Cvet zivota

Cvet zivota Naš sajt je: skolacvetzivota.rs

Cvet Života je FB stranica Centra za duhovni razvoj i edukaciju koga čini tim ljudi koji deli zajedničku strast prema radu na sebi i pomaganju drugima da stanu na taj put.

LAŽNA SVRHALažna svrha je lažna ideja koja opseda tragaoce ne bi li ih blokirala u ispunjavanju prave više svrhe. Lažnu ...
20/08/2026

LAŽNA SVRHA

Lažna svrha je lažna ideja koja opseda tragaoce ne bi li ih blokirala u ispunjavanju prave više svrhe. Lažnu svrhu matriks plasira tragaocima u vidu beskrajnog fantaziranja da će naći idealni posao, idealne uslove, idealnog partnera, idealnu sudbinu. Lažna svrha je osećaj praznine kada ne znate ko ste i gde treba da se date, gde treba da pronađete sebe, gde treba da činite dobro. Posmatrajući mnoge tragače koji su upali u ova stanja, zapažamo da skoro nikada nisu prebacili 8. nivo svesti i da su vrlo pasivni u životu, u komforu ili previše orijentisani ka sebi. Ovakav način razmišljanja postoji iz Stvoriteljeve perspektive kako bi ograničio dalji rast svih onih koji na duhovnost gledaju kao nešto što postoji radi njihove koristi, zadovoljenja ili lepog osećaja, kao i onih koji su u duhovnost ušli radi komfora ili samo dostizanja uzvišenih stanja. Lažna svrha je zamka i test koji čeka sve tragače koji treba da uđu na 8. nivo svesti, a provlači se sve do stabilnog 9. nivoa svesti.

Lažna svrha se javlja kao neizdrživ, nejasan osećaj sopstva, nezadovoljstvo svojim poslom i okolnostima, jer se kroz dato ne osećamo „ispunjeno“. Tragač koji juri lažnu svrhu gradiće neki nepostojeći koncept idealnosti i nekih posebnih uslova gde on treba služiti „svojoj višoj svrsi“. To što ti pojedinci traže je obično neko jako lepo poslovno mesto, te uporedo mogućnost da se pomaže ljudima, živi u komforu i miru. Međutim, to nije poenta evolucije svesti i dokazivanja bića na testovima snage, svesti, mudrosti, sposobnosti i u direktnoj je konfrontaciji sa onim čime Stvoritelj validira bića u svetlu, a to je bezuslovno davanje sebe, služba zarad dobra svih i korišćenje svih svojih potencijala kako bi svet učinili boljim.

Prava svrha se menja kako duhovnik raste, te na 7. nivou svesti će to možda biti da u okviru svog radnog mesta podiže svest drugih, oplemenjuje prostor; na 8. da pravi doprinose, otkrića, pomaže pojedincima; na 9. će “univerzum” od njega zahtevati napredovanje u datim okolnostima ili pak potpunu promenu životnog stila i posvećivanje sebe negde drugde; na 10. novou svesti će potom možda svega toga morati da se odrekne i samo posveti isceljivanju i podučavanju drugih. To su sve primeri, ali želim vam reći da Stvoriteljeva svrha data jednom čoveku nije jedna, nije samo ta, već ih ima mnogo i sve zavise od okolnosti u kojima se nalazi, a okolnosti zavise i od nivoa svesti. Kako pojedinac evoluira, tako će mu i dolaziti druge prilike da da sebe na novom polju. Stoga mi ne možemo znati šta nam je svrha na višem nivou svesti dok ne dođemo do njega, a na viši nivo svesti dolazimo ispravnim delovanjem i davanjem. Pa tako, jedini način da spoznamo svoju pravu svrhu je da činimo dobro svakog momenta u svakoj situaciji gde nam je to dato.

Pojasniću... To znači da je „lažna svrha“ nama servirana kao neka specifična okolnost, stvar, posao, dok je prava svrha nesaznatljiva nama trenutno, promenljiva. Prava svrha skoro uvek zahteva izlazak iz zone komfora, suočavanje sa nečim, davanje sebe, služenje, pružanje pomoći, stvaranje nečega. Prava svrha je uvek teži put, ona ne donosi mir, već kroz rad uzdiže i nas i druge, a to nije lako. Svi bi sledili svoju svrhu kada bi bila laka, ali ona to nije, baš zato što postoji sa svrhom da testira bića. Prava životna svrha je zadatak od Stvoritelja dat svakom biću tako da odgovara njegovom trenutnom nivou, kako bi iz date pozicije najviše doprineo Svekreaciji, a u isto vreme i sam rastao i razvijao se kroz sva iskustva, iskušenja, izazove, probleme i testove koji se nalaze na tom putu.

