IntroSpectrum, Augusta Cesarca 18/514, Novi Sad (2026)

28/09/2026

❓️Ako se sećamo nekog događaja, da li to samo po sebi znači da se zaista tako i dogodilo?

✅️ Većina ljudi bi odgovorilo potvrdno.

❗️Međutim, jedno istraživanje u psihologiji je zauvek promenilo pogled na ljudsku memoriju.

🧑‍🏫 Istraživači Loftus i Palmer (1974) su sproveli istraživanje gde su, između ostalog, proveravali:

❓️Da li način na koji je postavljeno pitanje može promeniti ono čega se ljudi sećaju?

🖥 Učesnici su gledali snimak saobraćajne nesreće, a zatim odgovarali na pitanja o viđenom događaju.

Postavljeno im je pitanje:
„Kojom brzinom su se kretali automobili kada su (se) ______ jedan u drugi?”

U različitim grupama je upotrebljen različit izraz: udarili, sudarili, zakucali, razbili se...

❗️Rezultati su pokazali da što je izraz bio intenzivniji, ljudi su procenjivali veću brzinu automobila.

Ali, tu nije kraj...

❓️Kasnije su upitani:
„Da li ste videli razbijeno staklo?”

❗️Iako ga na snimku nije bilo, oni koji su čuli intenzivniji izraz su češće izveštavali da su ga videli na snimku.

➡️ Način na koji je postavljeno pitanje je zapravo promenilo njihovo prisećanje.

Ovo dalje znači da na sećanje mogu uticati:

🔅 način postavljanja pitanja;

🔅 razgovori sa drugim ljudima;

🔅 medijski sadržaji;

ponavljanje događaja;

🔅 protok vremena...

❗️Najvažniji zaključak je da greška u nečijem sećanju ne mora nužno ukazivati na laž.

Osoba može biti uverena da govori istinu, koju je zapravo njen mozak vremenom promenio.

👮‍♂️ Naravno da su ovo i naredna istraživanja imala ogromne implikacije na pravosuđe i način na koji su se počeli razmatrati: pouzdanost iskaza svedoka, načini policijskog ispitivanja, procedure prepoznavanja osumnjičenih, rizik od sugestivnih pitanja...

➡️ Dakle, sećanje nije video zapis. Sećanje je rekonstrukcija.

Naše uspomene nisu savršene kopije prošlosti. One se grade, menjaju i obnavljaju.

Zato ponekad možemo biti sigurni u neko svoje sećanje, a da to objektivno ipak ne odgovara onom šta se zaista dogodilo.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
📩: [email protected]
🌐: www.introspectrum.rs

21/09/2026

📍 Zoom platforma.

Prijave su otvorene do petka, 25. septembra, do 12h.

📩 Za webinar se možete prijaviti slanjem poruke u inbox ili na mejl [email protected] sa sledećim podacima:

👩 Ime i prezime;
👨‍⚕️ Zanimanje;
📧 Mejl;
📱 Broj telefona.

📚 Radujemo se druženju i zajedničkom učenju!

20/09/2026

⚡️Podsetnik:

Solomonov paradoks predstavlja tendenciju ljudi da mnogo mudrije rezonuju kada je reč o tuđim problemima nego kada se radi o sopstvenim.

Npr. Drugom kažemo: Nije tvoja odgovornost da spašavaš sve oko sebe.
A sebi: Ako ja ne pomognem, ko će?

Drugom kažemo: Koja je verovatnoća da se desi najgori mogući scenario?
A sebi: Šta ako sve krene po zlu?

Drugom kažemo: Greška ne znači da nisi dovoljno dobar/a.
A sebi: Morao/la sam bolje!

❓️Možemo li ikako ovu mudriju perspektivu primeniti i na sebe?

Self-distanciranje je sposobnost da sebe i svoj život vidimo iz ugla posmatrača.
To nije ignorisanje emocija.
To je promena ugla iz kojih ih posmatramo.

1️⃣. Zapitaj se:

„Da mi ovaj problem prijatelj predoči – šta bih ga savetovao/la?”

*Neretko nam tada postane jasan/jasniji bar neki segment situacije, koji do tada nismo primećivali ili mu nismo davali na značaju.

