Čaj sa Gocom

10/09/2026

Poslednje reči poznatih

Danas je na moj Netflix stigla serija snimaka poznatih ljudi koji su snimljeni tokom intervjua koji će biti objavljen nakon njihove smrti. (Famous Last Words na Netflix-u), iznenadila sam se neprijatno, ali i prijatno. Neprijatno, jer nisam znala da nisu više živi, a prijatno, što su dobili priliku da kažu nešto što će ostati iza njih sa tom namerom.

Pomislila sam na to kako su moje poslednje reči pre 2,5 godine bile: "Nikada to nikome nije pomoglo" kada mi je muž u UC KCV-a rekao da će sve biti u redu i da ne brinem. Ne bih želela da to budu moje poslednje reči.

Postoje stvari zbog kojih žalim, ali su sada nepromenljive. Ali mogu da promenim ono što želim da ostavim kao poslednje reči.

Sve na šta 100% možete da se oslonite ste vi sami. To nema apsolutno nikakve veze sa tim koliko Vas majka, otac, dete, partner, prijatelji i kumovi vole. Vi znate šta je najbolje za Vas. Kada ste u očaju samoće prepušteni sami na milost i nemilost nepoznatom svetu, kada ne znate šta se dešava i gde se nalazite, imate samo sebe. To je najvažnija veza koju možete izgraditi tokom života, bonus je ako je izgradite sa drugima a još veći ako svoje bližnje naučite kako to isto da urade.

Naučite da prihvatite stvari koje su se desile - desile su se tako jer nisu drugačije. Naknadna pamet ne pomaže, sem u sprečavanju ponavljanja isto loše stvari.

Probajte da nađete svoju "misiju" a da njome zaista menjate živote živih bića na bolje, to ne znači da treba da propovedate veru starima i bolesnima, to znaci da ako verujete, radite i živite po principima vere. Practice what you preach. Živite tako da živite Vaš smisao. To je najbolji način da i drugi ljudi žive svoj smisao makar gledajući Vas.

Borite se za sebe, postoje stvari koje drugi neće uraditi za Vas sem ako ih ne tražite...

Zaustavljajte sebe i druge pri pomišljajima na nešto što bi naškodilo njima/vama samima ili drugima. Ništa što je dobro ne zahteva da se bilo ko satre, istrebi, ne zahteva da se ističe da smo bolji od drugih, da su drugi drugačiji, zbog nečega neprihvatljivi... Svaka sloboda ima svoje granice.

Prihvatite ljubav, nežnosti i toplinu drugih, naučite da prepoznate kada je to uslovljeno ili deo "bombardovanja ljubavlju", to nemojte prihvatati.

Živite u ovom trenutku i trudite se da menjate svoju okolinu na bolje, ne prolazite nemi pored drugih kojima možete pomoći. Ako mislite da ne možete tu ništa, onda stvarno ne možete, ali ako probate, nekad se sve uroti da Vam pomogne u tome.

Ne očajavajte zbog prošlosti ili budućnosti, prošlost sigurno ne možemo promeniti a budućnost verovatno ne mnogo. Ono što možemo da menjamo smo mi sami.

Ostvarite balans između posla i slobodnog vremena.

Sigurno postoji još gomila stvari koje bih htela reći, ali su ovo moje mogućnosti za sada. Borba nikad ne prestaje, ali treba nekad i odmoriti.

Tekst napisala:
Gordana Marinković psihoterapijska savetnica

22/12/2025

Biti svestan smrti

Obećala sam da ću opisati svoje iskustvo na odeljenju poluintenzivne nege na neurohirurgiji.