Prava životna svrha nema premišljanja, ona je čisto delovanje, kada vam neki problem dođe u život, ili to bude prilika, ili mogućnost nekome ili nečemu da pomognete, negde da doprinesete. Tu nema kalkulacija, već osećaj i potreba nečemu da se date, negde da date vrednost, nešto da zaštitite. Prava svrha isprva nije pompezna, sjajna, lepa, već se nalazi u blatu ovog materijalnog sveta i zahteva od vas da izađete iz zone komfora, da se uprljate kroz odnose sa ljudima, savladate poteškoće, naučite nove stvari, usavršite se, steknete mudrost i na kraju postignete uspeh kroz sve navedeno. Sa svakom rešenom igrom koja vam ovako dođe u život vi malo-pomalo otključavate vašu pravu svrhu koja se itekako tiče vaše stvarne kosmičke pozicije i uloge koja vam je data. Ali, ona dolazi na visokim nivoima svesti i tek kada prođete mnogo testiranja i izazova, te narastete kao biće punog potencijala. Stoga, ako želite da služite istinskoj vašoj svrsi, radite svaki dan ono što od vas kosmički mehanizam traži, tako što vas uvodi u situacije, daje prilike da nešto naučite, nekom pomognete, nešto stvorite, negde se date za više dobro. Prepoznajte ove situacije tako što ćete osvestiti da vam se u tim situacijama javlja potreba za komforom, misli koje vas odvlače od toga, lenjost, razna loša uverenja, blokade, manjak energije ili loši sinhroniciteti koji vam oduzimaju vreme i energiju. Prepoznajte gde treba da se date, a onda tu ulažite sebe i rastite kroz iskustva koja su vam data. Izazovi će trajati od par nedelja do više meseci, ali jednom kada savladate pritiske i učinite dobrobit, evoluiraćete na višu stepenicu svesti. Nakon nekoliko takvih ciklusa kroz više godina potrage, počećete da nazirete vašu višu svrhu i polako će vas Stvoritelj dovesti do pozicije gde ćete stabilnije služiti.

ZAVODLJIVOST DUHOVNIH DAROVAMonasi svih religija praktikuju duhovnost bez uplitanja u vizije, razgovore s uzvišenim bići...
17/08/2026

ZAVODLJIVOST DUHOVNIH DAROVA

Monasi svih religija praktikuju duhovnost bez uplitanja u vizije, razgovore s uzvišenim bićima i druge duhovne konstrukte. Razlog tome je što sve navedeno pre ili kasnije prelazi u zavođenje i fantaziranje. Ljude ne zavodi nužno neka vizija, energija ili reči duhovnih bića, već izvor odakle to dolazi. Svaka reč, svaka slika ili osećaj koji dolazi do nas ima svoj izvor. Izvor može biti svetlosni ili tamni. Svetlosni izvori su uzvišeni svetovi i uzvišena bića, izvori svesti Stvoritelja, a tamni izvori su astralni svetovi, demonska kraljevstva, vanzemaljski brodovi ili druga tamna bića. Povezivanjem na neku sliku, reč ili tvrdnju, mi se povezujemo i na svet odakle to dolazi i tako se grade veze. Te veze nas ili uzdižu ili spuštaju, pojačavaju ili fragmentiraju, proširuju našu lucidnost i svesnost ili pak smanjuju svest i uvode u nesvest.

Glavni problem leži u tome da procenimo i detektujemo izvor te informacije, jer retko koji duhovni tragalac ima mogućnost da vidi na najvišim energetskim nivoima odakle dolazi to što prima, te retko ko ima mudrosti da odvoji istinu od onoga što je potureno. Uglavnom se sve svodi na to da li ćemo verovati nekom izvoru ili ne, a to nije dovoljno da uspešno izbegnemo duhovne zamke, jer ih je previše i negde će se provući neka loša konekcija na koju ćemo se povezati. Stoga monasi izbegavaju bilo šta od navedenog i koncentrišu se samo na praksu, te tako izbegavaju iluzije i zavođenja.

Istraživanje Cveta života je pokazalo da i najčistiji izvori saznanja, energija i svesti sa sobom nose deliće korumpiranih informacija, energija i uticaja. Svaka deseta reč biće podvaljena kao tamni program, a ako primimo sto informacija, bar deset će biti iz lošeg izvora. Vremenom se to namnoži i mi padamo polako u automatizam, zanesenost, zablude, iluzije, blokade, nemir i matriks.

