvola na postojati i disati svima nam treba.

21/09/2026

Možda se za neke borbe spremamo ceo život...

Možda mislimo i verujemo kako smo nedovoljno snažni da će nas opet pregaziti neka situacija, drugi ljudi, nepravda.

A onda nas život demantuje. Desi se nešto nepravično za nas i mi umesto da se povučemo, odjednom, mi probudimo tigra u sebi.

Odjednom krene neka neverovatna snaga borbenosti i zauzimanja za sebe.

Snaga koja nam je trebala i koju smo čekali celi život.
Snaga koju smo izgradili a da još nismo postali svesni.
Osećaj je neverovatan.

Toliko smo odjednom živi da deluje kao da smo se ponovo rodili.

I jesmo. I jeste poenta isceljenja rodite sebe iznova.
Ali ta snaga koja dođe sa pravim zauzimanjem za sebe deluje kao najprivlačnija energija.
Počne da nam se dopada taj osećaj probuđenosti.
U suštini svako ima to u sebi.

Samo je često, zatrpano tuđim pogrešnim porukama, tuđim obmanama i lošim iskustvima.

Ali niko i ništa ipak ne može oduzeti suštinu.

Zato se nadam da će svako probuditi tog tigra u sebi.
To je onaj osećaj kada vam ne treba sto validacija da znate da ste u pravu, kada ne sumnjate u svoja osećanja koja su najbolji vodič, nepogrešivi kompas i kada delujete u skladu sa sobom i svojom istinom.

I tada ste pobedili strahove od odbacivanja i nepripadanja jer konačno pripade sebi.

Sa mesta pripadanja sebi možete konačno i da se autentično povezujete ali to je druga tema....

10/03/2026

Sve češće u praksi se srećemo sa klijentima koji se osećaju usamljeno. Usamljenost možemo razumeti kao osećanje nepripadanja, neshvaćenosti pa i ne neprihvaćenosti od strane drugih. Tamo gde izostaju dublje emocionalne veze koje daju osećaj sigurnosti i bliskosti rađa se osećanje usamljenosti. Uloga terapeuta je izuzetno važna u prevazilaženju dubokom osećanja usamljenosti jer upravo terapija jeste mesto pripadanja, prihvatanja, osećanja sigurnosti i dubljeg razumevanja. Kako da budeš što bolji u ovoj važnoj ulozi saznaj sa nama kroz radionicu.

02/02/2026

Ima u okolini NS jedna zena da ne imenujem. Svašta radi i u svemu pomaže.Ljudi se kunu u nju.Dominantno kičma. A tu se sigurno provuče i neko ko psihički pati.Obično bude tako.
Iako je moderno doba barem jednom mesečno imamo potražnju za takvim magom u grupi Novosađanke.
To je realnost naše zajednice. Za dalje ne znam kako se i gde drugde živi ali cuje se i o magovima širom Srbije, pozdano znam za tipa iz Bora -kod njega je seansa 80 eura. Sve leči.Ljudi se opet kunu u njega.

Takve magove niko ne dovodi u pitanje naravno zbog ličnog magijskog mišljenja- gde da sumnjam u one koji su mi pomogli. Ali nas to vodi dalje razmatranju.
Ljude ne zanima šta radi posao već da im se pomogne. Strašno je patiti fizički ili psihički a često zajedno. I zato se poseže iz potrebe i patnje za svačim dostupnim.

I sad u paralelnoj realnosti imamo razvijene usluge psihiterapije.Ubismo se da promenimo svest ljudi šta leči u terapiji i kako leči da to ne znači da je neko lud, šta psihoterapija jeste i slično.I taman osetiš da živiš u okruženju gde se svest podigla i onda ni kriv ni dužan budeš uvučen u jedan medijski okršaj koji prevazilazi granice dobrog ukusa, kolegijalnosti pa i profesionalnosti.

Umesto da rešimo ili otvorimo dijalog iza zatvorenih vrata i izađemo sa koncenzusom i zajedničkim stavovima u medije,ne umesto toga, širimo jednu tako ružnu sliku o nama samima jer i sam si deo terapijske zajednice.

Šta sad mi kolege kao ja, koji nećemo da se delimo, polarizujemo, nadmećemo ko je više u pravu i slično?

Gde ja onda spadam koja sam za zakon, uređenje i standardizaciju ali kroz zajednički narativ, deljenje dobrih praksi, zajedničko delovanje nas svih u cilju podizanja uređenosti terapijske prakse a najviše u cilju zaštite klijenata i pružanja njima kvaliteta.

A kroz ovakve javne nastupe klijent se potpuno gubi iz vida sem ako nam klijent nije edukant sa ozbiljnim predznanjem o terapiji.A to nije prosečan klijent.

Uvek i u svemu zanimao me je čovek, iskrenost, saradnja i kvalitet usluga koje pružam, kvalitet celokupnog rada i uvek mi je suština bila važnija od forme.

