14/04/2026
Krivica nije uvek ono što mislimo da jeste.
U psihoterapijskom radu, ona je retko jednoznačna.
Iz sistemske perspektive, često služi očuvanju pripadnosti, naročito kada pokušamo da izađemo iz ustaljenih porodičnih obrazaca.
Iz psihoanalitičke, razlikujemo autentičnu i neautentičnu krivicu. Autentična je povezana sa odgovornošću, brigom za druge i mogućnošću reparacije.
Neautentična je često povezana sa unutrašnjim konfliktima i internalizovanim zabranama.
Nekada nas štiti od gubitka odnosa, a nekada od susreta sa sobom.
Često je ono što osećamo kao krivicu zapravo lojalnost ili strah.
A ponekad je u pozadini nešto sasvim drugo – sram, koji se odnosi na doživljaj lične manjkavosti.
Razlika između „uradio/la sam nešto pogrešno“ i „sa mnom nešto nije u redu“ menja sve.
Cilj nije ukloniti krivicu, već razumeti čemu služi.
Ceo tekst pročitaj na linku u opisu profila ili na: https://lumacentar.com/krivica-ili-sram/
