Psihološko tumačenje snova-dr Mirjana Đurđević

24/08/2026

Tokom rada na filmu „Osam i po“, Felini je u potpunosti ostao bez inspiracije i nameravao je da napusti projekat. Međutim, u jednom trenutku mu se javio san koji je kasnije u potpunosti pretočio na filmsko platno, upravo u ovom filmu, na kojem je tada radio. Taj san je Feliniju, zapravo, bio podsticaj da nastavi režiju svog legendranog filma. Felini je sanjao sledeće: našao se zarobljen u automobilu usred velike saobraćajne gužve. Unutrašnjost automobila odjednom je počela da se puni gustim dimom, a on je počeo da se guši. Ljudi iz okolnih automobila su ga samo posmatrali, niko nije priskočio da mu pomogne. Uhvatila ga je ogromna panika, ali je Felini ipak uspeo da se oslobodi kroz krov automobila i poleti visoko u nebo, iznad gužve i celog grada. Osetio je neverovatno olakšanje i slobodu dok je lebdeo među oblacima. Međutim, ta sloboda je bila kratkog daha. Kada je pogledao dole, shvatio je da mu je za članak vezan konopac. Na drugom kraju konopca, na zemlji, stajao je čovek koji je divljački vukao konopac nadole, zbog čega je Felini počeo vrtoglavo da pada.

Ovaj san je bio direktna metafora za Felinijevo tadašnje psihičko stanje. Automobil i dim su predstavljali kreativne blokade koje su ga, u realnosti, tada bile snašle. Bio je pod pritiskom producenata, javnosti i sopstvene savesti. Letenje je bilo umetnički beg i želja za olobađanjem iz trenutne situacije, a konopac oko noge je bila surova realnost i obaveze koje ga stalno vuku nazad na zemlju. Felini je shvatio da je ovaj san savršen opis umetničke krize. Umesto da snimi film koji je prvobitno planirao, odlučio je da snimi film o režiseru koji ne zna kako da dalje radi na filmu koji je započeo. Glavni lik Gvido Anselmi (kod koga prepoznajemo samog Felinija) proživljava identičnu scenu na samom početku filma „Osam i po“ koja je danas poznata kao jedna od najgenijalnijih sekvenci u istoriji kinematografije.

21/08/2026

Muškarac, 50 godina, živi sam, sanja: „Gluvo je doba noći i sve je mirno. Iz sna me budi čudna svetlost ispred prozora. Vidim da je to nekakav duh deteta koje ima 3-4 godine. Kao da hoće da uđe u moju sobu. Ta scena me plaši te ustajem da upalim svetlo jer u mraku sve deluje sablasno. Međutim, sijalica čkilji i nikako da osvetli celu prostoriju tako da ostajem u polumraku. Duh tada nestaje a ja odlazim u kuhinju da bih popio vodu. Međutim, staklena čaša mi ispada iz ruke i lomi se. Pokušavam lepkom da zalepim komadiće stakla ali ne uspevam. Onda se nađem u hodniku zgrade i iznenadim se kad vidim da je stan pored mog potpuno izgoreo. Vatra je očigledno zahvatila i moja vrata jer su nagorela. Svuda je voda kojom je požar gašen i oseća se miris gareži. Pitam se da li je neko stradao.“

