02/05/2026
"Ako se oslonim na nekoga, neće biti tu, ili će me povrediti."
U modelu Džeri Jang-a, shema zavisnosti ima dva načina odbrane:
• Predaja — osoba postaje preterano zavisna
• Kontrazavisnost — osoba će preokrenuti shemu i dokazuje sebi da ne treba nikoga
Kontrazavisnost nije odsustvo sheme — ona jeste shema, samo maskirana autonomijom.
Schema terapija radi kroz limitirani reparenting — terapeut svesno nudi ono što roditelj nije.
Ali kod kontrazavisnih klijenata, limited reparenting može aktivirati upravo onu somatsku odbranu koja ne dozvoljava primanje dobrog — stezanje, impuls da odbiju, freeze.
* ovo je posebno važno u radu sa klijentima čiji obrazac preterane autonomije je počeo u prenatalnom i perinatalnom periodu, kao i kod relacione traume
🧠 Šta se dešava u nervnom sistemu?
Nervni sistem osobe nije naučio da računa na druge kao regulatorne resurse.
Umesto toga, osoba koristi simpatički sistem — akciju, kontrolu, oslanjanje na sebe — ili se povlači u dorsal vagal stanje samodovoljnosti, bez prolaska kroz ventralni vagal sistem sigurnosti i socijalnog angažmana.
Sistem funkcioniše. Ali po skupoj ceni: hronični napor, izolacija i nemogućnost da se primi podrška.
💭 🤲 Šta se dešava kada neko ponudi pomoć?
Primanje podrške nije neutralno za ovaj nervni sistem — registruje se kao pretnja ili nepoznato.
Mogu se javiti:
• Stezanje u grudima ili grlu
• Impuls da odmah uzvrate ("i ja tebi", da izravnaju)
• Lagana mučnina ili nelagoda
• Mentalni "beg" — počnu pričati o nečem drugom
• Ili naprotiv — freeze, zamrznu se i ne znaju šta da kažu
Sve su to odbrane koje su nekad bile adaptivne.
Ako podrška nikad nije bila sigurna ili pouzdana, bolje je ne otvarati se za nju.
Terapeut ne čeka da klijent "nauči da prima". Umesto toga, radi se sa mikro momentima u seansi.
Terapeut nešto ponudi — pažnju, refleksiju, prisustvo.
Pita: "Šta primećuješ u telu sad?"
Klijent možda oseti nelagodu — i tu se ostaje, ne beži.
Polako, sistem uči da nelagoda od primanja ne mora biti opasna.
* Važno je da terapeut ne povlači ponudu kad klijent odbije. Ostaje prisutan, bez pritiska. To je samo po sebi nova informacija.
Kod kontrazavisnih klijenata, limitirani reparenting može aktivirati somatsku odbranu kad se dešava dobro u relaciji.
Klijent intelektualno razume: "Da, moji roditelji nisu bili dostupni." Ali telo i dalje odbija primanje.
Tada možemo koristiti SE način rada — sa senzacijom, impulsom, mikro pokretom koji se desi kad neko priđe blizu.
SE ne forsira kontakt i regulaciju kroz odnos. Umesto toga:
• Prati autonomnost sistema — terapeut se prilagođava tempu klijenta, ne obrnuto.
Ovo samo po sebi već je nova iskustvena informacija za nervni sistem.
• Radi sa unutrašnjim resursima prvo — telo ostaje polazišna tačka, klijent ostaje u poziciji "oslanjam se na sebe", ali se ta autonomija postepeno omekšava.
• Titrirani kontakt — mali, bezbedni momenti relacijskog prisustva koji nisu ni previše bliski ni zahtevni. Nervni sistem polako uči: "Ovo je sigurno."
I tu leži srž rada sa kontrazavisnošću.
Ne radi se o tome da klijenta ubedimo da je oslanjanje na druge bezbedno.
Radi se o tome da nervni sistem to — polako, u titriranim koracima — sam iskusi.
Shema terapija imenuje obrazac i njegovu istoriju.
SE ostaje sa telom dok se ta istorija polako menja.
"Ako se oslonim na nekoga, možda ipak neće biti opasno."
To je iskustvo koje telo pamti.
✨️ Važna napomena:
Ovo isto rade mnogi modaliteti, na svoj način. Ovde objašnjavam kako ja kombinujem modalitete koje znam da radim, što ne znači da do istog rezultata ne dolaze i drugi. Meni lično u radu i u svojim procesima prija kombinacija kognitivnih modaliteta (potreba da razumem), relacionih (schema i Erskin) i u radu sa telom mekoća koju nudi SE.
Slika je preuzeta sa Pinteresta 😊