Jedna predivna sestra me je dovezla iz šok sobe u tu sobu gde sam bila malo svesnija nego do tada. Stavili su me u krevet odmah do vrata. Preko p**a mene su bile 3 osobe, skroz levo potpuno po meni nesvestan covek, u sredini žena sa podosta godina i do nje skroz desno muškarac bliže mojim godinama po mojoj proceni.
Prilikom prve vizite lekara sam se požalila da mi se nešto dešava sa desnim uhom što sam kasnije saznala da me je pregledao prof. dr. lično i rekao da je sve u redu.
Pitala sam se kada će moji doći, kad ću moći da ih kontaktiram.
Soba je bila slabije osvetljena, čula se različita muzika u zavisnosti od toga ko je radio. Sećam se prvih noći i monitora koji su pratili naše vitale. U pola 3 ujutro otprilike gospođa koju su iz nekog razloga zvali mislim "balerina" je počela da se "odjavljuje", odjednom su se tu stvorili svi koji su bili dežurni tada, sestra se žestoko trudila oko reanimacije, ali ništa...
Sutra ista priča drugi tim, muškarac u desnom uglu od mene se monitorom oglasio, taj poznati zvuk, zvuk smrti... Isto vreme u noći, isto svi oko njega, iz nekog razloga mislim da je bio HIV pozitivan. Navukli su zavese da ne gledam prizor. Nekako sam zaspala a ujutro sam se probudila i videla pokriveno telo.
Osećaj bespomoćnosti u meni se pojačavao. Stavili su moj krevet tamo gde je bio njegov. Nikad se nisam toliko plašila smrti kao tada. Potpuno bizarno s obzirom na to da sam je preživela. Sledeća sam na redu pošto su me stavili tu da ležim.
Ugledala sam poznato prijatno lice iskusnije sestre Tanje (ako se dobro sećam imena). Tu je bio i mladi lekar koji mi je rekao da zna Slađu, moju Slađu do koje sam i u komi pokušala da dođem (dr Slađana Martinović-Mitrović psihijatar i psihoterapeut). To mi je ulilo malo nade da nisam zaboravljena. Pošto mi je u toku dana rečeno (ne meni lično, nego sam prisluškivala razgovor o sebi koji vizita vodi međusobno) da će mi ugraditi peg jer preko nosa ne mogu da primim više od 200 ml tečne hrane, pitala sam tog lekara da li mogu da odbijem. Na šta je odgovorio da mogu. Koncept pega mi je bio potpuno stran. Ali do tada sam bar 5 p**a vadila sebi cev (kanilu) iz nosa što u šok sobi što tu, a poslednji put kad sam to uradila, svesno su mi stavljali cevčicu u nos, bolelo je užasno i morala sam da učesvujem.
Opet se pojavila sestra Tanja a veče je prolazilo u mom strahu da zaspim jer ću umreti u snu. Zamolila sam je da mi obeća da će me paziti da ne umrem to veče, umirila me je i uverila da će to učiniti, pa sam zaspala. Te večeri niko nije umro, videla sam sutradan kako na peg hrane prvog čoveka s leva, nije delovalo da ga boli, pa sam se tu malo opustila.
Došli su nam fizioterapeuti da nam malo pokrenu mišiće, godinu i po kasnije sam saznala da smo to imali i u šok sobi.
Bližilo se još jedno veče i ja sam se pitala kada ću već jednom izaći odavde?
Bilo mi je izuzetno toplo i noge su mi bile otkrivene, a jedna mlada sestra je zatezala čaršave preko mojih nogu i molila me da se malo strpim jer ona mora da preda smenu (a pacijenti moraju biti pod konac). Meni su svi oni izgledali isto, ponekad bi se neko po nečemu istakao. Sestra Tanja po svom odnosu prema pacijentima, mlađe sestre po izboru muzike, jedna po svom belom markiranom duksu koga sam videla bar 2 p**a za 5 dana, jedna koja je imala jak naglasak i upoređivala cene deterdženata i sl. ovde i u inostranstvu i govorila tom nekom preko telefona šta da joj uzme...

Znala sam da je kraj mog bivstvovanja na neurohirurgiji kada sam počela da uz muziku sa zvučnika pevušim ‚‚I set fire to the rain...‚‚ od Adele i kad mi je ta mila moja Tanja uradila klistir kome se nisam nadala.