Ove rasprave javne ne da gube iz vida suštinu nego je obezvređuju. A devastiraju i samu terapijsku zajednicu.

Meni je veoma neprijatno sa svim ovim. I ogradujem se iako sam po osnovnom obrazovanju psiholog BG univerziteta ako je to vazno a izgleda da su nam te titule ko floskule sada ( u društvu obesmisljenih vrednosti sto je širi društveno političkih kontekst)

I da se vratim na priču sa pocetka.Poštovane kolege, imamo mi većih problema od toga da u javnosti iznosimo ono što je za unutrašnje dijaloge. Ovim ne podižemo svest ljudi. Ne ovim dajemo legitimitet magovima i svim nadri isceljiteljima jer oni ne troše vreme i energiju da podrivaju sopstveni autoritet. To je jedan primer. Imamo izazov i pred chat robotima, imamo izazove da mnogi ljudi ne mogu da plate usluge terapije a neophodna im je, imamo izazove sa nekvalitetom rada kolega bez obzira na osnovno obrazovanje (slusati seminar Nikole Petrovića o etici), imamo izazov zakona, izazov registrovanja delatnosti...
mnogo toga nas čeka da uredimo a opet psihoterapijska zajednica ko nas uopšte nije nekvalitetna i ima mnogo toga da pruži.

Ja sam samo za saradnju i promovisanje vrednosti.

Terapija je polje mog najvećeg smisla a ovim samo gubim vreme prateći javne debate.

A klijentu treba sigurnost. I pouzdana osoba koja zna gde je sa onim što jeste.

26/01/2026

Pripadati dakle postojati
Zašto smo sve više usamljeni?
Moj divni kolega i drug Milan i ja u Otvorenom ekranu

Voditelj: Milan Kodžo Gošća: Ivana Perić, psihološka savetnica Tema: O usamljenosti - u vreme praznika i drugim danima

26/01/2026

https://www.youtube.com/watch?v=uUYlE6AHqbo

Samoća i usamljenost su dva različita pojma koja treba razlikovati, naročito u vreme aktuelne praznične atmosfere, ali i drugim danima, kažu psihoterapeuti.

17/01/2026

https://shinemagazin.com/terapeut-u-srcu-i-dusi-ivana-peric/

Terapeut je bitan u životu svake osobe. Ivana je završila osnovne studije psihologije i nakon toga usmerila sam se ka edukaciji iz psihoterapije.

06/01/2026

Neka ova godina bude godina buđenja svesti na individualnom nivou.
Ako želimo velike promene nema ništa dok ne promenimo sebe.
Jednostavno je.Tu sve počinje i sve se završava.Čovek ima moć da se transformiše do vrhunca suštine svog postojanja- gde nije sebi centar već mu je sve oko njega centar i dobrobit svega-drugih, društva, prirode, životinja. A čovek ima i izbor da ostane nesvestan i ignorant, egomanijak, narcisoidna egocentrična osoba (živimo u pandemiji toga-tik tok je top primer egomanije) i duboko prazan. Prazni i nesvesni ljudi ne samo da su sjajne sluge kapitalizma već su veoma i opasni.
Ali da, čovek ima izbor-da ostvaruje svoju datu suštinu da ide ka ličnom i kolektivnom prosperitetu ili da ostane na niskom nivou lične vibracije gde truje ne samo sebe već i sve oko sebe.Bar kad bi došlo do samouništenja nego pravda nije baš tako dostižna.A mi kao vrsta nikako da naučimo lekciju-ne možeš parazitirati na račun svega oko sebe (kapitalizam) jer niti ti je to suština niti ti je to dato.

Nažalost, zbog niskih frekvencija i nesvesnosti svi plaćamo cenu. Setimo se egomanijaka (niska frekvencija ličnog bitisanja) koji je ubio taksistu u Jevrejskoj jer je jedini način da dokaže sebe skup auto i brza vožnja. Al si nam pokazao kako se živi svaka čast!!!
Da ne govorimo o egomanijacima koji vode Novi Sad i ovu parodiju od države (imam utisak da mi više nismo ni društvo a kamoli država) koja je davno tuđa kolonija zbog prirodnih resursa koje ima, prodata od onih koji manipulišu ovima sa niskom frekvencijom da sve rade u ime patriotizma. Kao u filmu Podzemlje.

Imam sreću da se krećem u krugu visokoosvešćenih ljudi. Ali kad se osvrnem šire zaprepastim se niskom frekvencijom ličnog funkcionisanja.
Ono što je kolektivno je zapravo akumulativno ono individualno.