2️⃣. Ne interpretiraj situaciju već nastoj samo da je opišeš.

Umesto:
„Zašto ja nemam sreće pa mi se stalno ove situacije dešavaju?”
bolje zapitaj sebe:
„Šta se ovde tačno dogodilo?”

3️⃣. Posmatraj sebe iz meta-perspektive.

Kako se ova osoba trenutno oseća?
Šta trenutno ne vidi?
Šta joj je potrebno?

4️⃣. Proširi vremensku perspektivu:

„Kako ću ovu situaciju videti kroz godinu dana?”

Vremensko distanciranje nam može pomoći da bolje procenimo značaj situacije i da uvidimo da iako nam se čini da će trenutno stanje trajati zauvek, to gotovo nikada nije tako.

⚡️Važno:

Distanciranje NIJE Izbegavanje!

Cilj nije isključiti emocije već ih učiniti jednim, ali ne i jedinim, izvorom informacija.

✔️ Zato, kad sledeći put budeš u nekom problemu, pitaj sebe: „Šta bih savetovao/la osobu koju volim da se nalazi u istoj ovakvoj situaciji?”

Jer... možda ti ne treba čaroban savet.
Možda ti treba druga perspektiva.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
📩: [email protected]
🌐: www.introspectrum.rs

19/09/2026

🧔Umeo je savršeno da prozre tuđe motive i predvidi posledice.
Bio je mudar i pravedan.
Njegovo kraljevstvo je bilo izuzetno bogato, vladao je mir i sklad među stanovništvom.

🌩 Međutim, skroz suprotno je bilo kada je reč o njegovim privatnim odlukama.

Bio je raskalašan, ekstravagantan, imao je puno žena i konkubina, kao i mnogo vanbračne dece.

➡️ Reč je o Solomonu, kralju drevnog Izraela.

Hiljadama godina kasnije, jedan psihološki paradoks dobija ime po njemu.

👨‍🏫 Grossmann i Kross su 2014. god. u svom istraživanju ukazali na tendenciju ljudi da donose značajno mudrije odluke kada su im predočeni problemi drugih ljudi nego kad bi bili suočeni sa sopstvenim problemom (tzv. Solomonov paradoks).

❓️Za kakve odluke kažemo da su mudre?

Za one koje su proistekle iz sposobnosti da sagledamo problem iz više perspektiva, da razmotrimo različite potencijalne ishode, ali i za one koje pokazuju spremnost na kompromis.

❓️Zašto dolazi do spomenutog paradoksa?

Kada se bavimo svojim problemima, često izgubimo poziciju posmatrača.
Lični strahovi, želje, očekivanja, iskustva menjaju način kako procenjujemo situaciju.

🤚Kada je reč o tuđim problemima, mnogo lakše možemo da zauzmemo potrebnu distancu, zbog čega smo lakše u stanju da sagledamo širi kontekst, različita objašnjenja i moguće posledice.

✔️ Solomonov paradoks nam, dakle, ukazuje na to da često razlog zašto nam je teško da dođemo do rešenja za sopstvene probleme leži u perspektivi iz koje pokušavamo da ga pronađemo.

✍️: Dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
📩: [email protected]
🌐: www.introspectrum.rs

18/09/2026

➡️ Smanjivanje laganja ne počinje od odluke da čovek „nikada više ne sme da slaže“, već od razumevanja situacija u kojima najčešće oseća potrebu da sakrije istinu.

1️⃣. korak može biti jednostavno primećivanje trenutka u kojem se javlja poriv da se kaže nešto što nije tačno.

🤚 Umesto automatskog odgovora, korisno je napraviti kratku pauzu i zapitati se šta zapravo želimo da postignemo tom rečenicom.

Često iza laganja stoji želja da izbegnemo neprijatnost, kritiku, konflikt ili osećaj krivice.

Kada prepoznamo emociju koja prethodi laži, lakše je razumeti zbog čega nam se određeni obrazac ponašanja ponavlja.

❗️Važno je razlikovati potrebu za privatnošću od potrebe za laganjem, jer čovek ne mora da kaže sve što misli ili zna da bi bio iskren.