Gordana Marinković
psihoterapijska savetnica

Photo by National Cancer Institute on Unsplash

20/12/2025

Klinička smrt

25. novembra 2023. godine, sam posle date trombolitičke terapije doživela pored hemoragijskog moždanog udara i pucanje aneurizme.
Tada sam doživela tzv. kliničku smrt. Pošto sam i ranije sebi postavljala pitanja o smrti, red je da objasnim šta je to klinička smrt.
To bukvalno znači da vas mogu reanimirati ako stignu na vreme da vas vrate u život. Znači da jeste vaše srce prestalo da kuca a vi da dišete, ali mozak i dalje daje neke signale, to nije stanje kome a nije ni moždana (trajna) smrt.
U svakom slučaju, usledila je reanimacija i indukovana koma da bi mi uz dve neurohirurske operacije otvorili lobanju kako bi
krv koja je pritiskala mozak koji je plivao u njoj otekla.
Ljudi opisuju svoje doživljaje kliničke smrti kao uglavnom lepa iskustva. Ja je se ne sećam. Sećam se te polukome gde nisam bila sigurna zašto sam tu, gde sam retko viđala svoje roditelje, muža...
Sećam se da sam želela da pobegnem, ali nisam znala ni gde se nalazim.Putovala sam u različite gradove, na različite kontinente, borila se u toj komi za sopstveni život. Sanjala sam i mislila da je stvarnost da sam imala pobačaj i to blizanačke trudnoće.
Sećam se da sam pokušala to jednom prilikom da kažem tetki i mami pokazujući na stomak rukom kao da je sve nestalo pa i moje bebe. Plakala sam, bar mislim da jesam, zbog toga.
Osećaji su bili raznoliki, smetala mi je svetlost koja bi dopirala kao odbljesak od Merkatora, sto nema nikakvog smisla jer Merkator je daleko u odnosu na UCKCV. Prema položaju kog se ja sećam delovalo je kao da sam na Limanskoj pijaci otprilike. Htedoh da pobegnem, čas mi je bilo toplo, čas ledeno, sećam se guranja na snimanja, zvukova hitne pomoći koja su uvek značila još posla.
"Ovo su naši" učini mi se da reče jedna sestra gledajući kroz prozor.
Potom čujem za tragediju koja se desila nedaleko od NS-a gde je momak bukvalno izgubio glavu gurajući je kroz prozor automobila.
Da li je to bila moja uobrazilja? Sećam se fiokara u tim sobama, ponekog kupanja i jednog Italijana koji mi je ulivao nadu.
Ispostaviće se kasnije da je taj Italijan u stvari naš čovek sa kojim ću kasnije voditi brojne razgovore uz kafu.
Čula sam glas koji mi govori da ću izaći na Božić. Pomislih kako mi to Bog govori. A onda 25. decembra 2023. sestra sa intenzive je htela da me prebaci i ja joj govorim da sam preteška za nju, ona odgovori kako sam ja izgubila mnogo mase i da se nalazim tu već mesec dana i da je danas 25. decembar!
Prebacuju me na poluintenzivu gde mi prethodno reče jedan lekar da je ‚‚manje svetla, ima muzika i sve je bolje‚‚.
Sledećom prilikom opisaću svoje iskustvo sa poluintenzive.

Gordana Marinković
psihoterapijska savetnica "Čaj sa Gocom"

Photo by Dyu - Ha on Unsplash

12/12/2025

Pacijent govori

Prošle su dve godine od kad mi se desio hemoragijski moždani udar i od kada sam doživela kliničku smrt. Oštećenja mozga su bila značajna toliko da sam par nedelja provela u komi.
U indukovanoj komi.
To je period u kome vi stojite a vreme ide i oko vas i vama se dešavaju brojne stvari koje se vrte u krug. Znala sam gde se nalazim ali sam pomislila na potpuno drugi razlog mog boravka u bolnici.
Oštećenja koja su se dogodila u mom mozgu uticala su na mnoge organe, ali ne i na moju kogniciju.

