20/08/2026
"Dugo mi je bilo potrebno da odustanem od dokaza. Imala sam ih, nije da nisam. Vazda mi se činilo da drugačije žanjem nego što sejem i da je ta poslovica najveća obmana koja uliva lažnu nadu terajući nas da se stalno preispitujemo u vezi sa kvalitetom semena koje sejemo i tehnologije za samu setvu. Elem, bila sam uverena da su moja dela, a pogotovu namere – dobri! Gde sam mogla, pomogla sam, gde nisam, sigurno nisam odmogla. Bogu zahvaljujući, češće sam se nalazila u ulozi onoga koji pruža neku pomoć nego onoga kome je potrebna. Međutim, možda baš kao i vi, češće sam žnjela povredu, odbacivanje i ogovaranje nego ukusne plodove bliskosti, dobrih odnosa i poverenja.
Nekada bi me, nakratko, zadovoljile izjave tešitelja da su „ljudi nezahvalni“, „da nijedno dobro delo neće ostati nekažnjeno“, „da su ljudi pakosni i zli“ i „da nemam za čime da žalim jer me, zasigurno, kad su takvi, nisu ni zaslužili, i bolje pre, nego kasnije. Neka im je prosto!“
Istovremeno, sve češće sam postavljala sebi pitanje šta to sa mnom nije u redu, i zašto se dobro lošim vraća, da li sam uopšte dobra i da li sam vredna voljenja. Nisam pronalazila odgovore, pa sam sve više verovala da je u pitanju nebeska nepravda, nekakva zla kob koja me odvaja od ljudi i ljubavi, i tonula u samosažaljenje, uvređenost i ogorčenje.
Ta osećanja postala su nalik utočištu: u njih sam uvek mogla pobeći, umirivala me je ideja o sopstvenoj posebnosti i mučeništvu koje mom životu daje neki dublji smisao, a bogami, nadala sam se i nekoj kompenzaciji – nagradi za svu tu pretrpljenu bol…"
I.Kuzmanović, "Knjiga ličnih promena", uskoro u novom izdanju
