Nesavrseno Roditeljstvo (2026)

17/04/2026

Zdravo, drago mi je što si ovde. 🌿

Moje ime je Milena, po obrazovanju sam sam master pedagog, psihoterapijski savetnik u superviziji i psihoterapeut u edukaciji u OLI modalitetu. Takođe sam stručni saradnik u osnovnoj školi, gde svakodnevno radim sa decom, adolescentima i njihovim porodicama.

Iza mene je višegodišnje iskustvo u savetodavnom radu sa decom i roditeljima, a svoj rad širim i kroz psihoterapijsko savetovanje sa odraslima – pojedincima koji su na životnim prekretnicama, koji teže da bolje razumeju sebe, svoje emocije i odnose sa drugima.

Pružam podršku i savetovanje pojedincima, roditeljima, deci i adolescentima.

Verujem da niko od nas ne raste sam, već u odnosu – sa drugima, ali i sa sobom. Zato je moj rad usmeren na razumevanje, podršku i stvaranje sigurnog prostora u kom je u redu biti ono što jesi.

Konsultacije možeš zakazati putem DM-a ili na mejl [email protected] 📩

Dobro došao/la 🤍

23/01/2026

Juče sam bila na masaži i, dok sam ležala iza paravana, čujem drugu ženu kako kroz smeh kaže:
„Au… nisam ni znala da me boli.“

Ta rečenica mi je ostala u telu i u mislima.

Koliko često mi zapravo ne znamo da nas nešto boli?
Koliko često zanemarimo napetost u ramenima, leđima, vilici… jer smo navikle da „guramo dalje“, da izdržimo, da ćutimo? Telo se navikne da trpi, a mi se naviknemo da ne slušamo.

A ako je tako sa fizičkim bolom — kako li je tek sa emocionalnim?

Koliko se tuge, straha, ljutnje i neizgovorenih osećanja krije ispod površine svakodnevice?
Koliko p**a osećamo neku nejasnu težinu, pritisak, utrnutost… a ne znamo tačno da kažemo šta je to i odakle dolazi? Samo znamo da nam je „teško“, da smo umorne, razdražljive, prazne.

Posebno majke.
Naviknute da budu oslonac, da funkcionišu, da se pobrinu za sve i svakoga. Često poslednje dođu na red — ako uopšte dođu.

Briga o sebi, o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, nije luksuz.
Nije sebičnost.
Nije nagrada kada „sve završimo“.
To je osnovna potreba.
To je način da ostanemo povezane sa sobom, sa svojim telom, emocijama i granicama.

Jer bol koji ne osvestimo ne nestaje — samo se utiša.
A onda se javi kroz umor, napetost, nemir ili osećaj da smo negde usput izgubile sebe.

Možda je prvi korak samo da stanemo.
Da oslušnemo.
I da sebi damo dozvolu da pitamo: „Kako sam ja danas, zaista?“

I da taj odgovor shvatimo ozbiljno. 🌿

30/10/2024

Drage mame,

Možda ste čule da majčinska ljubav dolazi kao munja – da se pojavi u sekundi, kao nešto što preplavi sve ostalo i zauvek ostane. Ali, hajde da budemo realni – ljubav nije uvek tako jednostavna. Ljubav se nekad pojavi kao mali plamen koji lagano gori i raste, polako, ali sigurno. Taj plamen ne mora da eksplodira odmah. I to je sasvim u redu.

Vaše telo i srce prošli su kroz ogroman izazov. U svetu koji je pun priča o momentalnoj „zaljubljenosti“ u bebu, prirodno je osećati pritisak ako vaše iskustvo izgleda drugačije.

Naša kultura često ne ostavlja prostor za ovu „tišinu“ između vas i bebe, za ovaj međuprostor gde osećanja rastu, gde se osećaj povezanosti i sigurnosti postepeno grade. Ljubav može biti nevidljiva u prvim danima, skrivena među svim izazovima – umorom, pitanjima, brigom. Ne morate odmah osećati taj „klik“, tu iskru koju vam svi možda spominju. Ljubav prema bebi je ponekad tiha i nenametljiva, rađa se u vremenu koje dolazi i traje.