TUMAČENJE SNA: I pored želje da radi na analizi ovog sna, snevač je veoma teško asocirao i odgovarao na pitanja. Izuzetno je introvertna osoba, što mi je i od ranije bilo poznato. Na moju molbu da pokuša da poveže neki od sanjanih sadržaja sa događanjima u realnosti, nisam dobila ni jedan odgovor sem da u stanu, koji je u snu izgoreo, živi žena koja se zove Milica, koju vrlo retko viđa i gotovo je ne poznaje. To je bio razlog da ta osoba ne treba biti shvaćena bukvalno. Upitan da li u njegovoj životnoj realnosti postoji neka žena sa istim imenom, odgovorio je da se njegova bivša partnerka tako zove. Dodao je da su bili u jednogodišnjoj vezi, pre 4 godine, a da su se sada ponovo sreli i pokušali da vezu obnove. Upravo se pitao da li je to pametno i da li će ovoga p**a možda biti uspešniji. S obzirom da je to bilo sve što se iz snevača moglo „izvući“, sama sam predložila moguće tumačenje ovog sna. Predočila sam mu da bi duh pred prozorom mogao biti „duh“ pomenute veze, jer dete ima 3-4 godine, koliko je vremena i prošlo od trenutka kada je veza nastala. Veza se u snu pojavila u vidu duha jer je, u realnosti, bila završena posle godinu dana („mrtva“ je), a sada se ponovo javlja njen „duh“ kroz pokušaj obnavljanja kontakta. U sobi je mrak i snevač pokušava da upali svetlo, ali sijalica je slaba, i on i dalje ne vidi dobro. Takođe oseća strah. Može se pretpostaviti da ova atmosfera odslikava sadašnje psihološko stanje snevača: on ne može dobro da „vidi“ da li bi obnavljanje veze bilo uspešno iako pokušava, pitajući se i anlizirajući situaciju u realnosti, da dođe do tog odgovora. Tada „duh veze“ nestaje, kao da odustaje odnosno, nesvesna psiha snevača zaključuje da su trenutni pokušaji obnavljanja veze uzaludni. Lomljenje čaše iz koje snevač pokušava da popije vodu, jer je žedan (da li je žedan ljubavi?), i nemogućnost da zalepi ostatke stakla kako bi obnovio čašu, veoma asocira na neuspešan pokušaj ponovnog uspostavljanja veze sa bivšom partnerkom. Najzad, snevač saznaje da je u stanu do njegovog, u kojem živi žena sa imenom njegove bivše partnerke (stan je psihološki prostor njegove bivše partnerke) bio požar. To bi se moglo shvatiti kao rasplamsavanje „ljubavne vatre“ i u psihi bivše partnerke i postojanje zainteresovanosti za obnovu veze i sa njene strane, što se prenelo i na snevača (i vrata njegovog stana tj. psihološkog prostora su bila zahvaćena) pa je otud došlo do njihovog zbližavanja u realnosti. Ali, posle svega je ostalo samo zgarište, vatra se ugasila, što još jednom potvrđuje da će se ponovni susret bivših partnera tako i završiti. Snevač se u snu pita da li je neko stradao što možemo shvatiti kao njegovu zebnju da li bi neuspešni pokušaj obnove veze mogao nekoga od partnera da povredi. Verovatno snevač, u realnosti, strepi od ponovnog emotivnog povređivanja, ukoliko obnova veze ne uspe, što se vidi i na početku sna, kada ga pojava duha uznemiri i uplaši.

Snevač nije reagovao na ovakvo tumačenje, niti ga je prihvatio, niti odbacio. Međutim, događaji u realnosti, koji su usledili, potvrdili su ispravnost tumačenja a snevačevo ćutanje se tada moglo razumeti kao postojanje otpora prema poruci njegove nesvesne psihe koja mu nije odgovarala.

@пратилаца

17/08/2026

U Muzeju umetnosti Tisen-Bornemisa, u Madridu, čuva se slika salvadora Dalija, koja nosi veoma dug naziv: “San izazvan letom pčele oko nara sekundu pre buđenja”, naslikana 1944. godine. U stvarnosti, Gala je spavala na steni, a blizu njenog tela, letela je pčela oko rasečenog nara. Zujanje te pčele postalo je okidač za san koji se Gali u tom trenutku javio. U snu je bio veliki tigar koji se ustremio na nju pa se Gala, osetivši strah, probudila. Ne zna se tačno da li je san u potpunosti odgovarao slici koju je Salvador naslikao nakon što mu je Gala ispričala šta je sanjala ili, što je verovatnije, slika predstavlja njegovu umetničku interpretaciju Galinog sanjanog sadržaja. Na slici vidimo kako Gala leži gola i spava, lebdeći nad stenom okruženom morem. Pored nje se vide kapljice vode, nar i pčela koja kruži oko malog nara. Iz drugog, velikog nara, izleće riba, a iz njezinih usta iskaču dva tigra i bajonet usmeren ga Gali. U gornjem dijelu slike pojavljuje se i slon na dugim, tankim nogama nalik na noge insekta.