Umesto izmišljanja odgovora, moguće je priznati da o nečemu ne želimo da govorimo ili da nam je teško da odgovorimo.

Korisno je razvijati toleranciju na kratkotrajnu neprijatnost koju iskrenost ponekad donosi.

↪️ Što smo spremniji da podnesemo tu neprijatnost, manja je verovatnoća da ćemo automatski posegnuti za laži kao načinom njenog izbegavanja.

Posebno je važno smanjiti potrebu da sebe predstavljamo boljim, uspešnijim ili sigurnijim nego što se zaista osećamo.

👩‍🏫👨‍🏫 Psihološka istraživanja ukazuju da osećaj autentičnosti i sigurnosti može biti povezan sa manjom sklonošću ka neiskrenom ponašanju.

Zato prihvatanje sopstvenih grešaka može biti važan deo stvaranja iskrenijeg načina komunikacije.

✔️ Kada pogrešimo, korisnije je priznati grešku nego stvarati sve složeniju priču kojom pokušavamo da je prikrijemo.

Na taj način izbegavamo i dodatno mentalno opterećenje koje nastaje kada moramo da pamtimo šta smo kome rekli.

🗨 Dobro je obratiti pažnju i na male, svakodnevne laži, jer upravo one mogu postati automatski obrazac ponašanja.

Zbog toga može biti korisno unapred sebi definisati iskrenost kao ličnu vrednost, a ne samo kao pravilo koje treba poštovati kada nas neko posmatra.

😊 Cilj nije postati osoba koja govori svaku misao bez filtera, već osoba koja sve ređe mora da konstruiše laž kako bi se osećala sigurno, prihvaćeno ili zaštićeno.

Kada iskrenost postane prirodniji deo svakodnevne komunikacije, odnosi sa drugima mogu postati jednostavniji, a svakodnevni život psihološki manje opterećen potrebom za prikrivanjem i održavanjem različitih verzija iste priče.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom
📩: [email protected]
🌐: www.introspectrum.rs

17/09/2026

🤥 Laganje je složen psihološki fenomen koji podrazumeva namerno stvaranje ili prenošenje informacije, za koju osoba zna da nije istinita.

Iako se često posmatra kao moralno pitanje, psihologija ga proučava pre svega kao oblik socijalnog ponašanja i komunikacije.

🗨 U osnovi laganja nalazi se sposobnost čoveka da razdvoji ono što zna ili veruje od onoga što će saopštiti drugoj osobi.

Zbog toga laganje zahteva određeni stepen mentalne kontrole, jer osoba istovremeno mora da prati stvarnu informaciju, izmišljenu verziju i reakciju sagovornika.

👩‍🏫👨‍🏫 Jedno od najpoznatijih istraživanja sproveli su Bella DePaulo i sar. (1996), koji su proučavali laganje u svakodnevnom životu putem dnevnika koje su vodili studenti i odrasli iz opšte populacije.

Studenti su u proseku prijavljivali oko dve laži dnevno, dok su odrasli prijavljivali približno jednu, što je pokazalo da je laganje mnogo češći deo svakodnevne komunikacije nego što ljudi obično pretpostavljaju.

🗣 Zanimljivo je da ispitanici svoje laži uglavnom nisu doživljavali kao naročito ozbiljne događaje niti su ih unapred detaljno planirali.

Ovo istraživanje podržava shvatanje laganja kao dela svakodnevnih socijalnih interakcija, a ne samo kao ponašanja povezanog sa velikim prevarama.

➡️ Psihološka teorija laganja zato razlikuje različite motive, pa laž može biti usmerena na ostvarivanje lične koristi, izbegavanje neprijatnosti, očuvanje slike o sebi ili uticanje na tuđe ponašanje.

Važnu ulogu ima i proces upravljanja utiskom, odnosno nastojanje osobe da kod drugih stvori određenu predstavu o sebi. Iz tog ugla, laganje nije samo pokušaj skrivanja istine već i pokušaj konstruisanja određene društvene stvarnosti.