Primera radi ako nam je muka od kapitalizna i kapitalističkih vrednosti a jeste, muka nam je, zašto i dakle kupujemo po velikim lancima marketa i shoping molovima? Zašto ne preusmerimo svoje resurse na one kojima više treba a to su mali proizvođači na primer? Svet interneta daje mogućnosti za takvu podršku. Zato mnogo volim ono što radi Ekostraža, primer pravog aktivizma, jer baš često ukazuje na to.Ako nam se ne sviđa što se gušimo u smeću i plastici što ne počnemo da bojkotujemo poliester koji će nas udaviti?
Svi nažalosat učestvujemo u onome što ne želimo.
Recimo pomama za Temu, uzasan primer ucestvovanja u gomilanju jeftinog smeca.Ima mnogo boljij opcija.
I ima tako hiljadu primera. Zasto ne kupujemo prave jelke koje cemo posle zasaditi i decu uciti vrednosti-pozajmi i vrati?
Srecom ima mnogo fenomalnih primera oko nas kao sto je razvoj permokulture, predivni proizvođači hrane o kojima malo javno znamo ili ne znamo.
Stigli smo do ivice na globalnom nivou.
Ovaj samoprozvani " napredni i civilizovani" svet ce ubrzo shvatiti da otimačina resursa kao što je aktuelni primer sa Venecuelom neće utoliti onu glad kojom smo trenutno svi progutani-a to je da smo ekstremno udaljeni od suštine samih sebe.

Udaljeni od bliskosti, kolektivizna, delovanja za zajednicu, delovanja u zajednici,delovanja za opste dobro svih a iznad svega prirode i životinja koji imaju manje moći i nikakva prava spram samoprozvanog Boga čoveka...udaljeni od kreativnosti i razmišljanja i kritičke svesti (šta će nam imamo pchatGTP i aplikacije), udaljeni od prirode, od zivotinja, udaljeni od samoisceljenja ( na tome pociva farmakomafija) i samim time od sebe samih. Dakle, udaljeni od energetske više frekvencije odnosno od visokog nivoa svesti.
Dokle god se ne vratimo svojoj suštini neće nam biti bolje. Ali ključno je da imamo izbor.

I nisam samo inspirisana svemu oko sebe, i Hararijem koji obeležava januar, vec emotivno sve ovo osećam i pitam se šta nam je činiti?

I zato dok čekamo velike promene da ne zaboravimo da društvo činimo mi svi i da ako želimo da nam bude bolje da je neophodno da svakim danom, svakim korakom živimo promenu koju želimo. Svojim modelom i delovanjem (ne rečima obećanjima i transparentima i zviždanjem po ulicama) već čistim delovanjem da živimo tu promenu.
Kumulativno dejstvo svih na višoj frekvenciji mora da utiče i na one sa niskom. Koliko god su ljudi ignoranti viša svest je moć. Zato uopšte nije bitno ko je ovaj ili onaj, ko je šta rekao i ko kome pripada, razumite to kao ignorantnost, nesvest, neljudsko postojanje... pitanje je ključno Šta ćeš ti i kako ćeš ti pokazati da se može a i da se mora drugačije?
Na kraju, samo de delovanje i vrednosti računaju.To daje autentičnost i čuva od praznih i lažnih samoprezentacija.I od praznog aktivizma.Jer ako se i to vodi zarad egomanije pa vrtećemo se još u kolektivnom slepilu.

Srećni nam praznici!!!

P.S. Algoritam će mrzeti ovaj post. Al ko pita algoritam, AI i chatGPT. To su mrtve stvari koje ne mogu ni da razumeju šta uopšte emocija znači.Toliko

13/12/2025

O sve većoj usamljenosti savremenog čoveka za Politiku
Odlično su preneli deo mog teksta na čemu sam veoma zahvalna.

Све чешће у пракси се срећем с клијентима који се осећају усамљено. Усамљеност није пука изолованост – она је осећање неприпадања, несхваћености, па и неприхваћено...

13/12/2025

Tema partnerskih odnosa je neiscrpna i uvek inspirativna.
Mnoge studije pokazuje da je ono što nam je ključno u odnosu jeste osećanje da smo voljeni i da možemo voleti. Naravno, ljubav uključuje sigurnost i slobodu ali i brigu i odgovornost za svoje potrebe i potrebe partnera.

Samo kroz kvalitetne tj zdrave odnose možemo da rastemo i razvijamo se. Kvalitetni odnosi uključuju ravnopravnost i međusobnu slobodu da budemo to što jesmo kao biće. Kvalitetni odnosi uključuju emocionalnu razmenu ali i prevladavanje tradicionalnih uloga koje nas koče u povezivanju sa drugom osobom. Potreba za pripadanjem i vezivanjem je naša bazična potreba i svi težimo da je ostvarimo. Čoveku uvek treba drugi čovek.
U savremenom dobu izgleda da smo sve više usamljeni i sve više gladni istinske bliskosti. A bliskost isceljuje. Bliskost je mesto rasta.

Kako do istinske bliskosti i još neke važne dileme u emisiji:

Sa Božicom - Ivana Perić - Muško- ženski odnosi bez cenzure: Prevara, oproštaj i crvene linije - EP 022Label & copyright: ...sa Božicom, ℗ & © 2025. All righ...