Sreća ili prokletstvo?
U nemogućnosti da govorim jer sam u tom trenutku izgubila kontrolu desne strane tela pa i jezika, gutanja, govora. Nije da nisam znala i imala šta da kažem, nego nisam mogla bolje od pomicanja usana i to samo leve stane jer mi je desna bila potpuno mrtva. Postojali su ti neki medicinski radnici koji su bili nekako vidno prijatniji od drugih, a i oni koji su iz svojih ličnih razloga ili čega već kod mene upamćeni po tome što su svoj posao odrađivali.
Na primer, nebrojeno p**a u toku dana mi je trebala aspiracija šlajma iz usne duplje, ali i iz dela koji mi je bio otvoren radi intubacije. U toku kome sam imala i povišenu temperaturu zbog upale pluća. Prilično normalna pojava kada si na mašini za disanje. Elem, ovo zvuči možda nepravedno, ali kao neko ko se guši u svom šlajmu i bez glasa pokušava da vas dozove da mu očistite disajne puteve (znači gurnete mu sterilnu cevčicu koja je povezana na sukcioni aparat (valjda) i onda mu to ponovite i kroz usta i kroz taj otvor na grlu tj. ispod njega, jako mi je bilo važno da nemam taj osećaj dugotrjnog gušenja a dešavalo se da ga imam kad su određeni tehničari radili.
Moje telo više nije bilo moje.
Sav stid, sram, nekontrolisanja sopstenih potreba, osećanja dodira po telu, kupanja osećala sam se kao ogromna riba obešena na kuku da se njom pecaroš hvali.
Bilo je tu lepih trenutaka, ali sam, pomislila da bi neko trebalo da nauči ljude kako da pričaju sa terminalnim pacijentima, onima u komi i napravila mentalnu belešku o tome kako to moram preneti drugarici i koleginici Ivani Sovilj. Sa kojom sam čak i u komi išla po restoranima gde bismo zajedno uživale u hrani i piću i razgovorima o raznim temama.
Sve granice koje mislimo da imamo vezano za nas same prestaju da postoje onda kada se nalazimo pod kontrolom drugih u nekoj drugačijoj svesti, drugačijem telu zarobljeni i kada naše analize situacija nisu u potpunom skladu sa realnošću.

Ovo je tek moj prvi pokušaj pisanja na tu temu i pokušaj korišćenja prstiju desne ruke na laptopu.

Photo by Alexander Grey on Unsplash

09/03/2025

9 godina stranice, hvala vam svima na podršci i pomoći da se razvijam u svakom smislu ❤️

Celebrating my 9th year on Facebook. Thank you for your continuing support. I could never have made it without you. 🙏🤗🎉

08/03/2025

Pismo za tebe

Ovo pišem tebi, koja, možda, nisi srećna zato što si žena.

Ovo pišem tebi, koja, možda, ne možeš da ispuniš očekivanja okoline od tebe kao žene.

Ovo pišem tebi, koja se, možda, osećaš usamljeno.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, sebi (pa i drugima) na poslednjem mestu.

Ovo pišem tebi, koja se, možda, osećaš kao da ne pripadaš.

Ovo pišem tebi, koja, možda, nemaš iskustvo da znaš da partneri mogu da budu dobrodušni.

Ovo pišem tebi, koja, možda, ne znaš da muškarci mogu da imaju dobar odnos sa svojim partnerkama i decom.

Ovo pišem tebi, koja, možda, nisi osetila ljubav roditelja, porodice, partnera.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, doživela da neko tvoje poverenje izigra grubo.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, doživela osudu zbog toga što si žena i ljudsko biće.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, doživela osudu zbog toga što si drugačije seksualne orijentacije.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, doživela osudu zbog toga što možda ne možeš da imaš ili ne želiš decu.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, doživela da te neko maltretira samo zato što si žena.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, doživela nasilje u porodici.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, padala u očaj i pomišljala na najgore.

