Dečiji Psiholog Rastko Zekić

08/11/2024

19/08/2024

Nemoj ti, ja ću umesto tebe…Polako pašćeš…Nemoj se penjati, visoko je…Ja ću ti iseći viršlu, da se ne posečeš…Ja ću ti nositi torbu, da se ti ne mučiš…Ja ću ti pomoći oko škole, da imaš više vremena da se igraš…Ja ću ti napraviti sendvič, jer ti ne znaš…Ja ću te podsećati na tvoje obaveze, jer ćeš ti zaboraviti…Ja ću ti spakovati torbu, da ne zaboraviš pribor za likovno…Ja ću te voziti na trening, jer ćeš biti umoran…Ja ću ti srediti sobu, jer ti samo pobacaš stvari u fioke i ne složiš majice…Pustiću te da pobediš u društvenoj igri, da se ne bi ljutio i besneo…Ja ću zvati učiteljicu da se žalim na dečaka koji te je gurnuo i uzeo gumicu… i tako dalje i tako dalje. Ovakva vrsta odnosa i „vaspitanja“ (a naročito baba i deda) nužno rezultira nedovoljnom količinom samopouzdanja kod deteta. Dete biva potpuno zavisno od roditelja, ne veruje u sopstvene sposobnosti, čak ni ne pokušava samo da uradi bilo šta. Kod kuće je sa druge strane obrnuta situacija, tu komanduje, ucenjuje, diktira svoja pravila jer su mu roditelji to dozvolili. Jasno je da se radi od medveđoj usluzi. Ako ništa drugo, setite se šta sve Vi sami radili kada ste bili dete i zapitajte se zašto Vaše dete ne bi bilo takođe sposobno za takve stvari. Ljubav prema detetu uopšte ne podrazumeva da ga treba lišiti svake vrste frustracije, truda, napora i odgovornosti, naprotiv.

13/08/2024

Malo o početku školske godine

12/08/2024

Ostavite dete da samo osmisli i organizuje bar dva sata slobodnog vremena u toku dana. Verovatno da će u početku tražiti od Vas da ga zabavljate i pravite društvo, ali ukoliko ostanete dosledni vrlo brzo to neće biti više potrebno. Time ćete pozitivno uticati na detetovu kreativnost i nezavisnost jer će ga dosada stimulisati da nešto preduzme i osmisli, a sa druge strane imaćete svoje slobodno vreme. Veliki broj vannastavnih aktivnosti na koje najčešće vodite dete takođe nije preporučljiv. Neka mu dodju drugari, neka ide kod njih, nek se igraju na ulici.

08/08/2024

Nagrada uopšte ne podrazumeva da detetu mora nešto da se kupi. Ona može biti i Vaš osećaj ponosa i radosti zbog nekog dobrog dela koje je dete učinilo, takođe može biti i poljubac, izliv nežnosti ili zajedničko provođenje vremena u interesantnoj aktivnosti.

03/08/2024

Često se dešava da su strahovi kod dece posledica manjka sampouzdanja, kao i niske tolerancije na bilo koju vrstu neprijatnosti. Samopozdanje se gradi kroz detetovo osamostaljivanje i odnos roditelja prema njemu u skladu sa uzrastom, a ne kao prema malom nesposobnom biću da bilo šta uradi samo bez tuđeg uplitanja. Kada nema objektivnog razloga za strah u nekoj situaciji, nemojte „štititi“ dete ni od čega i uzimati ga naručje,paliti sva svetla itd. Tako bivate uvučeni u jednu vrstu iracionalnog scenarija i često detetovog nesvesnog preglumljavanja. Najbolji signal koji roditelj može da pošalje detetu da je sve u redu je da sam roditelj bude opusten, siguran i smiren.