🔎 Savremena istraživanja takođe dovode u pitanje popularno uverenje da se laž može jednostavno prepoznati po nervozi, izbegavanju pogleda ili određenim pokretima tela.

Istraživanja pokazuju da ne postoji jedan pouzdan neverbalni znak koji bi sam po sebi razlikovao osobu koja govori istinu od osobe koja laže.

🧠 Sa kognitivnog stanovišta, laganje je posebno zanimljivo zato što može povećati mentalno opterećenje: osoba mora da konstruiše poruku, kontroliše ono što govori i istovremeno prati tok razgovora.

Zbog toga se savremena istraživanja sve više usmeravaju na kognitivne procese i sadržaj govora, a manje na jednostavno traženje „znakova laži“ u ponašanju.

🤔 Laganje je povezano i sa sposobnošću razumevanja tuđe perspektive, jer osoba mora da pretpostavi šta druga osoba zna, očekuje ili može da zaključi.

U tom smislu, sposobnost laganja predstavlja zanimljiv spoj pamćenja, samokontrole, socijalne kognicije i razumevanja međuljudskih odnosa.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom
📩: [email protected]
🌐: www.introspectrum.rs

16/09/2026

⌚️ Kašnjenje se najlakše smanjuje kada prestanemo da se oslanjamo na osećaj da „imamo još dovoljno vremena“ i počnemo da planiramo konkretnije.

1️⃣. korak je da nekoliko dana pratimo koliko nam zaista treba vremena za jutarnje spremanje, putovanje, oblačenje ili završavanje uobičajenih obaveza.

📝 Kada upoznamo svoje realno vreme, lakše ćemo napraviti plan koji odgovara našim stvarnim navikama.

❗️Važno je da u vreme polaska uračunamo i nepredviđene situacije, poput saobraćaja, traženja parkinga ili kratkog zadržavanja.

✔️ Dobro pravilo je da na planirano vreme dodamo rezervu od 10 do 15 min.

➡️ Umesto da kažemo sebi „Moram da krenem u 8h.“, korisnije je da odredimo tačno vreme kada moramo da završimo pripremu i izađemo iz kuće.

🛎 Pomaže i postavljanje više alarma, pri čemu svaki alarm ima jasnu svrhu, na primer: „oblačenje“, „polazak“ ili „vreme je da izađem“.

📱Telefon, ključeve, dokumenta i druge stvari koje su nam potrebne možemo pripremiti veče ranije kako bismo ujutru izbegli nepotrebno traženje.

✖️ Takođe je korisno da ne započinjemo nove aktivnosti neposredno pre polaska, čak i kada deluju kao nešto što će trajati samo nekoliko minuta.

⭕️ Ako znamo da imamo naviku da kažemo „samo još ovo da završim“, upravo toj rečenici treba posvetiti posebnu pažnju.

❇️ Kod važnih sastanaka ili obaveza korisno je planirati dolazak desetak minuta ranije umesto dolaska tačno u dogovoreno vreme.

🚗 Kada putujemo na nepoznatu lokaciju, vreme p**a treba proveriti unapred, a ne procenjivati ga samo na osnovu osećaja.

🔄 Za svakodnevne obaveze možemo napraviti jednostavnu rutinu koja se ponavlja istim redosledom, jer automatizovane radnje zahtevaju manje razmišljanja i smanjuju mogućnost zaboravljanja.

🖥 Ako često kasnimo zbog gledanja telefona, televizije ili društvenih mreža, dobro je ograničiti njihovo korišćenje dok se spremamo.

🖊 Korisno je i da jednu nedelju beležimo svako kašnjenje i kratko zapišemo šta ga je izazvalo, bez osuđivanja sebe. Na taj način možemo otkriti obrasce, poput prekasnog ustajanja, predugog spremanja ili pogrešne procene vremena putovanja.

💭 Kada prepoznamo konkretan uzrok, treba menjati upravo ponašanje koje do kašnjenja dovodi, umesto da se oslanjamo samo na odluku da ćemo „sledeći put biti tačni“.

📑 Najvažnije je da budemo realni prema sebi i da ne pravimo raspored koji je moguć samo ako sve prođe savršeno.