Kako god, ono što se sa sigurnošću može reći jeste da se radi o primeru sna koji pokazuje kako vanjski okidač može podstaknuti psihu da režira san čiji sadržaj odgovara, makar metaforično, onome što se zbiva u realnosti. Isto kao kada snevač kome je hladno u sobi u kojoj trenutno spava, često sanja da je na snegu i ledu. Međutim, treba istaći da, bez obzira na spoljašnje podražaje, san prenosi, i u ovim slučajevima, važne poruke snevaču. U ovom konkretnom slučaju, san je za Galu bio upozoravajući zbog mogućeg uboda pčele pa ju je neprijatan sadržaj, koji je usnila, probudio. Simbolika crvene ribe (nar), tigra i slona (pčela) kao i bajoneta (žaoka) sasvim je jasna.

Sigmund Frojd je u svojoj knjizi „Tumačenje snova” (1900) analizirao uticaj spoljašnjih telesnih nadražaja na sadržaje snova i potvrdio da spoljašnji zvuci, mirisi ili dodiri mogu postati pokretači za stvaranje odgovarajućih slika u snovima.

15/08/2026

10/08/2026

Žena koja je pre dve godine otišla u penziju, nedavno počinje da sanja ponavljajući san:

„U stanu sam kod dede i babe, gde sam u detinjstvu često boravila, i za koji me vezuju najlepše uspomene. Međutim, vrata stana nikako ne mogu da zaključam, brava je pokvarena. Uzalud uporno pokušavam da ih zaključam, unutar stana sam i osećam se nebezbeno zbog otključanih vrata. Nekada sam u snu sama, a nekada je tu deda, koji pokušava da mi pomogne, ali ni on ne uspeva da ih zaključa. Pri tome je on spolja, u hodniku zgrade, kao da negde odlazi. U realnosti, deda i baba su odavno umrli i stan decenijama više nije u vlasništvu moje porodice.“

TUMAČNJE SNA: Snvačica je opisala period detinjstva koji je provela u sanjanom stanu kao veoma srećan. Njena primarna porodica je bila toksična, otac sklon alkoholu i nasilju, pa je boravak sa dedom i babom, u njihovom stanu u kom se nalazi u snu, za nju bila „mala oaza mira i sigurnosti“, kako snevačica kaže. U snu vidimo da se ona oseća nesigurno, jer vrata tog istog stana ne može da zaključa, a i deda, kog je smatrala zamenom za oca i zaštitnikom, negde odlazi. Izgledalo je da će san biti lak za tumačenje, jer je sve ukazivalo da verovatno govori o nemogućnosti snevačice da postavi granice, prema okolini, što je uznemirava, pa se ne oseća više bezbedno i sigurno kao u vreme detinjstva, kada je bila sa dedom. Zato sam sa njom detaljno „pretresla“ njen penzionerski život tražeći paralelu sa sadržajem sna. Na moje iznenađenje, odgovorila je da je jedva čekala penziju, da je konačno pronašla svoj mir i zadovoljstvo jer je sada opuštena, bavi se aktivnostima koje voli i za koje, dok je radila, nije imala dovoljno vremena. Ispričala je kako se druži sa prijateljima, peva u crkvenom horu, uređuje baštu, puno čita i posećuje kulturne događaje itd. a nema ni porodične ni druge obaveze koje bi mogle da je opterećuju. San je zato odjednom postao zbunjujuć, pa sam je zamolila da mi ispriča šta joj se dešavalo pred odlazak u penziju. Odgovorila mi je da je na poslu bila žrtva mobinga, zbog čega je imala brojne psihosomatske tegobe, ali se većina njih u međuvremenu povukla, osim osećaja ankioznosti i problema sa spavanjem, što je i sada muči, zbog čega je od lekara opšte prakse dobila tablete za spavanje. Za drugim lečenjem nije bilo potrebe, jer se sada osećala dobro, a i nalazi su pokazali da je zdrava. Sada je san bio jasniji: to što snevačicu čini nesigurnom, jer ne može da zaključa vrata i bezbedno boravi u svojoj „oazi mira“, mogao bi da bude stres koji je doživljavala pre odlaska u penziju, a koji je bio intenzivan pa zato još postoji, uprkos prestanku psihosomatskih tegoba. On se manifestuje kroz anksioznost koja remeti spavanje. U snu deda, koji je nekada bio oličenje njenog spokoja, ne može da joj pomogne i odlazi, baš kao što ne postoji ni u realnosti pa sa trenutnim problemom mora da se izbori sama. Odlazak u penziju, čak i kada je žarko željen, predstavlja jednu od najvećih životnih prekretnica koja sa sobom nosi specifične psihološke izazove. Uprkos nepostojanju spoljašnjih provokativnih faktora koji bi mogli da ometaju prilagođavanje na novu situaciju, u psihi snevačice očigledno postoje prošli negativni uticaji (iskustvo na poslu poslednjih godina) koje ona nije prevazišla. Nemogućnost da zaključa vrata odražava taj stari, duboko ukorenjeni osećaj ugroženosti sa posla. Nesvesna psiha snevačice još uvek "dežura" i ne veruje u potpunosti da je opasnost prošla. Anksioznost koju oseća na javi je zapravo "odjek" dugogodišnjeg stresa koji sada polako napušta telo pa su zato psihosomatske tegobe uglavnom nestale.

