12/03/2024
"Котрљање груде снега, слика живота" - Наше "ЈА"
📚Из књиге "Кроз васиону и векове" - Милутин Миланковић
❄️"Замислите, драга пријатељице, да се налазимо на подножју једног лепог брежуљка. Његове падине обрасле су дрвљем, травом, маховином; између травних листића провирују грумен земље, шљунак и камичци, а по трави лежи суво лишће, борове шишарице и иглице. Једна стазица вијуга тим брегом, посута свежим песком; кроз мали усек у боку брега цеди се вода. Почетак је зиме. Пада први снег, лак, чист, бео, и док се ми супесмо до врхунца брега, покрио је он траву и дрвеће једним танким, влажним слојем. Ја сам од снега начинио једну малу груду и бацио је тако да се котрља низ брег. При сваком свом обртају, та груда нешто доживи. Овде се утиснула у њу борова иглица, овде зрнце шљунка, онде камичак. Она се котрља даље и бива све већа, остављајући свој траг у снегу. При прелазу преко стазице, она се оденула песком, мало даље ухватила је борову шишарицу, овде је закачила и понела са собом травчицу, а онде сув храстов листић. Поток ју је оквасио водом. Она се котрља, расте и носи у себи све утиске свог пута, историју свог живота.(...)
💁♂️Ако и за нас постоје такви једнозначни природни закони који регулишу ток нашег живота, онда смо ми из категорије таквих нехолономских система. И у нама оставља, као и у оној груди, сваки моменат нашег живота свој утисак, своју травку, листић, своје зрно шљунка. Па као што код снежне лопте ти утисци опредељују њено кретање, тако они играју и код нас своју покретачку или своју отпорну улогу у току нашег живота.
🌷🕊️Ти утисци, та трава и тај нагомилани снег и песак, то је наше "ЈА".