Možda danas ne osećate mnogo, možda osećate puno toga, a možda ni ne znate šta osećate. U redu je biti tamo gde jeste. Dajte sebi dozvolu da se osetite izgubljeno, da se pitate, da budete – samo čovek. Vi se još upoznajete, učite jedno o drugom, razvijate neraskidivu vezu. Ljubav nije uvek emotivni prasak; nekad je to tiha melodija koja vremenom postaje sve glasnija.

I dok gradite tu vezu, budite blagi prema sebi. Povezanost s bebom dolazi u sitnim trenucima – kada pevušite uspavanku, kada sedite zajedno u tišini, kada je umirite u svojim rukama. Svaka od tih malih stvari stvara prostor za ljubav. Vi već gradite vašu jedinstvenu priču, trenutak po trenutak.

Pustite da ta ljubav raste svojim ritmom. Vi imate pravo na svoje emocije, na svoje vreme. Nemate šta da dokazujete. Ova priča je vaša, i baš takva kakva jeste, ona je savršena. ❤️

27/10/2024

U savremenom roditeljstvu, tableti i drugi ekrani postali su deo svakodnevice, često olakšavajući roditeljima svakodnevne izazove.

Međutim, sve je više dokaza da prekomerno oslanjanje na ekrane, posebno kada su deca uznemirena, može negativno uticati na njihov emocionalni razvoj.

👉Istraživanje objavljeno u JAMA Pediatrics pokazalo je da deca koja često koriste tablete u uzrastu od 3,5 godine kasnije mogu pokazivati pojačane reakcije ljutnje i frustracije. Umesto da nauče kako da se smire kroz interakciju i podršku, deca koja se redovno smiruju uz tablet možda razvijaju zavisnost od tehnologije kao “emocionalnog regulatora.”❗️

Kako upotreba tableta utiče na emocionalni razvoj?

Tableti i drugi uređaji mogu biti korisni alati za edukaciju, ali problem nastaje kada se koriste kao primarni izvor utehe za dete. 👉Prema raznim istraživanjima, uključujući studiju iz Pediatrics, deca koja se oslanjaju na ekrane za smirivanje pokazuju manju sposobnost regulisanja emocija kada su pod stresom. 💔

Nedostatak veština emocionalne samoregulacije može se kasnije odraziti u njihovim socijalnim interakcijama i sposobnosti da se nose sa izazovima.

Šta roditelji mogu da urade umesto korišćenja tableta za utehu? 👇👇

26/10/2024

Mali neuspeh danas, veliki korak ka samopouzdanju sutra!🌱

Koliko p**a ste se našli u situaciji da vaše dete odustane jer nešto nije uspelo iz prve?

U takvim trenucima, roditeljski instinkt često navodi da skočimo u pomoć ili “popravimo” stvari. Međutim, neuspeh je zapravo jedan od važnijih koraka ka istinskom, dubokom samopouzdanju kod dece.

Svaki neuspešan pokušaj je kao mala vežba koja detetu pomaže da shvati – nije strašno probati ponovo, jer baš kroz to postajemo snažniji. 💪

Kada deca dožive neuspeh, ona zapravo uče kako da se suoče sa izazovima. Uče da frustracija nije nešto od čega treba pobeći, već osećanje koje vodi ka učenju i razvoju.

🧑‍🧑‍🧒Roditelji ovde igraju ključnu ulogu – umesto da brzo “rešimo” problem, možemo stati uz dete i podržati ga da nastavi. Rečenice poput “Vidi koliko si daleko stigao!” ili “Ponosni smo na tvoj trud!” šalju im poruku da se vrednost ne meri isključivo uspehom, već i naporima i pokušajima. 💫

Svaki put kada detetu pokažemo da je u redu ne uspeti odmah, učimo ga da neuspeh nije prepreka, već poziv da se pokuša još jednom. Tako se gradi unutrašnja snaga koja ih osnažuje da nastave, da veruju u svoje sposobnosti i da kroz svaki pokušaj osećaju podršku i ohrabrenje.

