03/08/2026
RADOZNALOST KAO ŽIVOTNI STAV
Kada bih jednom rečju morala da kažem kako živeti, kako se postaviti prema partneru, deci, poslu i sebi, izabrala bih reč: RADOZNALO.
Radoznalost nas čuva od mnogih grešaka.
U odnosu prema partneru znači pitati se: „Kako je ova osoba danas?“„Šta se krije iza njegovog ponašanja?“„Šta pokušava da mi kaže, a možda ne ume drugačije?“
Umesto da odmah presudimo, pokušavamo da razumemo.
Prema deci, radoznalost znači ne gledati ih samo kroz ponašanje i ocene, već istraživati njihov unutrašnji svet: „Šta ti se dešava?“„Kako ti je?“„Šta ti je važno?“
Dete nije projekat koji treba oblikovati prema našim očekivanjima. Dete je osoba koju imamo privilegiju da upoznajemo.
Na poslu, radoznalost nas čuva od rigidnosti. Ona nam omogućava da učimo, da prihvatimo da ne znamo sve i da ostanemo otvoreni za nove ideje.
Prema sebi, radoznalost znači umesto osude pitati:„Zašto reagujem ovako?“„Odakle dolazi ovaj osećaj?“„Šta mi je potrebno?“
Mnogi konflikti nastaju kada zamenimo radoznalost sigurnošću da već znamo: „Znam zašto on to radi.“„Znam kakvo je moje dete.“„Znam kakva sam ja.“
A ljudi se menjaju. Odnosi se menjaju. Život se menja.
Radoznalost ostavlja prostor za iznenađenje, razvoj i bliskost.
Možda nije moguće živeti bez grešaka. Ali je moguće živeti sa željom da stalno bolje razumemo sebe i druge.
