Centar za dečiju psihologiju

06/08/2026

28/07/2026

Raspust često povezujemo sa odmorom, putovanjima i bezbrižnošću. Međutim, za neke tinejdžere leto može predstavljati period u kome se emocionalne teškoće više ispolje nego tokom školske godine.
Jedan od razloga je promena svakodnevne strukture. Škola, obaveze i redovni kontakti sa vršnjacima tokom godine organizuju dan i pružaju osećaj predvidljivosti. Kada toga nema, neki mladi teže organizuju vreme i mogu imati utisak da su izgubili ritam.
Istovremeno, društvene mreže često stvaraju sliku da svi drugi putuju, druže se i uživaju. Poređenje sa takvim sadržajima može pojačati osećaj usamljenosti ili nezadovoljstva, naročito kod adolescenata koji su već skloni anksioznosti ili sniženom samopouzdanju.
Važno je imati na umu da nije svakom tinejdžeru potrebno isto. Neki će želeti više druženja, drugi više odmora, a treći razgovor o onome što ih opterećuje.
Umesto pretpostavke da je raspust automatski period u kome se svi osećaju idobro, možda je korisnije postaviti pitanja kako ti je leto ili kako se provodis ovog leta i sl.; jer nekad baš naše pitanje bude okidačda nam se dete otvori i potraži pomoć

10/07/2026

Seksualna radoznalost je deo dečjeg razvoja. Ali nije svako seksualno ponašanje isto.

Da bismo razumeli da li je ponašanje razvojno očekivano ili predstavlja razlog za zabrinutost, nije dovoljno gledati samo šta dete radi. Važno je pitati:

• Kako se ponaša?
Da li je ponašanje spontano i vođeno radoznalošću ili uključuje pritisak, kontrolu i prisilu?

• Sa kim se dešava?
Da li su deca sličnog uzrasta i razvojnih sposobnosti?

• Da li postoji pristanak i poštovanje granica?
Svako dete ima pravo da kaže „ne“.

• Koliko često i koliko intenzivno se ponašanje javlja?
Da li je povremeno ili preuzima detetovu svakodnevicu?

• Da li dete razume ono što radi?
Posebnu pažnju zahtevaju ponašanja koja prevazilaze razvojni nivo deteta ili uključuju agresiju, strah, tajnost ili povređivanje.

Normalna dečja radoznalost može izgledati kao pitanja o telu, interesovanje za telesne razlike ili povremeno istraživanje tela u igri sa vršnjacima.

U tim situacijama najvažnija je mirna reakcija odraslih i postavljanje granica:
„Vidim da te zanima telo. O telu možemo da pričamo, ali intimne delove istražujemo u privatnosti.“

Najvažnija poruka za roditelje:

Nije pitanje samo ŠTA dete radi, već KAKO, SA KIM, KOLIKO ČESTO, DA LI POSTOJI PRISTANAK I DA LI DETE RAZUME GRANICE.

Seksualna radoznalost nije isto što i seksualizovano problematično ponašanje.

06/07/2026

Savetovanjem da budu „dobre devojčice“ zapravo im se uskraćuje moć odlučivanja i izražavanja sopstvene volje. Zato, umesto “budi dobra devojčica” probajte sebi da definišete šta ZAISTA želite da posavetujete svoju devojčicu pa joj to, zatim i kažite. “Budi dobra devojčica” je smešan, potcenjujući i nekreativan savet.

02/06/2026

Ovog leta, razvoj ne mora da stane. 🌿

Aktivirali smo letnji program igara za razvoj socijalizacije kod dece u spektru autizma, praktičan, zabavan i osmišljen tako da roditeljima olakša svakodnevno podsticanje razvoja kroz igru.

Program sadrži 50 igara koje razvijaju:
✨ kontakt očima
✨ interaktivnu pažnju
✨ govor i razumevanje
✨ praćenje instrukcija
✨ fleksibilnost
✨ želju za povezivanjem i interakcijom

Igre ne podrazumevaju sedenje za stolom i učenje kroz pritisak. Zasnovane su na aktivnostima koje deca prirodno vole kao što su skakanje, trčanje, kotrljanje, pevanje, crtanje, masaže, balončiće, fizičku igru i zajedničku zabavu sa roditeljem. 💛

Svaka igra snimljena je kao mini video lekcija sa detaljnim objašnjenjima kako se igra sprovodi i koju veštinu razvija. Igre su prilagodljive nivou razvoja svakog deteta i mogu se sprovoditi bilo gde: kod kuće, u parku, na plaži ili planini.

Dovoljno je izdvojiti i samo 10 minuta dnevno.

Program traje 3 meseca od trenutka prijave. Prijave se zatvaraju 25.juna.

Uz program dobijate i individualnu podršku roditeljima, savetovanja počinju od 1. jula i održavaju se svake druge nedelje, po dogovoru, do kraja programa.