📝 Tačnost se zato ne postiže većom žurbom, već dobrim planiranjem, rezervnim vremenom i stvaranjem jednostavnih navika koje nam olakšavaju da krenemo na vreme.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihoterapeut u superviziji
📩: [email protected]
🌐: www.introspectrum.rs

15/09/2026

🕔 Kašnjenje je ponašanje koje se u svakodnevnom životu često doživljava kao pitanje neodgovornosti, ali psihologija ga posmatra kao složen fenomen na koji utiču različiti kognitivni, emocionalni i socijalni faktori.

➡️ Iako ponekad zaista proizlazi iz nemara, kašnjenje može biti povezano i sa načinom na koji osoba procenjuje vreme, planira obaveze i doživljava prioritete.

🛎 Jedan od važnih pojmova u razumevanju kašnjenja jeste vremenska perspektiva, odnosno način na koji pojedinac procenjuje koliko mu je vremena potrebno da završi određenu aktivnost.

⚖️ Ljudi često precenjuju koliko vremena imaju na raspolaganju, a istovremeno potcenjuju koliko će im vremena biti potrebno da završe zadatak.

🌞 Ova pojava povezana je sa kognitivnom pristrasnošću poznatom kao „planning fallacy“, odnosno sklonošću da se vreme potrebno za izvršavanje zadatka proceni optimističnije nego što realne okolnosti opravdavaju.

👨‍🏫 Istraživanja psihologa Daniela Kahnemana i Amosa Tverskog ukazala su na značaj ove vrste kognitivnih grešaka u ljudskom planiranju i donošenju odluka.

🧑‍🏫 Jeffrey Conte i Mark Landy su proučavali individualne razlike u percepciji vremena i pokazali su da osobe koje imaju izraženiji osećaj vremenske hitnosti drugačije organizuju svakodnevne aktivnosti od osoba koje vreme doživljavaju fleksibilnije.

🏃 Kašnjenje zato ne mora uvek biti posledica nedostatka poštovanja prema drugoj osobi, već može nastati iz drugačijeg subjektivnog doživljaja vremena.

💆🏻‍♀️ Važnu ulogu ima i samoregulacija, odnosno sposobnost osobe da uskladi trenutne želje i ponašanja sa dugoročnim ciljevima. Osoba koja teško prekida prijatnu aktivnost može odlučiti da ostane još nekoliko minuta, iako zna da zbog toga može zakasniti.

💆‍♂️ Problem nastaje kada se nekoliko takvih odluka ponavlja, jer se mala odstupanja vremenom pretvaraju u značajno kašnjenje.

➡️ Sa psihološkog stanovišta, kašnjenje može biti povezano i sa prokrastinacijom, odnosno odlaganjem obaveza koje osoba zna da treba da izvrši.

🔴 Kod nekih ljudi odlaganje proizlazi iz izbegavanja neprijatnih emocija, kao što su dosada, napetost ili strah od neuspeha. U drugim slučajevima kašnjenje može imati funkciju izbegavanja kontrole, pritiska ili osećaja da neko drugi određuje način na koji osoba treba da koristi svoje vreme.

🟪 Zbog toga isto ponašanje može imati potpuno različite psihološke uzroke kod različitih ljudi.

👤 Socijalna psihologija dodatno pokazuje da kašnjenje ima interpersonalnu dimenziju, jer utiče na poverenje, očekivanja i doživljaj poštovanja u odnosima.

🗣 Kada osoba često kasni, drugi mogu njeno ponašanje interpretirati kao znak neodgovornosti, čak i kada stvarni uzrok leži u slaboj organizaciji ili pogrešnoj proceni vremena.

🫂 Zanimljivo je da ako nekoga smatramo odgovornim, njegovo kašnjenje ćemo lakše objasniti spoljašnjim okolnostima, dok ćemo kod osobe kojoj manje verujemo isto ponašanje pre pripisati karakteru.

🔆 Psihološki pristup zato poziva da se kašnjenje ne posmatra samo kao moralna osobina, već kao ponašanje koje treba razumeti u kontekstu, čime se otvara prostor za razumevanje, promenu i razvoj boljih navika.