San je ukazao na reakciju snevačice na skorašnji stres koji još „vuče“ sa posla, i koji je još aktuelan, iako to na svesnom nivou ona ne primećuje. Situacija se iskomplikovala i zbog važne životne promene-odlaska u penziju i potrebe prilagođavanja. San je upozorio da je snevačica, generalno, još uvek nezaštićena i podložna psihičkim oscilacijama, te sam joj savetovala da ipak obrati psihoterapeutu koji će joj pomoći da se stabilizuje i prilagodi, kako dugotrajno ostajanje u pritajenom a postojećem psihičkom stanju ne bi dovelo do trajnih posledica.

03/08/2026

Simbolika Sunca je mnogostruka. Kod mnogih naroda Sunce predstavlja božanstvo koje može da stvori, oplodi, ali i da sprži i ubije. Ono predstavlja jedan od temelja Univerzuma. Jer, Sunce je besmrtno, svakog jutra se izdiže iz carstva mrtvih ali se uveče tamo vraća.

Sunce je izvor svetlosti, topline i života a njegovi zraci su nebeski uticaji koji dolaze na Zemlju.

Sunčev ciklus (dan-noć) simbolizuje smenu života i smrti tj. umiranja i ponovnog rađanja. Sunce je takođe simbol uskrsnuća i besmrtnosti.

Svetlost koju S**e zrači možemo shvatiti kao intelektualno saznanje a ono samo je kosmički razum. Predstavlja i Hristovo znamenje sa svojih 12 zrakova koji simbolizuju 12 apostola.

Za razliku od Meseca koji ne zrači svoju svetlost, Sunce isijava svetlost koja se odbija od Meseca pa se Sunce zato smatra aktivnim principom, a Mesec pasivnim. Sunce je muški princip a Mesec ženski, mada nije kod svih naroda tako (u Japanu, Maliju, srednjoj Aziji i Vijetnamu, na primer, je obrnuto).

U irskim i velškim tekstovima Sunce predstavlja sve što je lepo, ljupko, sjajno i veličanstveno.

Sunce nosi takođe simboliku autoriteta oca. Ima i simboliku onog životnog područja koje je uspostavljeno očevim uticajem i ulogom obuke, obrazovanja, savesti, discipline i morala. Može se zato shvatiti i kao Frojdova cenzura iz koje proizilaze društvene tendencije, civilizacija, etika. Uticaj Sunca se zato širi od negativnog, koji opterećuje zabranama, načelima, pravilima i predrasudama, do pozitivnog, u vidi ideala do kog čovek teži da se uzdigne.

U arhetipskoj Jungovoj analitičkoj psihologiji i tumačenju snova, Sunce je vrhovni simbol svesti, ega, vitalne životne energije i prosvetljenja. Kao vatra i svetlost predstavlja muški princip, razum, logiku i ono što je vidljivo i očigledno.

U mnogim Jungovim radovima vidimo da za njega Sunce predstavlja Sopstvo, središnji arhetip koji obuhvata i svest i nesvesno i teži celovitosti ličnosti.

U procesu individuacije Sunce može označavati unutrašnji centar psihe, najdublji identitet osobe i cilj njenog psihološkog razvoja. Zato se u snovima Sunce često pojavljuje u trenucima značajne unutrašnje promene.