Da li to znači da duhovnik ne treba koristiti svoja duhovna čula? Ne, duhovnik treba koristiti svoje duhovne darove i moći, ali ekstremno mudro i kontrolisano. To znači da on mora biti gospodar svojih duhovnih sposobnosti i koristiti ih kada to on želi. Ovo nije čest slučaj i duhovnici koji imaju darove često to ne mogu, te mimo njihove želje i volje dobijaju informacije, vizije, poruke i ostalo. Vremenom se sve više unose u duhovne svetove dok to ne postane kasno i dok ne uđu u prelest, tj. fantazije i tripove. Ovo se dešava vrlo često kod svih naprednih duhovnih tragalaca i možemo reći da je to najčešća duhovna zamka koju tama postavlja naprednim tragocima.

Upamtite, svetlo ne žuri, ne nameće vam vizije, kontakte, niti informacije ako to ne želite i niste spremni prihvatiti, te izneti teret tih kontakata. Svetlosne sile doziraju informacije, vizije i ostalo, te vam daju vremena da sve to prihvatite, preradite, uskladite sa fizičkim životom i potom nađete praktičnu upotrebu za ono što vam je dato. Tamne sile ne mare za to i prenatrpavaju vas kojekakvim spoznajama, vizijama, energijama, kontaktima, te vas polako uvode u šizofreniju i neuzemljenost. Kada preteramo sa svim tim kontaktima, počinjemo dobijati sve više nervoze, negative, duhovnih napada, što je sve znak da smo izašli iz našeg vertikalnog stuba i sigurnosti svetlosnih zona.

Suprotno navedenom je uzemljenost, krotkost, mudrost i samokontrola. To je sposobnost da se udaljimo od onog iskustva koje ne želimo, da budemo prisutni u fizičkom svetu kada to želimo i da nismo uključeni u duhovne svetove po ceo dan. Uzemljeni duhovnici ničemu ne veruju čvrsto, ni za šta se ne vezuju, sve proveravaju i svaku stvar koju ne mogu praktično upotrebiti odbacuju. Ovo je ispravan put i tako su i nastale ove duhovne tehnike i spoznaje, postepenim prijemom znanja, njihovom kontrolom, proveravanjem, upotrebom. Svaka reč je nastala nakon detaljne analize, provere, upoređivanja sa drugim darovitim osobama. Nekada je potrebno i par godina da bi se neka tvrdnja ili vizija pokazala kao ispravna, a sve to zahteva mnogo uzemljenosti, mudrosti, postupnosti, a to vam tamni izvori ne dozvoljavaju, već vam stalno šalju nešto što zahteva hitnost, brzinu, ne dajući vam vreme da se stabilizujete i razmislite svesno o tome. Pazite na sve što vas uvodi u brzinu, žurbu i neke priče koje nemaju niti mogu imati praktičnu vrednost, jer uglavnom se radi o podvalama tame.

Dakle, ako želite da koristite svoje darove za dobro, prvo naučite da ih kontrolišete, tj. upotrebljavate kada i koliko želite, a onda nađite istomišljenike sa kojima ćete razgovarati na date teme, nađite način sve to da isprobate, te svako zapažanje zapisujte. Dajte sebi vremena da budete stabilni i u miru sa svime što dolazi, jer ako niste, bolje se udaljite od izvora svega navedenog, pa i od vaših darova.

IDENTITET I SUDBINAŽivotna sudbina čoveka u velikoj meri zavisi od primarnog identiteta koji nosi. Ostvarivanje u bilo k...
12/08/2026

IDENTITET I SUDBINA

Životna sudbina čoveka u velikoj meri zavisi od primarnog identiteta koji nosi. Ostvarivanje u bilo kom aspektu života, kao što su posao, novac, porodica, potomstvo, ljubav, seks, slobodno vreme, zdravlje, putovanja, duhovnost, intelekt, vrline, snage, umetnost i drugi, zavisi od sveobuhvatne razvijenosti identiteta koji imamo u datom aspektu života.

Jedan identitet nije ništa drugo nego dominantniji ego karakter. Dakle, naš dominantni identitet u nekoj oblasti života biće onaj ego karakter koji je uspeo najviše da se razvije tako što je za sebe preuzeo najviše naše energije, fokusa, svesti i vremena. Od pedesetak različitih ego uloga i ego karaktera koje obično imamo, svega nekoliko njih razvije se u identitete, dok se ostali podrede već formiranim identitetima. Glavni identiteti čoveka jesu oni koji nam oduzimaju najviše vremena i kojima najviše dajemo, odnosno oni u okviru kojih najviše radimo.

Čovek je ono što radi. Takođe, čovek je zbir svih odnosa sa ljudima sa kojima gradi određene aspekte života. Čovek nije izolovana jedinka, niti jedinstvena svest. On je najpre skup različitih ego formi, hijerarhijski ustrojenih u skladu sa onim čemu najviše usmeravamo pažnju.

