https://www.facebook.com/108294567628827/

Edukativni centar DUNJA - Bačka Palanka

Home
Serbia
Backa Palanka
Edukativni centar DUNJA - Bačka Palanka

Dunja Malinović, master psiholog, psihoterapeut pod supervizijom, edukator i reedukator. Usluge na srpskom i slovačkom jeziku. 🙂

12/06/2026

Više p**a sam dobijala upit da pripremam decu za psihotest koji se radi u okviru konkursa za upis u srednju školu ili fakultet. Moj odgovor je uvek isti - razumem želju roditelja da pomognu, ali priprema za to se ne radi. Lažirati rezultate u psihološkim testovima je jako teško, verujte mi, tako da oni koji n**e obuku u tom smislu verovatno samo prodaju maglu. Ukoliko je priprema stvarna, ona predstavlja ozbiljno kršenje zakona i veliku opasnost za vaše dete da će biti primljeno u školu koja nije u skladu sa njegovim kapacitetima. Deca prenapregnutih kapaciteta sklonija su da odustanu od školovanja ili razviju probleme u oblasti mentalnog zdravlja.

11/06/2026

Ovo naravno ne važi za ugrožavajuće situacije poput fizičkog i psihičkog zlostavlja kada je važno da se upali alarm da takvo ponašanje nije prihvatljivo i da se preduzmu potrebne mere zaštite.

Dunja Malinović,
master psiholog

07/06/2026

U vremenu kada je stres vrlo čest gost u životima odraslih, često zaboravljamo da i deca mogu da budu izložena hroničnom stresu. Dugoročno odbacivanje od strane vršnjačke grupe, previsoka očekivanja od strane roditelja, česte promene unutar porodice itd. mogu predstavljati ozbiljan teret za dečji organizam i razvoj. Zato je važno da na vreme prepoznamo znakove hroničnog stresa i detetu pružimo podršku, sigurnost i razumevanje koji su mu potrebni.

Dunja Malinović,
master psiholog

02/06/2026

Suština autoritativnog, odnosno demokratskog stila vaspitanja jeste da postoje granice i pravila, ali uz toplinu, objašnjenja i uvažavanje deteta.

Istraživanja ovaj vaspitni stil najčešće povezuju sa:
• boljom emocionalnom regulacijom,
• većom samostalnošću,
• boljim socijalnim veštinama,
• zdravijim samopouzdanjem kod dece…

Ono što ja mogu da primetim iz svog iskustva jeste da ljudi koji su imali bar jednog ovakvog roditelja mnogo ređe doživljavaju život kao težak i mučan, već kroz njega prolaze laganije i zadovoljnije.

S obzirom na to da škola za roditelje ne postoji, stilovi vaspitanja se često prenose sa generacije na generaciju. Ako mislite da je u vašoj porodici vreme da se nezdravi obrasci okrenu u zdravijem smeru, možete mi se obratiti za pomoć.

Dunja Malinović,
master psiholog

19/05/2026

Pored ovih pitanja iz upitnika, dodala bih još neka iz prakse:

Da li vaše dete od 3+ godina:
– i dalje uglavnom vi hranite?
– vi ga oblačite?
– skupljate igračke bez njegove/njene pomoći?
– imate pojačan strah da ne padne ili se ne udari (posebno na igralištu)?
– teško podnosite njegove/njene neprijatne emocije?

Popustljiv vaspitni stil i prezaštićivanje dece je nešto sa čim se najčešće susrećem u radu kao edukator i reedukator. Zašto?

Zato što dolazi iz dobrog mesta — želje da dete bude srećno, zaštićeno i voljeno.

Ali dugoročno, ovakav pristup može da dovede do:
– slabije tolerancije na frustraciju,
– nesamostalnosti,
– manjka samopouzdanja,
– teškoća u postavljanju granica.

U nekim slučajevima, može doprineti i kašnjenju u razvoju određenih veština, kao i tzv. disharmoničnom razvoju — gde dete, na primer, ima razvijen govor i kognitivne sposobnosti, ali zaostaje na planu motorike i koordinacije (zna sa čita, ali ne zna da šutne loptu).