01/08/2024

Težite da dete domaće zadatke radi u isto vreme na istom mestu, da se zna koji deo dana je predviđen za to, šta se radi pre, a šta posle domaćeg, kao i da se on radi za radnim stolom, a ne dnevnoj sobi dok televizor radi, drugo dete se igra ili tome slično. Izbegavajte termine u množini, „imamo domaći“ „radimo domaći“ , potrebno je da dete to doživljava kao svoju ličnu obavezu, a ne vašu zajedničku. Navikavajte dete da samo sedi za stolom i radi zadatke, da uradi samo sve što zna, pa tek na kraju ako je potrebno uskočite u pomoć. Tako će uložiti više truda, pažnje i motivacije, a ređe će se dešavati situacije da kod kuće „zna“ sve, a na kontrolnom u školi ocena ne bude baš adekvatna tom znanju. Kada zajedno radite domaći, dete ne koristi pun kapacitet svoje pažnje, pa se često desi da u školi pravi „glupe“ greške jer nema nekog da im ukaže da su npr. zaboravili da zatvore zagradu ili da nisu počeli rečenicu velikim slovom. Pa još neki odu u školu da prigovaraju učiteljici i žale se. Bolje njegova ili njena trojka nego vaša zajednička petica.

30/07/2024

Obratite pažnju da kaznu prvo najavite. Time utičete da se kod deteta razvija lična odgovornost za postupke i posledice istih, a sa druge strane Vaša reč dobija na težini, naravno pod uslovom da tu kaznu i sprovedete u delo. Nemojte opominjati po sto p**a, pa kada Vam „pukne film“ u afektu izreknete nerealnu ili prestrogu kaznu koja je neadekvatna i koju iz objektivnih razloga nećete sprovesti u delo (baciću ti sve igračke…doći će policija da te vodi u zatvor…nikad više nećeš ići ni na jedan rođendan, itd.) Jednom opomenete da dete nešto mora da uradi ili da prekine sa određenom aktivnošću, drugi put i poslednji put opominjete i najavljujete kaznu. Poželjno je da kazna bude logičan ishod situacije, ako igračke nisu skupljene-ukidaju se na nekoliko dana, televizor nije ugašen-ukida se na nekoliko dana, nije se selo za sto da se jede-preskače se obrok i čeka se sledeći…Ukoliko budete dosledni, vrlo brzo nećete imati situacije u kojima se opominje po sto p**a i galami bez efekta. Ako detetu budete samo objašnjavali da nešto nije lepo ili se samo dogovarate da treba lepo da se ponaša, a kazne nema, neće doći do pozitivne promene u ponašanju i tako možete do beskraja da prolazite kroz isti scenario. Takođe je važno da kazna i kritika budu usmereni na ponašanje, a ne ličnost deteta. U kazni si zbog takvog ponašanja, a ne zato što si ovakav ili onakav.

29/07/2024

Dva zlatna pravila u vaspitanju deteta su doslednost i usaglašenost oba roditelja u postavljanju pravila i zahteva. Što se doslednosti tiče,evo par primera…Ako je kazna izrečena na nedelju dana,održite je do kraja,ako je leganje u krevet u 21h gledajte da tako bude svaki dan,ako dete imate kućne obaveze gledajte da to bude svaki dan,ako se domaći radi za radnim stolom neka tako bude svaki put. Usaglašenost se sa druge strane odnosi na oba roditelja, ako je jedan roditelj nešto zabranio drugi ne sme to da dopusti detetu, ako jedan roditelj nešto zahteva od deteta drugi ne treba da se protivi tome, pogotovo ne pred detetom. Ako ste po pitanju nekih stvari različitih stavova, gledajte da se nađete na zlatnoj sredini i da ta sredina bude konstantna. Gde nema doslednosti i usaglašenosti tu nastupa dečija manipulacija i vrlo brzo nakon toga frustracija roditelja. Dete ne navikava da se prilagođava zahtevima sredine, nego očekuje da se sredina i drugi njemu prilagođavaju, a sem roditelja eventualno to niko drugi neće hteti da trpi, što će u velikom broju situacija dovoditi do toga da je dete ljuto i besno jer nije baš onako kako ono želi, biće sklono brzom odustajanju, neće imati kapaciteta da uloži trud, da da sve od sebe i da tako napreduje u bilo kojoj oblasti, kao što su škola, sport, hobi itd. To neće biti neka faza koja sama od sebe prođe, nego će se formirati kao karakterna osobina kasnije odrasle osobe.

27/07/2024

You can also follow on Instagram to see more.