Mentalno Klupko

Home
Serbia
Belgrade
Mentalno Klupko

Psihološko savetovalište koje nudi različite usluge iz brojnih oblasti, što osigurava bolju i detaljniju pokrivenost problema sa kojima se ljudi susreću.

Dobrodošli na zvaničnu Facebook stranicu psihološkog savetovališta Mentalno Klupko! Naš tim čine stručnjaci iz različitih oblasti, što doprinosi boljoj pokrivenosti različitih problema s kojima se ljudi suočavaju. Svi članovi savetovališta su na edukacijama iz različitih psihoterapijskih pravaca, ili su već sertifikovani psihoterapeuti. Nudimo usluge psihoterapije i psihološkog savetovanja, psihod

ijagnostiku, koučing, pomoć pri odabiru profesionalne orijentacije, te izdavanje psihoterapijskog prostora. Tim poseduje 156 sertifikata, broji preko tri stotine zadovoljnih klijenata i preko četiri hiljade održanih seansi. Naša vizija i cilj jeste osnaživanje kvalitetnih ljudskih odnosa, pridržavanje etičkih principa, promoviranje ljudskih prava i sloboda, razrešenje stigmatizacije duševnih bolesnika, obrazovanje i edukacija čitalaca, savetovanje o psihološkim krizama, te motivacija za napretkom. Potražite nas na web stranici:
www.psihoterapijasrbija.com

11/06/2026

Koliko je samokritika osećaj koji dolazi iz ličnog viđenja a koliko je možda viđenje nekoga iz našeg života ko nas je na taj način video/procenjivao/komentarisao?

Poslušajte u videu!

09/06/2026

Svima nam je dobro poznato i to kako nekako brzo izbledi onaj osećaj zadovoljstva i sreće koji je prisutan neposredno nakon povratka sa godišnjeg odmora.
Koji su to benefiti godišnjeg odmora, a šta su naša nerealna očekivanja - naša Maja u današnjem blogu obrađuje upravo ove teme.

Ceo tekst je na sajtu i na linku u opisu profila!

04/06/2026

Da li se plašite bolesti i/ili mislite da ste već ozbiljno oboleli? Da li se ova uverenja održavaju uprkos rezultatima koji pokazuju da je sa Vašim organizmom sve u redu? Da li Vas briga o zdravlju ometa u socijalnom, radnom i drugim značajnim oblastima funkcionisanja?

Briga o zdravlju jeste normalna, prevencija je značajna za održanje zdravlja, ali problem nastaje kada proveravanje zdravlja nema kraj.
Zdravstvena anksioznost je prekomerna i iracionalna briga o zdravlju, pri čemu osoba ne veruje medicinskim nalazima koji su uredni. Osoba je preokupirana telesnim promenama, neprekidno motri svoje telo, a najmanja promena se interpretira kao opasna -npr. utrnulost udova „znači“ da je u pitanju multipleks skleroza, zaboravljanje ključeva od kancelarije je „simptom“ demencije i sl.
Ono što zbunjuje je da strah od bolesti može da dodatno aktivira nervni sistem i onda se javljaju telesni simptomi anksioznosti (srce ubrzano kuca, znoje se dlanovi, disanje je ubrzano i sl) pa strah postaje još intenzivniji.

Kako se tretira zdravstvena anksioznost? Ako ponovljeni medicinski rezultati ne pokazuju da su simptomi na koje se osoba žali znak bolesti, preispituju se uverenja i ponašanja osobe. Važno je preispitati katastrofična predviđanja i najgore moguće ishode-koliko se temelje na činjenicama, da li su logični i korisni.

Neophodno je da se osoba uzdržava od traženja umirujućih informacija i proveravanja svojih neobjašnjenih simptoma. Krajnji cilj je prihvatiti život sa verovatnoćom-ako se pitate kako živeti sa uverenjem da neobjašnjen simptom verovatno nije simptom ozbiljne bolesti, zapitajte se kako živite sa drugim verovatnoćama u svom životu.

✍🏼 Zorana Brozović

02/06/2026

U nekim porodicama dete veoma rano nauči da emocije drugih imaju prednost nad njegovim sopstvenim unutrašnjim svetom. Ne zato što mu je to direktno rečeno, već zato što porodična dinamika od njega to tiho zahteva.