Dobra vest je — ovo može da se menja. Ne kroz krivicu, već kroz svesnost i male, dosledne promene u svakodnevnim situacijama.

Pišite mi za više informacija.

Dunja Malinović,
psiholog i reedukator psihomotorike

15/05/2026

Moram da istaknem da je ovo najčešći roditeljski stil sa kojim se susrećem u psihološkom i psihoterapijskom radu sa decom i roditeljima. Zašto?

Autokratski ili autoritarni vaspitni stil često na prvi pogled deluje „efikasno” — pravila su jasna, granice čvrste, a dete uglavnom poslušno. I zaista, istraživanja pokazuju da ova deca često znaju šta se od njih očekuje i kako da se uklope u sistem.

Ali cena toga se ne vidi odmah.

Kada se odrastanje zasniva na kontroli, kazni i odsustvu objašnjenja, dete ne razvija unutrašnji osećaj sigurnosti, već spoljašnji kompas: šta će drugi reći, da li će biti kažnjeno, da li je „dovoljno dobro”.

Zbog toga se u istraživanjima autokratski stil povezuje sa:
– nižim samopoštovanjem
– većom anksioznošću
– potiskivanjem emocija
– teškoćama u donošenju odluka.

Neka deca će postati povučena i nesigurna, a neka će razviti bunt — ali i jedno i drugo često ima isti koren: potrebu za autonomijom koja nije imala prostora da se razvije.

P.S. Upitnik je informativnog, a ne dijagnostičkog karaktera. Njegova svrha nije obezvređivanje, nego edukacija i osvešćivanje vaspitnih obrazaca u svrhu ličnog rasta.

Dunja Malinović,
master psiholog

10/05/2026

Ako odemo iz lošeg braka, sa posla koji nam nije odgovarao ili iz države u kojoj se nismo osećali dobro — vrlo je verovatno da nam u početku neće biti bolje.

Zašto?

Zato što niko neće prostreti crveni tepih pred nama i reći: „Izvolite, stojim vam na usluzi na putu ka boljem životu.”

Surova istina je zapravo ovakva:
često prvo bude gore — da bi kasnije bilo bolje.

Baš to je i razlog zašto se mnogi ne odluče na taj korak ili, kada se na njega odluče, već pri prvim poteškoćama odustanu, sumnjajući u svoju prethodnu odluku.

U psihološkom i psihoterapijskom radu težimo dugoročnom, a ne trenutnom olakšanju — osvešćujemo obrasce koji su nas doveli do pogrešnih izbora, razvijamo toleranciju na neizvesnost i usvajamo nove, zdravije i funkcionalnije strategije na putu ka ispunjenijem životu.

Ukoliko je to ono što ti je potrebno u ovom trenutku, stojim ti na raspolaganju.
Gde si ti trenutno — razmišljaš o odlasku, adaptiraš se na novi početak ili već vidiš promenu?

Dunja Malinović,
master psiholog

29/04/2026

Bezuslovno samoprihvatanje je jedna od onih ideja koje zvuče skroz nepoznato čoveku kojeg su roditelji, nastavnici, mediji isl. učili da sebe procenjuje na osnovu spoljašnjih, merljivih kriterijuma.

Danas živimo u svetu u kojem se vrednost meri rezultatima: pozicijom koju imamo, novcem koji zarađujemo, izgledom koji pokazujemo… Kao da stalno postoji neko “sledeće” mesto na koje treba da stignemo da bismo konačno bili dovoljno dobri. I dok jurimo , često verujemo da će baš on doneti osećaj ispunjenosti i sreće.

Ali istina je da spoljašnji uspeh i unutrašnji mir ne idu nužno zajedno.

Možemo imati sve “čekirane stavke” – a da se i dalje osećamo nedovoljno. Jer ako naše zavisi od POSTIGNUĆA, ono je UVEK KRHKO. Dovoljna je jedna greška, neuspeh ili poređenje sa nekim “boljim” da se poljulja.