🔹 Šta vi možete da uradite? Kada sledeći put vidite da vaše dete odustaje, podsetite ga da svaki pokušaj vodi ka boljoj verziji njega samog. Na taj način, gradimo temelje samopouzdanja koje dolazi iznutra, a koje će ih pratiti tokom čitavog života.

22/10/2024

Koliko često zapravo zastanemo da razmislimo o tome kako bi majčinstvo promenilo našu sadašnju ulogu? Meni se to pitanje ponovo otvorilo danas, kada me je terapeutkinja vrlo jednostavno pitala:

👉“Kako misliš da bi majčinstvo promenilo tvoj život i šta bi bilo drugačije?”

Zvuči jednostavno, zar ne? Ali kada sam počela da razmišljam, shvatila sam koliko često ulazimo u majčinstvo nesvesno, kao da je to sledeći korak u nizu – očekivan, prirodan, pa i podrazumevan. Ipak, kad se to desi, često zaboravljamo da zapravo dolazi do potpune promene života. Ne samo da preuzimamo novu ulogu, već gubimo stare, ili se one makar u potpunosti transformišu.

Naše svakodnevne rutine više nisu iste. Ono što smo ranije uzimali zdravo za gotovo – trenutke mira, slobodnog vremena, mogućnost da odemo negde bez brige o nekome drugome – postaje luksuz. Prioriteti se menjaju. Nekada sam bila samo ja u centru svoje pažnje, svojih potreba, svojih planova. Sad bi taj centar bio neko drugi – malo biće koje zavisi od mene, koje traži moju pažnju, energiju i ljubav, neprekidno.

Mnogo nas ulazi u majčinstvo bez dubljeg promišljanja o tome šta to zapravo znači. Možda zato što je društvo nametnulo sliku da se to “jednostavno desi”, a mi ćemo se već nekako snaći. A onda, kad se to stvarno desi, mnoge žene osećaju preplavljenost. Shvataju da njihov život više nije isti, da su se neke stare verzije njih samih izgubile, i da nove obaveze i odgovornosti donose i ogroman emotivni pritisak.

I to preplavljivanje nije retko – zapravo, mislim da je mnogo češće nego što smo spremni da priznamo. Često dolazi iz tog trenutka kada se osvesti da život kakav smo poznavali više ne postoji, a da smo ušli u novu ulogu na koju emotivno nismo bili spremni.

Nastavak 👇

21/10/2024

Roditeljstvo nije jednostavno, a slepo pridržavanje pravila često može stvoriti pritisak i iluziju da postoji savršeni način za odgajanje deteta. Međutim, svako dete je jedinstveno, kao i svaki roditelj. Zato je važno da se oslonimo na svoje instinkte, pratimo ono što osećamo u srcu i budemo prilagodljivi u različitim situacijama. 🍃

Roditeljstvo ne znači izbegavanje grešaka, već prihvatanje da su one neizbežan deo učenja i rasta.🙏

Kroz sopstvene greške učimo kako da budemo bolji, ali i pokazujemo deci da nije sramota pogrešiti. Kada kao roditelji prihvatamo svoje nesavršenosti, šaljemo deci važnu poruku: da ih volimo bezuslovno i da greške nisu prepreka, već prilika za rast.

Na ovaj način učimo decu kako da se suoče sa svojim izazovima, da vole sebe uprkos nesavršenostima i razvijaju samopouzdanje. 🤍

Roditeljstvo je put ispunjen izazovima, ali i prilikama da zajedno sa decom rastemo i gradimo zdrave emocionalne odnose. Ne postoji jedno “ispravno” pravilo, već mnogo načina da stvorimo sigurno i podržavajuće okruženje za svoju decu.🍀

16/10/2024

✨ Šta znači kada dete slaže?
Laganje je zapravo znak razvoja socijalne i kognitivne inteligencije! Da bi dete moglo da slaže, ono mora da razume kako drugi razmišljaju i da predvidi kako će oni reagovati – što je velika stvar za mali mozak! 😊

✨ Da li je laganje kod dece normalno?
Apsolutno! Deca počinju da lažu već u ranom uzrastu, oko 2-4 godine. Kako rastu, njihovi pokušaji postaju sve sofisticiraniji, jer uče kako da održavaju laži i prilagođavaju ih okolini. To je znak da se razvija njihova teorija uma i veštine rešavanja problema.

