09/09/2026
❓️Kako da se odnosimo prema emocijama na zdraviji način?
Potiskivanje nije jedina opcija.
Postoje strategije koje nam mogu pomoći da emocije razumemo i regulišemo.
Koraci u emocionalnoj regulaciji:
1️⃣. Imenujte emociju.
Pre nego što pokušate da promenite način na koji se osećate, zastanite i pokušajte da odgovorite:
❓️Šta trenutno osećam?
Samo imenovanje emocije može doprineti njenom lakšem razumevanju i regulaciji (Lieberman et al., 2007).
2️⃣. Zapitajte se šta vam emocija poručuje.
Emocije često nose informacije.
Na primer:
• tuga može ukazivati na gubitak;
• strah može signalizirati opaženu opasnost;
• ljutnja može ukazivati na povredu granica.
Cilj nije da svaka emocija bude „tačna“, već da istražimo šta nam govori (Barrett, 2017).
3️⃣. Napravite pauzu pre reakcije.
Između emocije i ponašanja postoji prostor.
Kratak zastoj može pomoći da odgovor bude promišljeniji, a ne automatski.
Nekada je dovoljno nekoliko sporijih udaha ili kratka šetnja (Gross, 2015).
4️⃣. Razlikujte emociju od ponašanja.
Možete osećati ljutnju.....a ipak ne povisiti ton.
Možete osećati strah.....a ipak uraditi ono što vam je važno.
Emocija nije isto što i reakcija
(Gross & John, 2003).
5️⃣. Budite radoznali prema sebi.
Umesto pitanja:
„Zašto sam ovakav/ovakva?“
pokušajte da postavite pitanje:
„Šta je dovelo do toga da se ovako osećam?“
Samosaosećanje i radoznalost često doprinose efikasnijoj emocionalnoj regulaciji od samokritike (Neff, 2003).
6️⃣. Kada potražiti podršku?
Ako emocije:
• dugo traju;
• značajno narušavaju svakodnevno funkcionisanje;
• dovode do povlačenja iz odnosa ili aktivnosti.
U tom slučaju, razgovor sa psihologom može biti koristan prvi korak.
Traženje pomoći nije znak slabosti.
Za kraj...
Ne možemo birati koje će se emocije pojaviti.
Ali možemo učiti kako ćemo se prema njima odnositi.
Hvala što čitate i pratite naš sadržaj.
Naše objave imaju edukativni karakter i ne predstavljaju zamenu za psihoterapiju.
✍️: dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
🌐 www.introspectrum.rs