Bezuslovno samoprihvatanje znači nešto sasvim drugo:
da sebi priznamo vrednost bez obzira na to koliko smo uspešni, lepi, produktivni ili priznati.
Da budemo na svojoj strani čak i kada grešimo.
Da razlikujemo ono što radimo od onoga ko smo.

To ne znači odustajanje od ciljeva.
To znači da put ka njima ne gradimo na osećaju da nismo dovoljno dobri – već na osećaju da već jesmo.

Jer tek kada prestanemo da sebe stalno “zaslužujemo”, otvara se prostor za autentično zadovoljstvo, mir i – paradoksalno – zdraviji odnos prema uspehu.

Dunja Malinović,
master psiholog

❤️

21/04/2026

O nezdravim emocijama drugom prilikom, sada želim da skrenem pažnju na potiskivanje zdravih emocija.

Možda ste kao dete slušali “dečaci ne plaču”, “princeze ne viču”, “nije to ništa”, “nemoj da se plašiš” itd. Ili ste živeli u teškim uslovima gde je potiskivanje emocija bio obrazac za preživljavanje.

Međutim, danas više niste malo dete, niti mašina koji može da živi bez emocija i vrlo je korisno za vas da ovaj obrazac promenite. Jer sve zdrave emocije su tu sa nekim razlogom i imaju neku važnu funkciju.

Npr. tuga nam pomaže da obradimo gubitak ili neuspeh, zabrinutost nas priprema za izazove, kajanje nas vodi ka promeni, razočaranje pomaže da prilagodimo očekivanja…

Kada ih ignorišemo, gubimo kontakt sa sobom, a emocije se vraćaju često u mnogo gorem obliku kroz somatske tegobe, preplavljenost, iznenadne reakcije…

Zato cilj nije da se osećamo samo lepo, već da razvijamo zdrave emocije — čak i kada su neprijatne.

Dunja Malinović,
psiholog i psihoterapeut u edukaciji

01/04/2026

Ljudi često zamišljaju psihoterapiju kao beskonačne razgovore sa terapeutom. Prepričavanje celokupnog svog detinjstva ležeći na kauču, dok terapeut analizira ispričano i sporadično iznosi zaključke.

Početci psihoterapije donekle i jesu izgledali ovako. Kroz vreme, mnogi psiholozi i lekari, svesni nedostataka ovakvog pristupa, razvijali su nove psihoterapijske pristupe. Tako je, zahvaljujući Albertu Elisu, nastao i aktivan, direktivan i edukativan psihoterapijski pristup - racionalno emotivna bihejvioralna terapija (REBT).

Na REBT seansi ne ostaje se samo na priči. Osim razvijanja znanja o začaranom krugu koji održava klijentov problem, terapeut i klijent zajedno otkrivaju, testiraju i menjaju uznemiravajuće misli kroz konkretne vežbe kako bi se razvile zdrave emocije i funkcionalno ponašanje. Tu su i zadaci koje klijent sprovodi između seansi, a sve se izvodi u skladu sa psihoterapijskim ciljevima koje klijent i terapeut zajedno definišu. Krajnji ishod nije samo rešavanje problema, nego i usvajanje nove, zdravije životne filozofije.

Kognitivno-bihejvioralne terapije (među koje spada i REBT) važe za najviše istraživane i empirijski najpotkrepljenije psihoterapijske pristupe i posebno se preporučuju kod problema sa stresom, niskim samopouzdanjem i regulacijom emocija, kao i kod:

-anksioznih poremećaja (panika, socijalna anksioznost, fobije),
-depresija,
-opsesivno-kompulzivnog poremećaja,
-posttraumatskog stresnog poremećaja,
-poremećaja ishrane.

Dunja Malinović,
psiholog i psihoterapeut u edukaciji

Address

Backa Palanka
21400

Telephone

+381645733591

Website

facebook.com

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Edukativni centar DUNJA - Bačka Palanka posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Edukativni centar DUNJA - Bačka Palanka:

Want your practice to be the top-listed Clinic in Backa Palanka?