Veoma je važno razumeti da čovek nije identitet sam po sebi, već da identitet formira u odnosu sa drugim ljudima. Mi smo skup odnosa unutar porodice, duhovnih ili obrazovnih grupa, lokalne zajednice, posla i prijateljstava. Naš identitet, ali i naša sudbina, predstavljaju prosek svih odnosa u kojima se nalazimo. S obzirom na to da nemamo beskonačno mnogo vremena, pažnje, svesti i energije, možemo imati svega tri do pet glavnih identiteta koji određuju naš život i donose dominantnu sudbinu. Vremenski i energetski nije moguće imati deset identiteta, a svakom od njih posvećivati dovoljno vremena da opstane.

Ovo je veoma važno razumeti, jer će nam život biti oblikovan u skladu sa onim čemu usmeravamo najviše energije, kakvo okruženje izaberemo i šta najviše radimo. Ponovićemo: čovek je ono što radi, u okruženju u kojem se nalazi i sa ljudima sa kojima deli svoj rad i prisustvo. Izborom da svoju energiju, svest i vreme posvetimo radu u određenom okruženju, sa određenim ljudima i na određeni način, pojačavamo identitet koji odgovara datoj zajednici. Što više vremena i rada posvetimo određenom okruženju i zajednici, radi ostvarivanja cilja koji je povezan sa tom zajednicom, to će taj identitet u nama postajati snažniji.

Primarni identitet je, stoga, onaj u koji smo uložili najviše vremena, energije i svesti, odnosno onaj u okviru kojeg smo najviše radili. Kada jedan identitet zanemarimo, to jest kada prestanemo da radimo ono što ga čini i formira, on počinje da slabi. Na njegovo mesto dolazi identitet u koji smo uložili više energije, svesti i kvantnih polja. Kada dovoljno dugo prestanemo nešto da radimo i zamenimo to nečim drugačijim, dotadašnji identitet biće zamenjen, a naša ličnost promenjena. S obzirom na to da tokom života menjamo okruženja, ljude i poslove, naš kolektivni identitet, povezan sa našim imenom i prezimenom, neprestano se menja.

To znači da se čovek koji nosi ime Nemanja Blagojević, Pera Perić ili Mara Marić tokom života menja u skladu sa promenama svog fokusa, usmerenja i rada. Naš kolektivni identitet, određen imenom i prezimenom, približno je 40% uslovljen primarnim identitetom, između 20% i 30% sekundarnim, između 10% i 15% tercijarnim, dok preostalih 20% do 30% otpada na ostala tri do sedam identiteta. S obzirom na to da veliki deo dnevnog vremena provodimo radeći, naš glavni identitet često će biti vezan za posao, zatim za porodicu, a potom za hobije. Zbog toga većina svetovnih ljudi na duhovnost troši svega između 5% i 10% svog ukupnog životnog vremena.

To dovodi do toga da ovaj aspekt života ne generiše dovoljno kvantnih polja i samim tim ne privlači dovoljno brzo vremenske linije koje bi ga podržale. Drugim rečima, čovek koji na nešto troši svega 5% svog životnog vremena ne može očekivati da mu taj aspekt života donese glavni identitet, a samim tim ni vremensku liniju koja će taj identitet podržati. Sve to znači da, ako želimo da naša sudbina bude onakva kakvu želimo, moramo pronaći odgovarajući ego karakter, izabrati određenu ego ulogu, a zatim je tokom dužeg vremenskog perioda održavati svakodnevnim i sve većim ulaganjem vremena i svesti.

Obično je potrebno nekoliko dana učenja, rada i borbe sa sobom kako bi se unutar jednog životnog aspekta formiralo novo kvantno polje svesti. Kada, na primer, izaberemo ulogu poslovnog čoveka i na svakih nekoliko dana doživljavamo neuspehe koje izdržavamo i savladavamo, izvlačeći iz njih odgovarajuće lekcije, dobićemo jedno novo pozitivno kvantno polje svesti. Ako to radimo tokom cele godine, sakupićemo približno 50 kvantnih polja svesti, što je dovoljno da određeni aspekt života tek blago uđe u pozitivno stanje. Da bi neki životni aspekt bio vidljivo materijalizovan, potrebno je da poseduje više od 100 čistih kvantnih polja svesti. Ako želimo da u nekom životnom aspektu budemo veoma uspešni, potrebno je da on ima više od 200, pa čak i nekoliko stotina čistih kvantnih polja svesti. Ljudi koji su najbolji u nekom aspektu života unutar svog okruženja imaju više od 500 kvantnih polja svesti povezanih sa određenim ego identitetom. Oni koji su među najboljima na svetu imaju ih više od 1.000. To znači da, ako želite da razvijete jedan oboženi ego identitet, potrebno je da stotinama p**a doživite neuspeh, da nakon svakog neuspeha ponovo ustanete i pokušate, da izvučete lekcije i ostvarujete male uspehe.