Od davnina je Sunce povezivano sa životom, rastom, stvaralaštvom, obnovom pa kod Junga ono često simbolizuje psihičku energiju (libido), ne samo u seksualnom smislu, već kao opštu životnu i stvaralačku snagu.

U alhemijskoj simbolici, koju je Jung detaljno proučavao, Sunce odgovara zlatu. Zato predstavlja najvišu vrednost, psihološku celovitost i ostvarenje procesa individuacije pa se često javlja kao simbol završne faze unutrašnjeg razvoja.

Jungovi citati o simbolici o Sunca:

“Sunce je simbol izvora života i krajnje celovitosti čoveka.” (Sunce nije samo svetlost ili svest, već simbol onoga što Jung naziva Sopstvo ).

“Sunce plovi preko mora poput besmrtnog boga koji svake večeri uranja u majčinske vode i svakog jutra se ponovo rađa.” (Svakodnevni zalazak i izlazak Sunca postaju slika psihološke obnove.)

“More koje proždire Sunce i ponovo ga rađa drevni je simbol.” (To je arhetipska predstava smrti i ponovnog rođenja, odnosno psihološke transformacije.)

Kada su se ova dva simbola pojavljivala zajedno, Jung ih gotovo nikada nije tumačio odvojeno.

U arhetipskom smislu, za njega je more nesvesno, dubina, Velika Majka a Sunce svest, junak, Sopstvo, princip reda i smisla. Zato je motiv “Sunce nad morem” jedan od najstarijih univerzalnih simbola. On prikazuje dijalog između svesti i nesvesnog, između svetlosti i dubine, između rođenja i ponovnog rađanja.

Ako more predstavlja nesvesno, Sunce predstavlja ono što osvetljava pa njegova svetlost simbolizuje razumevanje, uvid, istinu, širenje svesti. Kada Sunce (ili neka druga svetlost) obasja taman predeo u snu, to može značiti da nešto što je bilo nesvesno postaje dostupno svesti.

28/07/2026

IN MEMORIAM

Na današnji dan, pre 13 godina, 28.7.2013., preminuo je dr Ivan Nastović (1932-2013), doktor psiholoških nauka, klinički psiholog i psihoterapeut, veliki poznavalac dubinske psihologije i analize snova.

U toku dugogodišnje prakse, imao je sreću i zadovoljstvo da mu mentori budu Jakob Moreno, Leopold Sondi, Mari Luiz fon Franc i mnoga druga poznata imena na polju psihologije i psihijatrije.

Za naučni doprinos u psihologiji dodeljena mu je nagrada Društva psihologa Srbije "Dr Borislav Stevanović" (1989. godine) i posthumna Nagrada za životno delo (2022. godine).

Više od 20 godina (od 1990. do 2013. godine) držao je iskustvene i edukativne radionice analize snova u Beogradu, a povremeno i u Novom Sadu, Skoplju i Ljubljani.

S ljubavlju i s poštovanjem sećam se mog dragog učitelja i zahvaljujem mu za sve godine rada sa njim, u kojima sam tako mnogo naučila.

Dr Mirjana Đurđević

fotografija preuzeta iz časopisa VREME od 13.1.2011.
link ka objavljenom članku: https://vreme.com/mozaik/tesla-u-arhetipskoj-dubini/?fbclid=IwY2xjawESzk9leHRuA2FlbQIxMQABHb5YM5w7Qhgm5SbyiR68wkXEvkqTveM7CZ4v9iK6wguBtQfm6r3xUlN-6A_aem_YKLWcVwNgl669oosp-LrFQ

@пратилаца

Nedavno objavljena knjiga Arhetipski svet Nikole Tesle (Promotej, Novi Sad) daje za pravo onima koji tvrde da nijedna tema nikada nije dorečena, pa tako ni o velikom Nikoli Tesli o kome je, čini se, napisano brdo knjiga i radova raznih vrsta. Naime, dr Ivan Nastović je prvi opisao ono što…

27/07/2026

Žena srednjih godina, profesionalno uspešna, godinama sama nakon okončanja veze od koje je mnogo očekivala, u vreme godišnjih odmora, kada se premišljala kuda da otputuje, sanja:

„U vozu sam, negde putujem. Vreme je lepo, sunčano, a ja kroz otvoren prozor uživam u krajoliku. Odjednom vidim neku kuću, u daljini, a ispred nje, za stolom, sedi moj bivši partner. Mašem mu i dozivam ga, ali me on ne primećuje. Onda je voz prošao i ja ga više nisam videla. Bila sam tužna. U drugoj slici sam na autoputu, za volanom, sama u autu. Oko mene su brojna vozila koja me prestižu. Interesantno je da su vozači žene i navodno su moje prijateljice iako ni jednu ne prepoznajem. Sa njima su u kolima deca, vide se lopte i drugi rekviziti za igru na plaži. Svi su radosni. Čudi me da voze brže od mene iako ja imam bolji auto i stalno pritiskam gas.“

TUMAČENJE SNA: Snevačica je razumela da je san požuruje da donese odluku vezanu za odlazak na godišnji odmor. S obzirom da nije mogla da se odluči, a vreme je prolazilo i postojala je mogućnost da joj odmor istekne, smatrala je da je san na to podseća predočavajući joj da druge osobe već uveliko koriste svoje odmore. Međutim, upitala sam je kako onda razume prvu sliku u kojoj vidi bivšeg partnera. Odgovorila je da misli da je san podseća na lepa vremena kada je sa njim odlazila na odmor i nije imala dilemu koju ima danas, kada je sama. Generalno, ovo tumačenje bi moglo da se prihvati ali, poznajući snevačicinu životnu situaciju, predložila sam joj da pokušamo i drugu mogućnost dubljeg tumačenja. Snevačica je bila grubo ostavljena, pre 5 godina, od strane partnera koga je verovatno idealizovala ne primećujući njegovo povremeno neadekvatno funkcionisanje u vezi, pa je i prekid doživela kao iznenađenje, nakon koga se dugo oporavljala. Za pet godina, koliko je od tada prošlo, nije imala nikakve kontakte sa muškarcima, povukla se i malo se družila, a krenula je i na psihoterapiju, pre skoro tri godine. Vrativši se na prvu scenu sna i ponavljajući snevačicine reči, upitala sam je šta misli, u kom smislu je „voz prošao“ dok je mahala bivšem partneru, pa ga više ne vidi, ako bi tu scenu shvatili metaforično. Odgovorila je da više ne vidi, odnosno, ne nailazi na takve muškarce kakav je bio on i da misli da je „voz prošao“ u smislu da više nema nade da sretne nekog sa takvim osobinama, ponovo navodeći samo superlative dok priča o bivšem partneru. Prebacila sam temu na drugu sliku, pitajući snevačicu šta je sa njenim prijateljicama. Odgovorila je da su manje-više sve u barkovima, da imaju decu i žive porodičnim životima mada joj se često poveravaju pričajući joj o nekim nezadovoljstvima zbog postupaka muževa. Ali, ti brakovi su ipak bili funkcionalni, po mišljenju snevačice. Upitana da objasni kako razume da je te prijateljice u snu prestižu, odgovorila je da su je one „prestigle“ u vođenju privatnog života jer su, za razliku od nje koja je sama, sve oformile porodice i dobile decu. Iako snevačica uporno pritiska gas i trudi se da vozi brže, odnosno, da i ona ima uspešan privatni život, u tome ne uspeva. Ni velika želja da nešto promeni, ni psihoterapija, nisu dale efekat. Upitala sam je, šta onda misli, na koji način bi mogla da „sustigne“ svoje prijateljice. Nametnuo se zaključak da treba da prihvati model ponašanja tih žena, a to je da ne traži idealnog partnera kakvog smatra da je imala (?) i da, ukoliko želi da se realizuje kao majka i porodična žena, mora pristati na kompromise u partnerskom životu, baš kao što to, u realnosti, čine pomenute prijateljice. A da to može, upravo potvrđuje druga slika gde prijateljice možemo shvatiti i kao snevačicine aspekte koji potvrđuju njen kapacitet za prevazilaženje trenutne problematike. Jer, „prošao je voz“ za idealnog partnera, ostao je pored pruge, još u prvoj slici.

Ovaj san bi, pored snevačice, mogao biti značajan i za psihoterapeuta, jer ukazuje da psihoterapija do sada nije dala razultate uprkos potencijalima koje snevačica ima. Zato bi psihoterapeut trebalo da razmisli o promeni načina rada sa klijentkinjom kako bi se aktivirale njene mogućnosti za izlazak iz sadašnjeg stanja.