✨ Šta treba da uradite kada uhvatite dete u laži?
1.Reaguj smireno i nemoj ih strogo kažnjavati. Preterane kazne samo podstiču više laganja iz straha.

2.Postavi pitanje: “Zašto si mi to rekao/la?” Umesto osude, pokušaj da razumeš razlog iza laži.

3.Objasni važnost iskrenosti i razgovarajte o tome kako se svi osećamo kada smo iskreni.

✨ Šta NE treba raditi kada dete laže?
1.Ne nazivaj dete lažovom. To može postati deo njihovog identiteta.

2.Ne preuveličavaj svaku laž – male laži su često način na koji deca testiraju granice ili pokušavaju da izbegnu neprijatnosti.

3.Ne forsiraj dete da uvek “prizna” – ponekad je bolje fokusirati se na buduće ponašanje nego na kaznu za laž.

✨ Kako podstaknuti iskrenost?
1.Stvori okruženje u kojem dete zna da, čak i kada napravi grešku, tvoja ljubav prema njemu nije dovedena u pitanje. Važno je da dete oseća sigurnost da prizna istinu bez straha da će izgubiti tvoje prihvatanje.

2.Pohvali dete kada bude iskreno, čak i u teškim situacijama – to gradi poverenje i podstiče otvorenu komunikaciju.

3.Vlastitim primerom pokaži važnost iskrenosti u svakodnevnom životu.

Laganje je deo dečjeg razvoja, ali otvoren dijalog i poverenje su ključni za stvaranje iskrenog odnosa. Kako vi podstičete iskrenost kod dece? 💬

15/10/2024

✨ Nešto uzbudljivo za sve mame i trudnice stiže! ✨

Da li se ponekad osećaš preplavljeno pitanjima o trudnoći i majčinstvu? Ili možda prolaziš kroz brojne promene i želiš podršku na tom putu?

Radimo na vodiču koji će pomoći svakoj trudnici i mami da razume fizičke, emotivne i psihološke promene kroz koje prolaze one i njihove bebe.

Ako želiš da saznaš kako da balansiraš sve te promene, kako da se povežeš sa sobom i bebom, i da prođeš kroz ovo putovanje sa podrškom, ostani uz nas jer uskoro stiže nešto dragoceno…

Ovaj vodič će ti pomoći da bolje razumeš svoje telo, misli i emocije, dok tvoja beba raste. 🍼

P.S. Ako imaš neka pitanja ili izazove, piši nam u komentarima ili DM – volele bismo da čujem šta ti najviše znači tokom ovog perioda! 🤍

13/10/2024

Kao roditelji, često imamo instinkt da zaštitimo dete od svake poteškoće, ali je važno zapitati se – da li mu time pomažemo ili ga zapravo lišavamo prilike da nauči važne životne lekcije? Kada stalno rešavamo probleme umesto deteta, ne dopuštamo mu da razvije osećaj samostalnosti i odgovornosti za svoje potrebe.

Jedan od čestih primera iz svakodnevnog života jeste situacija kada roditelj, iz sopstvenog osećaja gladi, pretpostavi da je i dete gladno, bez pitanja kako se ono oseća. Ili kada vidimo da se dete bori sa nekom poteškoćom, odmah priskočimo u pomoć, ne dozvoljavajući mu da pokuša samo. To su trenuci kada, iz najbolje namere, ometamo prirodan razvoj detetove samostalnosti.

Šta se dešava kada zaista slušamo dete? Ako pitamo dete: “Da li si sada gladan?” ili “Kako se osećaš povodom ovoga?”, mi mu dajemo prostor da prepozna i izrazi svoje potrebe. Na ovaj način, dete uči kako da osluškuje svoje telo i emocije, a to je osnovna veština koja će mu koristiti čitav život.

Šta možemo da uradimo da bismo zaista čuli dete?