Ovaj proces se, naravno, može ubrzati duhovnom praksom. Međutim, svaki duhovni rad na određenu temu može nas podržati sa svega jednim ili sa nekoliko kvantnih polja svesti, koja se ipak moraju potvrditi na fizičkom nivou kroz rad ili neku vrstu materijalizacije. Sve to važi pod uslovom da nesebično delujemo unutar određene oblasti, sa željom da svima bude dobro. Ako to ne činimo, već radimo iz sebičnih interesa, radi ličnog komfora, zadovoljstva, blagostanja, osećaja moći ili čak sebične, lične sreće, nećemo dobijati čista ili obožena kvantna polja svesti. Umesto toga, stvaraćemo negativna i tamna kvantna polja, koja će formirati negativne ego konstrukte, još snažnije nas vezivati za matriks i uvoditi nas u nesvesnost.

Pojačavanje nekog oboženog ego karaktera i njegovo formiranje unutar funkcionalnog identiteta, koji će nam doneti oboženu sudbinu i višu svrhu, zahteva stotine činova samožrtvovanja radi dobra zajednice kojoj služimo iz datog identiteta. Takođe zahteva desetine duhovnih procesa usmerenih na čišćenje ličnih nesavršenosti, kao i ozbiljan napor da nakon svakog pada i neuspeha ponovo ustanemo i nastavimo dalje.
Sve to traje godinama i iza sebe ostavlja veliki broj malih činova davanja, služenja i samožrtvovanja. Zbog toga je veoma teško razviti oboženi identitet i kroz njega steći oboženu sudbinu. Iz navedenog razloga retko se može pronaći osoba koja ima makar jedan oboženi identitet, dok je gotovo nemoguće pronaći čoveka koji ih ima nekoliko.

Duhovnici, sa druge strane, često biraju da nemaju nijedan identitet, pa u potpunosti razgrađuju svoju ličnost i dovode sebe u stanje nalik biljci. Međutim, i to je samo jedan oblik identiteta: identitet koji teži tome da nema identitet, da bude u miru, jedinstvu i praznini. Takav identitet nije nužno bolji od identiteta koji možda nije u potpunom miru ili prosvetljenju, ali aktivno doprinosi dobrobiti svog okruženja. Važno je da napomenemo zbog čega nešto radimo. Ako bilo koje delo činimo iz suptilne želje da samo nama bude dobro, da samo mi osećamo ljubav ili višu svest, da samo mi budemo srećni, bogati, ispunjeni znanjem, duhovnom moći ili bilo kojim drugim blagoslovom, tada i dalje delujemo unutar ove simulacije, odnosno matriksa. Na taj način razvijamo nesvesne i programirane ego identitete, sačinjene od tamnih kvantnih polja.

Kom god identitetu da služimo i koju god ulogu da preuzmemo, potrebno je da to činimo zato što je dobro za sve, zato što na najbolji mogući način podstiče rast i razvoj i zato što svim članovima date zajednice omogućava da u potpunosti iskuse život. Sve to je potrebno ponoviti stotinama p**a, mnogo p**a pogrešiti, podržati rad desetinama duhovnih procesa, otpustiti desetak senki koje blokiraju dati aspekt života, razgraditi nekoliko patoloških ego karaktera i razviti više pozitivnih osobina. Sve je to veoma teško i zahteva dugoročnu posvećenost, kao i svakodnevno ponovno biranje da činimo dobro uprkos svim teškoćama. Iz dana u dan potrebno je iznova birati pozitivan identitet. Bez obzira na okolnosti, čovek mora posvećeno i odgovorno da obavlja ono što predstavlja ulogu i funkciju datog ego identiteta.

Ne možete biti u ego identitetu roditelja jedan dan, a zatim deset dana ne želeti da budete roditelj. Ne možete biti duhovnik mesec dana, a potom pola godine biti na pauzi. Ne možete biti pisac koji piše samo vikendom. Ne možete biti dobrotvor samo onda kada tog dana nemate ništa pametnije da radite. Oboženi identitet, dakle, zahteva svakodnevni rad do kraja života. Sada se postavlja pitanje: da li želite da budete oboženi ili vam je ipak draže da vašom svešću upravlja matriks preko ego identiteta koje od početka do kraja kontroliše, zajedno sa sudbinom koja vam dolazi u život?

SUDBINANa koju sudbinu mislimo, na onu koja nam je zapisana u planetama, ili onu kada nam se u životu dese lepi sinhroni...
07/08/2026

SUDBINA

Na koju sudbinu mislimo, na onu koja nam je zapisana u planetama, ili onu kada nam se u životu dese lepi sinhroniciteti, ili pak kada se desi nešto jako loše što se kasnije pokaže kao neizbežno ili pozitivno za nas zbog lekcija koje nam donosi u život?