Cena letnjeg programa: 18.500 RSD

📩 Prijavu i uplatu možete izvršiti putem ovog linka https://pristup.decijapsihologija.rs/

Za dodatne informacije o funkcionisanju programa možete nam pisati na:
[email protected]

31/05/2026

Poslednjih nekoliko godina, u centru, uočavamo zanimljiv, ali zabrinjavajući fenomen. Krajem školske godine sve veći broj roditelja dolazi sa istim problemom: dete ne želi da uči, izuzetno je anksiozno zbog ocena, plače, ljuti se ili doživljava neuspeh kao katastrofu.

Istovremeno, sve češće čujemo da „nije dovoljno biti odličan đak“, već da dete mora biti vukovac.

Kako smo došli do toga?

Nakon pandemije korone obrazovni sistemi širom sveta suočili su se sa padom znanja, takozvanim „learning loss“ fenomenom, odnosno gubicima u učenju nastalim tokom perioda onlajn nastave. Istraživanja pokazuju da su posledice pandemije ostavile trag ne samo na znanje dece već i na njihovo samopouzdanje, radne navike i mentalno zdravlje.

U Srbiji se paralelno razvija još jedan fenomen “inflacija ocena”. Broj vukovaca iz godine u godinu raste, a stručnjaci već duže upozoravaju da ocene sve manje predstavljaju realnu sliku znanja. Pritisak dolazi sa više strana: od roditelja, od sistema upisa, od škola koje žele dobre rezultate, pa i od same dece.

Problem nastaje kada dete počne da veruje da njegova vrednost zavisi od broja u dnevniku.

Tada petica više nije potvrda znanja, već potvrda lične vrednosti.

Ako dobije četvorku, dete ne misli: „Nisam dovoljno naučio ovo gradivo.“

Ono misli: „Nisam dovoljno dobar.“

Takva deca često odrastaju sa uverenjem da greške nisu dozvoljene, da neuspeh nije sastavni deo učenja i da ljubav, prihvatanje i uspeh dolaze samo uz savršen rezultat.

Zato nije iznenađujuće što danas viđamo sve više anksioznosti, perfekcionizma, izbegavanja izazova i velikog straha od procene.

Paradoks je u tome što mnoga deca koja su godinama navikla na same petice kasnije dožive veliki šok u srednjoj školi ili na fakultetu, gde kriterijumi postanu drugačiji. Tada se prvi put susreću sa činjenicom da nisu uvek najbolji i da ocena nije isto što i identitet.

Možda je vreme da se ponovo podsetimo:

Cilj školovanja nije da dete bude vukovac.

Cilj školovanja je da dete nauči da misli, da uči, da istraje kada je teško, da podnese grešku i da iz nje nešto nauči.

Petica može biti lep rezultat.

Ali ne sme postati mera detetove vrednosti.

25/05/2026

Mozak se oblikuje kroz iskustvo, odnose i okruženje tokom čitavog razvoja.
 
Više o ovom istraživanju možete pročitati u radu:

Petanjek i sur. Extraordinary neoteny of synaptic spines in the human prefrontal cortex. Proceedings of the National
Academy of Sciences of the United States of America 2011; 108(32): 13281-6.

22/05/2026

Učenje je dublje i trajnije kada zahteva trud. Učenje koje je previše lako je kao pisanje po pesku, danas postoji, sutra nestane.

Loše procenjujemo kada zaista učimo dobro, a kada ne. Kada je proces sporiji, teži i ne deluje produktivno, često biramo strategije koje nam deluju efikasnije, ne shvatajući da su ti dobici obično kratkotrajni.

Ponovno čitanje teksta i „zbijeno vežbanje” neke veštine ili gradiva su najčešće metode učenja kod većine ljudi, ali su ujedno i među najmanje efikasnim. Pod zbijenim vežbanjem mislimo na ponavljanje iste stvari u kratkom vremenskom periodu, ono „vežbaj-vežbaj-vežbaj” po principu opšteg uverenja. Učenje napamet pred ispit je jedan primer. Ponovno čitanje i ovakvo zbijeno vežbanje stvaraju osećaj lakoće i tečnosti u znanju, što ljudi pogrešno tumače kao znak da su nešto savladali, ali za pravo i trajno znanje ove metode uglavnom troše vreme bez velikog efekta.

Praksa prisećanja, odnosno aktivno podsećanje na činjenice, pojmove ili događaje iz memorije, mnogo je efikasnija strategija učenja nego samo ponovno čitanje. Kartice za učenje su jednostavan primer. Ovakvo prisećanje jača pamćenje i sprečava zaboravljanje. Čak i jedan jednostavan test nakon čitanja teksta ili slušanja predavanja daje bolje rezultate u učenju i pamćenju nego ponovno čitanje ili pregledanje beleški. Iako mozak nije mišić koji jača vežbanjem, neuronski putevi koji čine znanje zaista se učvršćuju kada se znanje aktivno priziva i koristi. Povremeno vežbanje zaustavlja zaboravljanje, jača puteve za prisećanje i ključno je za dugoročno zadržavanje znanja.