20/06/2026
Kada tražimo pravu ljubav, šta god mi podrazumevali pod tim pojmom, mi ne tražimo samo osobu koja će nas voleti ovakve kakvi smo i koju ćemo mi voleti onakvu kakva je.
Mi tražimo da ta osoba zadovolji čitav niz naših psiholoških potreba:
- da nas neko vidi ovakve kakvi smo, bez maski, bez pretvaranja i da nas prihvate baš takve,
- da nam pruže osećaj voljenosti, da nas neguju i paze kao dragocenost,
- da se osećamo sigurno ( podržano, da ne razmišljamo hoće li nas prevariti, izneveriti na bilo koji način, da verujemo da će biti uz nas i kada je teško (i u dobru i u zlu), da će nas zaštiti ako zatreba, a neki podrazumevaju i da će biti materijalno obezbeđeni,
- da pripadamo nekome,
- da potvrdimo svoju vrednost (neko me voli, znači vredim; na žalost, mnogi kroz svoju privlačnost i bivanje u vezama potvrđuju prvo sebi, a onda i drugima da vrede),
- da iscelimo rane (one koje smo zadobili još kao deca zbog nedovoljno dobrih roditelja ili teških životnih okolnosti ili starih rana iz prethodnih emocionalnih veza),
- da pobegnemo od usamljenosti (veliki broj ljudi u vezama traži spas i od samoće i od osećanja usamljenosti),
- da pobegnemo od besmisla i ispraznosti života (neki ljudi u partnerskim vezama vide svrhu svog postojanja, to im je vrhunska vrednost; i kada taj segment njihovog života nije ispunjen oni su duboko nesrećni).
Puno je ovo očekivanja (a nisam sve ni nabrojala) usmereno na jednu osobu i na jedan odnos.
Zato ni ne čudi što ljudi pate u ljubavnim vezama, što bivaju razočarani. A zadovoljenje ovih potreba treba da bude zadatak same osoba koja ih ima, a ne nekog drugog, ma koliko nas ona volela.