Mnogo je sudbina koje obuhvataju svakog čoveka, a u suštini to su oni događaji koji nam u život dolaze mimo naše svesne volje i pod uticajem drugih nevidljivih faktora. Ti faktori su najčešće neke druge „svesti“ ili „bića“ koja utiču na „sudbinu“, a to mogu biti:

• Stvoritelj Svega Što Jeste
• Kosmički mehanizam – planete
• Naša nadduša ili više Ja, što u suštini može biti bilo koji deo naše ličnosti: podsvest, nesvest, um, savest, ego, nadsvest, nadduša, duša, svest
• Naše duhovno vođstvo, anđeli, arhanđeli, čuvari, grupe srodnih duša itd.
• Naši preci
• Demoni i vanzemaljci, matriks, tamni svetovi
• Svest raznih egregora, grupnih energija, kolektiva
• Odvojeni delovi bića drugih ljudi

Kao što vidite, „sudbina“ nije samo sudbina, već zbir svih uticaja koje nam razni faktori donose u život, svako sa nekom svojom agendom i voljom, koja se nameće našoj svesti, duši i fizičkom telu kao naša lična, sa nekom dozom lepih i ispraznih priča.

Da je i jedna od ovih „sudbina“ valjana, duhovnici svih religija bi ih rado prihvatali i igrali po njihovom toku. Umesto toga, monasi odbacuju ove igre, ove priče i odlaze u osamu, u izolaciju, gde postaju nedodirljivi od bilo kakve sudbine. Razlog ovome je što je sudbina deo iluzije života, deo dualnosti, deo večitog inkarnacijskog ciklusa.

Sam Stvoritelj dodeljuje sudbinu svim bićima univerzuma i pravi im vremenske linije u skladu sa time, kako bi sva ta bića radila nešto, imala svrhu, motiv za život, sticala iskustva, živela i postojala. Međutim, u nekom najuzvišenijem pogledu, sudbina nije nešto najnužnije po čoveka, pa ni po bilo koje biće, pogotovo neki niži izvori sudbine. Pa hajde da pojasnimo ove izvore sudbine i šta nam to donosi.