Ovo pišem tebi, koja si, možda, tražila pomoć, ali je nisi našla.

Ovo pišem tebi - jer vrediš.

Ovo pišem tebi - jer nijedna od nas nije savršena.

Ovo pišem tebi - jer svaka od nas ima svoje mane i greške iz prošlosti.

Ovo pišem tebi - jer si lepa takva kakva jesi.

Ovo pišem tebi - jer si zaslužila ljubav i podršku.

Ovo pišem tebi - jer možeš sebe da staviš na prvo mesto, a da ne osećaš krivicu.

Ovo pišem tebi - jer možeš da nađeš one pored kojih ćeš se osećati kao da pripadaš.

Ovo pišem tebi - jer nisi zaslužila da ti se dešavaju neprijatnosti i nasilje.

Ovo pišem tebi - jer možeš da voliš koga biraš da voliš.

Ovo pišem tebi - jer imaš izbore u životu, napravi one koje želiš.

Ovo pišem tebi - jer možeš da potražiš pomoć i napustiš onog pored kog nisi sigurna.

Ovo pišem tebi - jer zaslužuješ više od jednog dana pažnje u godini.

Ovo pišem tebi - jer imaš pravo na svoju logiku i osećanja.

Ovo pišem tebi - jer nas ima tako malo koje ćemo podržati jedna drugu.

Ovo pišem tebi - jer je previše osude na ovom svetu.

Ovo pišem tebi - jer znam da nije ‚‚prednost‚‚ biti žena.

Ovo pišem tebi - jer verujem iskustvima žena, pa i tvom.

Ovo pišem tebi - jer se svaka od nas oseća nekad loše.

Ovo pišem tebi - jer možemo da pričamo o tome.

Ovo pišem tebi - jer možemo da radimo na tome.

Ovo pišem tebi - jer bi trebalo da znaš da nisi sama.

‚‚Pismo za tebe‚‚ je napisala Gordana Belocić - psihoterapijska savetnica
Photo by naeim jafari on Unsplash

27/09/2024

08/07/2024

Akt gutanja

Šta znate o njemu i imate li problema kad treba da progutate hranu, tečnost, lekove?

Da li znate da usled nekih bolesti/poremećaja možete izgubiti akt gutanja i da onda morate na alternativne načine unositi hranu, tečnosti i lekove?
Nekad je potrebno i pola godine i duže vežbanja da bi se ovaj akt vratio.

Kašalj je jedna od stvari koja se proverava kod akta gutanja jer ima protektivnu ulogu (štiti pluća).

Prvo se kreće u vežbanje sa hranom koja je više želatinozna (poput gustog pudinga) pa se prelazi na meku kašastu hranu i tako redom, a tečnost u malim gutljajima samo, jer tečnost teže ide dole gde treba.

Oko tačnih manevara Vam mogu pomoći specijalisti ORL i logopedi.

Tekst: Gordana Marinković psihoterapijska savetnica

08/07/2024

Akt gutanja

Šta znate o njemu i imate li problema kad treba da progutate hranu, tečnost, lekove?

Da li znate da usled nekih bolesti/poremećaja možete izgubiti akt gutanja i da onda morate na alternativne načine unositi hranu, tečnosti i lekove?
Nekad je potrebno i pola godine i duže vežbanja da bi se ovaj akt vratio.

Kašalj je jedna od stvari koja se proverava kod akta gutanja jer ima protektivnu ulogu (štiti pluća).

Prvo se kreće u vežbanje sa hranom koja je više želatinozna (poput gustog pudinga) pa se prelazi na meku kašastu hranu i tako redom, a tečnost u malim gutljajima samo, jer tečnost teže ide dole gde treba.

Oko tačnih manevara Vam mogu pomoći specijalisti ORL i logopedi.

Tekst: Gordana Marinković psihoterapijska savetnica