Postavite pitanje pre nego što reagujete – Kada dete pokazuje znakove nelagodnosti, pre nego što odmah ponudite rešenje, pitajte ga: “Šta ti sada treba?” Ovo daje detetu priliku da nauči da identifikuje svoje potrebe.

Pustite ga da pokuša samo – Ako dete naiđe na izazov (npr. slaganje slagalice ili oblačenje), nemojte odmah uskočiti. Dajte mu vremena da pokuša da reši problem. Ako zatraži pomoć, ponudite mu podršku, ali ga motivišite da pronađe rešenje.

Budite prisutni, ali ne previše zaštitnički – Vaša uloga je da budete tu kada je pomoć stvarno potrebna, ali ne i da preuzmete kontrolu nad svakom situacijom. Recite: “Verujem da možeš to sam da uradiš, ali ako ti zatreba pomoć, tu sam.”

Razvoj detetove sposobnosti da prepoznaje i zadovoljava svoje potrebe povezan je sa njegovim osećajem sigurnosti i samopouzdanja.

Kada roditelji stalno rešavaju sve za dete, ono može postati zavisno od spoljne podrške i razviti nesigurnost ili anksioznost kasnije u životu.

Nasuprot tome, deca koja od malih nogu imaju priliku da osluškuju i rešavaju svoje probleme postaju samopouzdanija, emocionalno stabilnija i bolje pripremljena za životne izazove.

11/10/2024

Zašto je važno da se osećaš dobro da bi tvoja deca želela da budu kao ti, a ne da te vide kao žrtvu sa kojom ne žele da se identifikuju?

Kao pedagog i psihoterapeut, želim da istaknem jednu od ključnih psiholoških istina – emocionalno stanje roditelja direktno oblikuje emocionalni razvoj njihove dece.

Kada govorimo o tome zašto je važno da se osećaš dobro kao majka, u osnovi leži dublji koncept identifikacije. Deca se, kroz svoj prirodni razvoj, identifikuju sa roditeljima, preuzimajući njihove obrasce ponašanja, vrednosti i emocionalne odgovore na životne izazove.

Deca uče modeliranjem, a ne rečima. Kada posmatraju svoje roditelje, naročito majke, uče kako da se ponašaju prema sebi i drugima, kako da upravljaju stresom i kako da postave emocionalne granice. Ako deca primete da se njihova majka stalno oseća iscrpljeno, zanemareno ili emocionalno neispunjeno, mogu nesvesno razviti osećaj da je roditeljstvo samo po sebi teret ili izvor bola. Iako možda nikada neće to izgovoriti, oni će nositi sa sobom poruku da je žrtvovanje ključni deo roditeljstva, a to nije zdrava poruka za njihov emocionalni razvoj.

Kada majka živi u osećaju hroničnog umora, žrtvovanja i zanemarivanja sebe, deca mogu razviti osećaj krivice. Iako možda ne izražavaju svoje osećaje direktno, deca su izuzetno intuitivna i osećaju nesklad u roditeljskom domu. Oni prepoznaju da postoji emocionalna praznina i mogu nesvesno preuzeti odgovornost na sebe.

S druge strane, kada majka prepoznaje važnost brige o sebi, ne samo da poboljšava svoje emocionalno stanje, već šalje deci snažnu poruku o vrednosti samopouzdanja, samopoštovanja i unutrašnje stabilnosti. Briga o sebi nije sebična; ona je temelj za zdrav i funkcionalan roditeljski odnos. Deca koja vide majku kako vodi računa o sebi uče da je važno da i oni, kao odrasle osobe, postave granice, izgrade zdrave odnose i prioritetizuju sopstvenu dobrobit.

Roditelji koji modeluju emocionalnu stabilnost i samobrigu daju deci dozvolu da se u budućnosti brinu o sebi bez osećaja krivice. Deca će želeti da slede primer majke koja zna kako da se postavi prema izazovima života, koja nije iscrpljena i nezadovoljna, već koja živi u skladu sa sobom.

Nastavak👇

Nesavrseno Roditeljstvo

17/04/2026

23/01/2026

30/10/2024

27/10/2024

26/10/2024

22/10/2024

21/10/2024

16/10/2024

15/10/2024

13/10/2024

11/10/2024

Address

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share