• Stvoritelj Svega Što Jeste nam u život donosi sinhronicitete koji nam služe rastu i razvoju, te su u najvećem broju slučajeva pozitivni za nas sveobuhvatno, iako znaju biti vrlo surovi nekad, teški za savlađivanje. On nam takođe u život donosi događaje u vidu testova, koji služe da se oceni naša ličnost, njena sposobnost i vrednost da bude uzdignuta u više nivoe svesti. Ova vrsta sudbine je takođe pozitivna i neophodna, sem što su zemaljski testovi jako teški, mnogostruko teži nego oni koji su isključivo duhovne prirode (sukob sa svojim ličnim nesavršenostima, borba sa unutrašnjim ili spoljašnjim demonima, matriksom, tamom).
• Kosmički mehanizam i planete donose predodređeni plan za našu dušu, tj. vremenske linije. Kosmički mehanizam je u vezi sa planetama, ali nije isto. Problem leži u tome što su naši zapisi duše takvi da odgovaraju nekim našim minulim delima, koja sada nemaju veze sa nama i po pravilu nas samo još više guraju u neke nove nerešive odnose, puteve, izbore. Pogotovo su komplikovani planetarni uticaji, koji su dodatno pojačani tamnim silama, jer one kontrolišu većinu planeta.
• Naša nadduša, više Ja, ili bilo koji deo naše ličnosti, deluju iz svoje lične nesvesti, iz svoje lične ograničene „visine – nizine“ i takođe ne poznaje promil božanske svesti, već nam poluspretno u život šalje prilike koje mogu i ne moraju biti tako pozitivne za nas. Pogotovo su upitni uticaji naše podsvesti, nesvesti, uma i drugih delova bića koji nam donose u život predrasude, nagone, potrebe, vezivanja i ostale lažne konstrukte, na osnovu kojih potom mi sami sebi gradimo budućnost.
• Duhovni vodiči i čuvari, kao i naša nadduša, dolaze sa određenih denziteta, viših ili nižih, gde su im dostupne informacije u manjem ili većem obimu. Na osnovu svojih manjih ili većih informacija i mudrosti, oni nas takođe uvode u odnose sa ljudima, projekte, situacije i sve ostalo, što može ispasti dobro, ili manje dobro, ili ko zna kako…
• Naši preci imaju svoju volju, svoje mane, svoja uverenja, a njihove ego ličnosti i karakteri, genetske mane i težnje snažno žive kroz naš DNK i fizičko telo. Mi i naš život smo oko 25 procenata kopija predačkih obrazaca, sudbina, potreba i kao takvi, naš deo predačkog života samo još više doprinosi laži u kojoj živimo. Ljudi provedu ceo život jureći nešto što žele, gradeći neke odnose koji su kopija predačkih obrazaca, takođe nastalih kroz neko programiranje.
• Demoni i vanzemaljci, matriks, tamni svetovi, kada god mogu, utiču na nas celokupnom svojom fizičkom i duhovnom mašinerijom sa ciljem da nam manipulacijom prenesu svoju karmu, svoju negativu, uvedu nas u beskraj nekih nerešivih međuljudskih odnosa, problema, nesreća kako bismo u beskraj kroz živote otplaćivali neku karmu koja ni nije naša. Vanzemaljci nam prebacuju svoju karmu i negativu preko duševnih ugovora, poveznica, egregora, poslova, programiranja itd. Većina ljudi troši stotine inkarnacija kako bi obavljala neke poslove, rešavala neke odnose, učila neke lekcije, čistila sebe, a da je sve to preuzeto manipulativnim darovima od demonskih kontrolora ovog matriks-sveta.
• Svest raznih egregora, grupnih energija i kolektiva nam poveznicama ubacuje programe, potrebe, želje i druge energije koje nam kroje sudbinu u velikoj meri. Recimo, kada dete uđe u egregor škole, taj egregor kreira detetu potrebu da se obrazuje, a onda dete provede 15 godina u matriks-sistemu učeći laži i nepotrebne banalnosti. Takođe, ko uđe u egregor dejtovanja, ljubavnih veza, imaće potrebu da ima seks, da menja partnere, da ima ljubav, da se zabavlja itd, što ga može uvesti u čitav niz odnosa i veza, čiji je jedini cilj da ispune veštački kreirane potrebe. Ako neko uđe u kolektiv neke partije ili grupe, dobiće programe, želje i opet potrebe da ta grupa postane dominantna, uspe, dokaže se i bude najbolja. Zadovoljavanjem te potrebe mi ćemo ceo život podržavati neku grupu, boriti se i čak ginuti za nju. Kao što vidite, prisustvo u svakoj grupi vam kreira neku sudbinu. Čak i prisustvo u svetlim grupama, kao što je ono u okviru Udruženja Cvet života, gde imamo cilj da izučavamo duhovnost i radimo duhovne radove za kolektiv, uvodi vas u neke „sudbine“, situacije, drame, igre.
• Odvojeni delovi bića drugih ljudi ili ljudi vampiri i “agenti tame” nas najviše mogu vezati za neke sudbine, jer ulaskom, recimo, u loš brak, mi možemo izgubiti desetine godina života ili cele inkarnacije služeći nekim iluzornim ciljevima. Energetski vampiri iz porodice uvešće nas u drame, bolesti, nemaštine, razne porodične negativne obrasce koji će u beskraj da se ponavljaju bez neke veće suštine i svrhe. Najviše ljudi stradaju i nazaduju kroz odnose sa negativnim ljudima, jer jednom kada uđemo u neku vremensku liniju sa nekim ljudima, jako je teško izaći i za to su nekad potrebne i godine.
• Traume imaju tendenciju da se ponavljaju dok se ne ispune. Tako će svako loše iskustvo, koje smo imali u ovom ili prošlom životu, stvarati kôd, informaciju u hologramu univerzuma, koja će težiti da se ponavlja. Drugim rečima, loša iskustva rađaju negativan stav prema nečemu ili strah prema nečemu, što priziva ponavljanje iskustva, te potvrdu datog straha i na kraju produbljavanje traume. Sve to čini ovu planetu jednom velikom zamkom za duše, prostorom gde tamne sile iznova i iznova kreiraju loša iskustva svetlim dušama, zadržavajući ih u točku „sudbina“, tj. trauma.
• Potrebe su neke vrste praznina na duši i tako i izgledaju, kao rupe na duši, koje v**e za energijom koja će ih ispuniti. Duše, tj. ljudi, teže da ispune te rupe, te nedostatke kako bi se osetili celovitim. Međutim, iz neznanja i manjka svesti obično traže na lošim mestima i te duševne praznine ispunjavaju porocima, prolaznim stvarima, lažnom ljubavlju, lažnom potvrdom i lažnim uspehom. Sve to dovodi do gomilanja nove negative, nove „karme“, što nas potom uvodi u nove inkarnacijske cikluse. Kako istraživanja pokazuju, ništa sem lepih iskustava ili prave duhovnosti ne može ispuniti ove praznine. Lepa iskustva koja popunjavaju dušu su smeh, radost, druženja, slobodna ljubav (bez uslovljavanja, posesivnosti), primanje podrške, razumevanja, primanje pomoći i saosećanja ispunjavaju ove rupe, a ako to nije moguće naći (što obično nije), jedino najdublja duhovna praksa uspeva te rane zaceliti.
• Prošli životi kreiraju naš sadašnji život u velikoj meri tako što nam prenose impresije, potisnuta sećanja, programe, izgrađene ego karaktere i minule traume. Sve od toga mi sada nismo, ali ipak nosimo te otiske, a sa njima i razne sudbine da ponavljamo neke lekcije, odnose, probleme, pa i lepe stvari. Sve je to vezivajuće i opterećujuće, često nepraktično i nekorisno u ovim životima.

