Nadja Sarenac psihoterapeut - Centar Mental Wellness

13/08/2026

Čitajući različite komentare ispod postova psihoterapeuta, smatram da je važno da klarifikujem sledeće:
Psihoterapeut na društvenim mrežama može da deli svoja zapažanja o važnim psihološkim fenomenima, oslanjajući se na perspektivu i teorijske reference modaliteta u kojem je edukovan. Zbog prirode ovog medija, ta zapažanja najčešće dolaze u formi isečaka, vinjeta, kratkih uvida i ličnih profesionalnih utisaka, a ne kao zaokružena stručna elaboracija.
Takav sadržaj ima psihoedukativni karakter i podrazumeva odgovornost autora za ono što iznosi. Istovremeno, važno je razumeti granice ovog formata: objava na društvenoj mreži nije zamena za psihoterapiju, niti za sistematsku psihoterapijsku edukaciju. Ona je pre svega početna tačka za razmišljanje. Poziv čitaocu da određeni fenomen sagleda iz jedne perspektive, da ga dalje istražuje, proverava i promišlja kroz dodatnu literaturu i druge relevantne izvore.

12/08/2026

MARKETING IZMEĐU STRAHA, KRIVICE I STALNOG RADA NA SEBI

Da bi prodao proizvod ili uslugu, marketing ne mora samo da glorifikuje ono što nudi i predstavi ga kao najbolje, najefikasnije ili čak jedino rešenje. Posebno je problematično kada je reč o proizvodima i uslugama vezanim za fizičko ili mentalno zdravlje, jer se tada može eksploatisati čovekov urođeni strah od bolesti, neizvesnosti i gubitka kontrole.
Poruka često ne glasi samo: „Ovo će vam pomoći“, već mnogo suptilnije: "Možda ste do sada sve radili pogrešno.“
Konzumentu se sugeriše da nije bio dovoljno informisan, da nije dovoljno brinuo o sebi, da je koristio pogrešne metode, zanemarivao važne stvari ili trošio novac i vreme na nešto što zapravo nije bilo "pravo“. Tako se, uz strah od neizvesnosti, proizvodi i osećanje krivice: da sam znao ono što sada znam, drugačije bih se ponašao.
Na taj način marketing može da zahvati i mnogo dublju psihološku dinamiku, čovekovu sposobnost da uvek pronađe novi predmet želje i novi razlog za poboljšanje sebe. Pred njega se postavlja gotovo beskonačan projekat samousavršavanja: još nešto treba popraviti, optimizovati, prevenirati, naučiti ili izlečiti. Iza toga se lako provlači implicitna poruka da nikada nismo dovoljno dobri, zdravi, informisani ili odgovorni.
Paradoks je u tome što se potrošaču najpre oduzima osećaj sigurnosti, kompetentnosti i poverenja u sopstvene izbore, da bi mu se zatim isti taj osećaj ponudio nazad u obliku proizvoda, programa, metode ili "prave informacije“. Ne brinite: sada znate. Sada imate pravo rešenje. Sve dok se ne pojavi nova, još bolja informacija, nova greška koju ste navodno pravili i, naravno, novi proizvod koji će je ispraviti.
Tako se ne prodaje samo proizvod. Prodaje se i osećaj da smo konačno dovoljno dobro brinuli o sebi, ali samo privremeno.Do novog proizvoda.

11/08/2026

Možda će vam biti zanimljivo.Studija slučaja Blistavi um iz knjige Ričada Erskina "Povlačenje, tišina, usamljenost".

11/08/2026

10/08/2026

Dobro objašnjenje za populistički termin empata

https://www.facebook.com/share/r/1JtMkVEChJ/

09/08/2026

From my book ‘Good Grief’ 📚

09/08/2026

DEPRESIVNA POZICIJA MELANI KLAJN - držanje staklene ptice u stisnutoj šaci

U najranijem periodu, u onome što je Klajn nazvala paranoidno-shizoidna pozicija, objekti su uglavnom parcijalni. Dete ne doživljava majku/ staratelja kao celovitu osobu, već kao "dobru dojku" koja hrani i umiruje i "lošu dojku" koja kasni, frustrira ili je odsutna. Ljubav i mržnja su razdvojene kako bi se zaštitio dobar objekat.
Kako razvoj napreduje, dete ulazi u depresivnu poziciju. Tu se događa ključna promena: ono počinje da shvata da su dobra i loša dojka zapravo ista majka. Drugim rečima, objekat postaje celovit.
Upravo tada nastaje dramatično iskustvo. Dete više ne misli: "Uništio sam lošu dojku." Ono počinje da oseća sledeće: "Svojom mržnjom možda sam povredio upravo onu istu majku koju volim i od koje zavisim."
To je kvalitativno novo iskustvo. Agresija više nije usmerena samo na "loš" deo objekta, već postoji strah da je uništen ceo voljeni objekat. Zato se tada javljaju tuga, krivica i želja za reparacijom.
Važno je naglasiti da dete nije zaista uništilo dobar objekat. To je fantazija, ali emocionalno veoma stvarna. Ako majka (ili kasnije druga važna osoba) ostane dostupna, brižna i dovoljno stabilna, dete postepeno uči da njegova ljubav i mržnja mogu koegzistirati, a da odnos opstane. Tada se unutrašnji objekat učvršćuje kao celovit, živ i otporan.
Ako se to ne dogodi, ako je majka stvarno odsutna, emocionalno slomljena ili ne može da "preživi" detetovu agresiju, fantazija uništenja može ostati veoma snažna. Tada unutrašnji celoviti objekat može biti doživljen kao povređen, osiromašen ili mrtav, iako razvoj prema celovitom objektu jeste započeo.
Zato je depresivna pozicija toliko važna. Ona nije samo sposobnost da se vidi celovit objekat, već i sposobnost da se podnese bolna istina da ista osoba može biti i voljena i omrznuta, a da ipak ne bude izgubljena. Upravo iz tog iskustva nastaju trajni osećaj ljubavi, sposobnost tugovanja i autentična briga za drugog.

08/08/2026

Ričard Erskin o stidu u šizoidnom procesu.