24/07/2026

Prema teoriji psihoanalize, more u snovima može biti simbol nesvesnog, neistraženog područja čovekovog uma ili čovekove emocionalne dubine. Takođe, more može predstavljati naše želje, strahove i nesigurnosti. Ono ukazuje na veličinu, snagu, neprekidno kretanje, slepu silu haosa ali i na amorfnost mase. Takođe se može shvatiti i kao mešanje, nedostatak individualnosti, univerzalni život. More je izvor obnavljanja života, zbir svih postojećih mogućnosti na jednoj egzistencijalnoj ravni.

U hinduizmu, kosmički okean predstavlja Višnu koji spava na sklupčanoj zmiji . U islamu okean simbolizuje večnu božansku mudrost. U sumerskoj i semitskoj kulturi, okean kao praiskonska voda se povezuje sa večnim znanjem.

More je ženski princip. Veza između mora i arhetipa majke očigledna je, ne samo zbog teorije postanka živog sveta koji se začeo u moru, već je i u mnogim jezicima srećemo kroz imenice koje se koriste za more i majku: mere-majka, mer-more (francuski); madre-majka, mare-more (italijanski), na primer. Ova veza naglašava i životodavni potencijal nesvesnog.

More je i slika duše koja je nedokučiva i stalno se menja, mesto odakle polaze i gde se završavaju sve stvari na ovom svetu. Poznat je mit Irokeza o nastanku sveta upravo iz mora. Stari grci i Rimljani žrtvovali su moru konje i bikove, simbole plodnosti, smatrajući da je i more izvor plodnosti.

Iz dubina mora izranjaju čudovišta što ukazuje na moguće neprijatne sadržaje nesvesne psihe. Prema keltskim shvatanjima, preko mora se odlazi u “drugi svet”. Stari jevrejski pisci izričito naglašavaju da je more Božja tvorevina, da mu je ono potčinjeno i da ga on može razdvojiti, a može i izazvati i stišati oluju na moru.

U Bibliji talasi predstavljaju simbol smrtne opasnosti. U grčkoj mitologiji, Nereide, unuke okeana, nisu imale nikakvu aktivnu ulogu pa i talasi simbolizuju pasivan princip, tj. držanje onog ko se prepušta, kog nosi plima. Ali, pošto talase može podići neka spoljna sila (vetar), njihova pasivnost je opasna jednako kao i nekontrolisana aktivnost. Talasi koje podiže oluja simbolizuju iznenadne provale nesvesnih sadržaja koji se ustremljuju protiv Ega, a njim upravlja razum. Voda koja je uzburkana, simbol je previranja u čoveku.

Dubina mora predstavlja dubinu koja se nalazi u našoj podsvesti i koju treba istražiti kako bi se postigli unutrašnji mir i ravnoteža. U dubinama mora postoji tama koja postoji u nesvesnom čoveka i koju treba osvetliti kako bi se postigao unutrašnji mir. S druge strane, u mnogim mitovima i bajkama, postoji blago na dnu mora pa ronjenje može biti shvaćeno kao introspekcija i psihološka potraga za skrivenom unutrašnjom mudrošću.

A stalne promene mora (plima-oseka), mogu se shvatiti kao neminovnost prihvatanja promena u životu i nemogućnost kontrolisanja mnogih životnih situacija, dok su oluje na moru provala snažnih afekata i nesvesnih sadržaja koji prete da preplave svesno Ja.

Putovanje morem u mitovima (poput Odiseje) označava opasno ali neophodno putovanje kroz sopstevnu psihu, gde je čovek prepušten višim silama.

Jung, u sklopu tumačenja snova, shvata more kao direktan odraz snevačevog emotivnog stanja i odnosa između Ega i skrivenih, nesvesnih delova psihe. More posmatra kao mapu unutrašnjeg života gde svaki detalj, od bistrine vode do vremenskih prilika, nosi specifičnu poruku.

Poznati su Jungovi citati o moru: “More je omiljeni simbol nesvesnog, majka svega što živi” i “More je omiljeno mesto rađanja vizija”, odnosno, Jung kaže da iz nesvesnog izranjaju slike koje menjaju čovekovu svest.