Kao što vidite, većina ovoga je nepotrebna, lažna, manipulativna sudbina koja nam kroji beskraj nerešivih, cikličnih problema, odnosa, drama. Iluzija je da se identifikujete sa bilo čime sa spiska, jer identifikacijom sa navedenim preuzimate i sudbinu koja dolazi sa time. Recimo, kada prihvatite da imate traumu zato što vas je otac ostavio, vi preuzimate i paket sećanja, programa, praznina, uverenja sa time koje posle morate da čistite i lečite. Kada se identifikujete sa prošlim životom gde ste ubijali ili bili ubica, takođe preuzimate gomilu negativnih energija koje sada morate harmonizovati zbog toga, ili nanovo ispaštati. Kada prihvatite vaše porodično nasleđe, prihvatate i čitav spektar porodičnih ego karaktera, ubeđenja, uverenja, mana sa time... itd. Ovo je sve razlog zašto su monasi odbijali da rade i misle o bilo čemu, sem o konkretnoj duhovnoj praksi. Monasi ne ulaze u prošle živote, ne zavlače se u predačko nasleđe, ne govore o svojim traumama, već jednostavno kroz svoju praksu/molitvu ili meditaciju sagorevaju sve te ogromne količine energije.

Nažalost, identifikovali se mi sa našom sudbinom i njenim izvorima ili ne, mi svakako u svome polju imamo sve te zapise i informacije koje teže da nam donesu sve to u život. Nije dovoljno da jednostavno samo to odbijamo da prihvatimo, već moramo raditi i ogromnu količinu duhovne prakse sve to da pročistimo, deprogramiramo i deindividualizujemo se od svega ono što mi nismo. Tu na scenu stupa sudbina Stvoritelja Svega Što Jeste, koji nam u život mahom donosi najispravnije puteve, koje mi možemo shvatiti na datom stupnju razvitka i koji nas polako vode oslobođenju, ali i služenju svrsi i Svekreaciji na što ispravniji, lakši i bolji način.

Ovakav tip sudbine je onaj koji se ne može izbeći i koji je jedino pravičan za svakog duhovnika koji živi i svetovnim životom, tj. u normalnim ljudskim uslovima. Za njega će biti skoro pa nemoguće izbeći razne međuljudske odnose, poslove, testove, probleme i izazove, jer je povezan sa ljudima, poslovima, energijama, hteo ne hteo. Ali ako ispravno sprovodi svoju praksu, ide dobrim putem, sve te sudbine imaće višu svrhu po njega i neku smislenost, pa koliko god bile teške, na kraju će voditi ka pozitivnim ishodima, gde će tragalac biti ispunjen, zadovoljan i u svojoj najuzvišenijoj formi. Problem je, doduše, prepoznati koje su sudbine od Tvorca, a koje od ove gomile lažnih konstrukata. To je skoro pa nemoguće razaznati, pa svakom tragocu ostaje samo da sprovodi svoju praksu, da se trudi najbolje što može u datim okolnostima, da služi drugima, te da na taj način uz pomoć višeg duhovnog vođstva, duhovnih zaštita i Stvoritelja uspe izaći iz te džungle i nepotrebnih „sudbina“. Taj put je svakako teži od p**a monaha i od toga da se odvojimo od svih, pa i od zemaljske sudbine, ali nudi više mogućnosti za razvoj i na drugim poljima kreacije, kao što su mudrost, sposobnost i snaga, koje se kao kvaliteti ne mogu lako steći u monaškom i izolovanom životu. U svakom slučaju, duhovnik treba težiti balansu, te gde god može odvezati sebe od ljudi, nepotrebnih egregora, grupa, duševnih ugovora, predačkog nasleđa, vampira, matriks-poslova, entiteta, te staviti sebe u ruke Stvoritelja, dati sebe u Njegovu duhovnu službu, sa što manjom umešanošću u fizičke procese, drame, igre.

Address

Tamnavska 2, Vračar
Belgrade
11000

Opening Hours

Monday 17:00 - 21:00
Tuesday 17:00 - 21:00
Wednesday 17:00 - 21:00
Thursday 17:00 - 21:00
Friday 17:00 - 21:00

Telephone

+381645323958

Website

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Cvet zivota posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Shortcuts

Share