10/08/2026
Iznova primećujem da je seks još uvek tabu i tema u koju se samoinicijativno izuzetno retko dira. Svega nekoliko mojih klijenata je do sada u seansama progovorilo o seksu – a da ih prethodno u vezi s tim ništa nisam pitala. Ostali su se složili ili su "priznali" da je potrebno da porazgovaramo i o tome – iz tih-i-tih razloga. Stvari slično stoje i kada je reč o razgovorima sa ženama koje poznajem privatno – uglavnom mi kažu da o tome s drugima ne govore, ili barem ne otvoreno, u detalje i iskreno.
Gej klijenti i lezbejke o seksu pričaju mnogo slobodnije nego strejt muškarci i žene. S jedne strane, tom delu odnosa u vezi neretko posvećuju više pažnje. S druge strane, ne žive podrazumevano, očekivano i predvidivo i, zahvaljujući tome, toj senzibilisanosti i svim tim pobedama u borbama s predrasudama, stereotipima, zatvorenim vratima i vetrenjačama – mogu o seksu da govore onako kako o njemu pričaju inače. Svojim uobičajenim jezikom i rečima koje bi koristili da o istom govore s nekim od svojih prijatelja. Bez snebivanja, indirektnosti i traženja najboljih mogućih izraza. Pa i na način koji bi neko nazvao "vulgarnim" ili "prostim".
(Akonto prethodnog, idealno je kada klijent, o čemu god da govorimo u datom trenutku, o tome nečemu može onako kako bi govorio kada ni o čemu naročito ne bi vodio računa. Kada se ne bi pitao kako zvuči ili izgleda dok date reči izgovara, odaje li ga (s izrečenim neusklađena) neverbalna komunikacija, kakav utisak ostavlja i da li mi se, dok sa mnom deli to što deli, "gadi" ili dopada... Jedan od ultimativnih terapijskih ciljeva jeste osvajanje tih slobôda – u čemu mnogi klijenti, pre ili kasnije, uspeju. To, razume se, doprinese većoj njihovoj (a načelnoj) otvorenosti u svakodnevnom životu.)
Vidim da su seksualno nezadovoljniji oni koji su u seksu pasivni – bilo da su strejt ili gej. Pozicija pasivnosti u seksualnom odnosu je, na neki način, isto što i pasivnost u životu. Prepuštaš inicijativu i izbore drugome. Ono što bi mogao i u vezi sa seksom imao da kažeš, zadržavaš za sebe – da se drugi ne naljuti i ne nađe povređen, da bez partnera ne ostaneš, da ne postane još gore... Čekaš da drugi shvati šta ti je potrebno i tvom telu prija – pa se, kroz vreme, naljutiš i na sebe i na njega jer ne ume da pogađa i potrebno je da mu "crtaš".
Nasuprot onima koji "hodaju po iglama" kroz ono što bi trebalo da bude izvorom zadovoljstva, jesu oni koji ne samo da seksualnu želju otvoreno stavljaju do znanja, već u seksualnom odnosu ne izbegavaju da predlože, povedu, inoviraju. To ne znači da se ničega ne boje i nemaju svojih dilema i(li) nesigurnosti, već da onome što bi moglo da ih sputa ne dozvoljavaju da ih zaustavi. Izlaganje i hrabrost su delovanja uprkos strahu, a ne u njegovom odsustvu. Imajte to na umu.
Vidite gde ste i kako stojite s pričom o seksu. U odnosu s partnerom, bliskim prijateljima, svojim savetnikom ili terapeutom. Vidite da li u govorenju o tome možete ono što želite, ili je na oslobađanju potrebno da poradite. Makar na trenutak, zamislite seksualno slobodnijeg/u sebe i primetite kako se povodom toga osećate. Vidite kako zamišljena, a veća spontanost i sloboda, menjaju vaš pogled, hod, držanje, način na koji govorite... Vidite šta u tom slučaju radite drugačije, gde su vam tada i kako izgledaju lične granice pa, nakon što ste to zamislili i osetili, vidite šta sa svim tim da radite. Primetite čemu vas zamišljeno i na koji način zove.
P. S. Vidimo se na seansi. Da pričamo o svemu o čemu želite da pričate, koliko god želite.
