17/05/2026
Vikanje, vređanje, ponižavanje, nazivanje pogrdnim imenima, omalovažavanje ili zastrašivanje jesu oblici nasilja, posebno kada:
postanu obrazac,
služe kontroli ili dominaciji,
druga osoba posle toga oseća strah, krivicu ili smanjenje sopstvene vrednosti,
nema stvarnog preuzimanja odgovornosti već se sve relativizuje („preteruješ“, „sam/a si me izazvala“, „takav/takva sam kad sam nervozan/na“).
Ljudi nekad u afektu povise ton ili kažu nešto ružno pa se iskreno pokaju i menjaju ponašanje. Ali kada je to često, kada osoba odbija razgovor, okreće priču, minimizira ili te ostavlja da se sam/a nosiš sa posledicama — to već ostavlja ozbiljan trag na psihu i telo.
Često osobe koje su dugo u takvom odnosu počnu:
da se gase emocionalno,
da budu stalno napete,
da preispituju svoju realnost,
da se osećaju „preosetljivo“,
da izgube energiju i želju za bliskošću.