Kada je jedan roditelj dominantan ili emocionalno nepredvidiv, a drugi povučen ili preplavljen sopstvenim teškoćama, dete spontano preuzima ulogu stabilizatora sistema. Smiruje konflikte, prati raspoloženja, preuzima odgovornost koja prevazilazi njegov razvojni kapacitet. Takva deca često deluju zrelo i odgovorno. Iza te adaptacije neretko stoji hronična budnost i osećaj da opuštanje nije bezbedno. Dete uči da ljubav i sigurnost zavise od toga koliko dobro kontroliše sebe i situaciju oko sebe. Vremenom kontrola prestaje da bude strategija i postaje način funkcionisanja.

U odraslom dobu ti obrasci često ostaju neprepoznati jer su socijalno nagrađeni. Perfekcionizam izgleda kao ambicioznost, stalna dostupnost kao brižnost, preuzimanje odgovornosti kao snaga. Ipak, iza svega toga često postoji strah od haosa i emocionalnog raspada koji je osoba nekada davno već doživela.

Oni koji su rano naučili da budu oslonac drugima teško prepoznaju sopstvene granice i potrebe. Osećaju odgovornost za emocije partnera i porodice, a odustajanje ili nemoć doživljavaju kao slabost, ne samo kod drugih, već i kod sebe.
Problem nastaje kada život donese situacije koje nije moguće rešiti kontrolom ili snagom volje. Tada se aktivira dublji strah, da će drugi videti ono što osoba godinama skriva: sopstvenu ranjivost i nemoć.

U osnovi ovakvih obrazaca često se ne nalazi želja za moći, već pokušaj da se izbegne unutrašnji osećaj nesigurnosti. Kada je dete prerano naučilo da bude emocionalno odraslo, kasnije teško pronalazi prostor u kome može da spusti odbranu.

Možda je zato jedan od najtežih zadataka u odraslom dobu upravo odustajanje od uloge „onog koji drži sve pod kontrolom", jer iza te uloge često ne stoji snaga, već dete koje je prerano naučilo da nema pravo da bude samo dete.

✍🏼 Lenka Janković

28/05/2026

Kada pričamo o vezama, kako doneti odluku kada se vredi boriti, a kada je možda vreme da se povučemo?
Naša Branka danas obrađuje ovu temu, poslušajte video!

27/05/2026

🧶ŠIRIMO TIM!📢
Ukoliko te interesuje da se usavršavaš u podržavajućem i profesionalnom okruženju, pozivamo te da postaneš deo našeg savetovališta! 🍀
⬆️ Svi uslovi kao i to šta nudimo našim članovima se nalaze na slici iznad!
📩 Prijavi se do 10. juna slanjem svoje biografije na [email protected]!
Radujemo se da se upoznamo! 🎉

26/05/2026

Svi mi imamo u sebi taj unutrašnji glas strogog kritičara koji nas oštro opomene svaki put kada nešto ne (u)radimo kako treba ili koji postupke drugih iz našeg okruženja strogo kritikuje i osuđuje.
Kako nastaje unutrašnji kritičar? Kako ga prepoznati u svakodnevnom životu i zašto mu verujemo - su samo neke od tema koje otvara naša Sanja Stevanović u današnjem blogu.
Link ka celom tekstu je na sajtu i na linku u opisu profila!

21/05/2026

Da li radimo na sebi zato što zaista želimo ili zato što se samo tako osećamo ,,dovoljno"?
Danas pričamo na ovu temu - poslušajte video!

19/05/2026

Odrasli smo uz poruku da je trud uvek dovoljan. Da ako dovoljno hoćeš i dovoljno se potrudiš - uspeće.
Ali šta se dešava kada se potrudiš, zaista hoćeš, i svejedno ne uspe? Da li je tada nešto pogrešno sa tobom? Ili sa porukom?

O tome pričamo u videu.

14/05/2026

Zašto neki ljudi nose prošlost sa sobom, čak i kada zaista žele da krenu dalje?
Danas pričamo na ovu temu. Poslušajte video!

Address

Starine Novaka 19
Belgrade
11000

Telephone

+381656180994

Website

https://linktr.ee/mentalno_klupko

Alerts

Be the first to know and let us send you an email when Mentalno Klupko posts news and promotions. Your email address will not be used for any other purpose, and you can unsubscribe at any time.

Contact The Practice

Send a message to Mentalno Klupko:

Shortcuts

Want your practice to be the top-listed Clinic in Belgrade?