✍️: MA Miloš Petrović, psiholog i psihoterapeut u superviziji
📩: [email protected]
🌐: www.introspectrum.rs

14/09/2026

📚 Teme koje se obrađuju na treningu:

➡️ Unapređenje komunikacijskih i socijalnih veština;
➡️ Jačanje samopouzdanja i samopoštovanja;
➡️ Rad na uverenjima koja sabotiraju asertivno ponašanje;
➡️ Tehnike izbegavanja manipulacije u komunikaciji;
➡️ Tehnike prihvatanja i upućivanja povratnih informacija (kritika i pohvala);
➡️ Kako reći Ne (adekvatno postavljanje granica);
➡️ Asertivno razrešavanje konfliktnih situacija;
➡️ Bolje prepoznavanje i razumevanje sopstvenih i tuđih potreba;
➡️ Poboljšanje odnosa sa drugima;
➡️ Rad na ličnom rastu i razvoju.

👩‍🏫 Trening vodi dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut.

🟢 Cena: 18 000 din.

"Early bird" popust: Za prijave do mesec dana pre početka, cena edukacije je 15 000 din.

🌐 Sve ostale detalje o treningu, kao i formular za prijavu, možete pronaći na našem sajtu:

https://www.introspectrum.rs/edukacije/asertivni-trening-radionica-novi-sad-beograd-online/

13/09/2026

🧘 Mnogi od nas su naučili da rade, postižu i da izdrže.

🤷‍♀️ Ali, paradoksalno, nisu naučili da zastanu, odmore.

✅ Dobra vest je da se radi o veštini koju je moguće razvijati.

1️⃣. Prvi korak svakako predstavlja unošenje svesnosti:

❓ Kada odmaram, da li se zaista opustim ili tražim novu stimulaciju?

📝 Primeri „zamenskih“ stimulacija:

➡️ „skrolovanje“ telefona;
➡️ planiranje;
➡️ traženje nove obaveze.

2️⃣. Za početak je dovoljno da sebi daš mikro-odmore:

➡️ Izdvoji dnevno 5 minuta:

✔ bez telefona;
✔ bez određenog cilja;
✔ uz usmerenost na telo (npr. svesno disanje).

🧠 Time nervni sistem bar privremeno izlazi iz „moda“ stalne aktivacije.

3️⃣. Uvedi aktivnosti koje stvarno obnavljaju.

Pitaj sebe: „Da li mi ova aktivnost stvarno prija ili mi samo odvlači pažnju?“

💗 Obnavljajuće aktivnosti često uključuju: prirodu, kreativnost, laganu šetnju, bliske odnose, mir...

4️⃣. Tolerši dosadu.

Deluje ti da gubiš vreme kada je stimulacija na minimumu, ali mozak zapravo radi u drugom „modu“. Dobija prostor za:

✨ kreativno povezivanje ideja,
✨ obradu iskustava,
✨ emocionalnu regulaciju

(Killingsworth & Gilbert, 2010).

5️⃣. Podsetnik:

Tvoju vrednost ne definiše tvoja produktivnost.

Ako je odmor sastavni deo tvog dana, to ne znači da si lenja osoba.

Odmor oporavlja resurse koji su ti potrebni.

☀️ A odmor nije ni nagrada koja mora da se zasluži.

6️⃣. Uvedi rituale koji će biti prelazak iz obaveza u odmor:

• šetnja posle posla;
• presvlačenje;
• nekoliko minuta tišine;
• ritual čaja ili kafe.

Često vreme nije toliki neprijatelj odmoru. Često smo to mi, koji ga sebi ne dozvoljavamo.

🧘 Zato naučimo da zastanemo. Time ne gubimo vreme — već obnavljamo svoje kapacitete.

✍️: dr Tanja Petrović, psiholog i psihoterapeut
🌐: www.introspectrum.rs

IntroSpectrum

28/09/2026

21/09/2026

20/09/2026

19/09/2026

18/09/2026

17/09/2026

16/09/2026

15/09/2026

14/09/2026

13/09/2026

Address

Telephone

Website

Alerts

Contact The Practice

Shortcuts

Share

Category

Listing takedown request