Dr Laura Lasinger - dermatolog

09/09/2026

Tema dana: Kako Lichen sclerosus kod žena utiče na mentalno zdravlje?
Autor: Dr Laura Lasinger specijalista Dermatovenerolog
Lichen sclerosus vulve hronična je upalna bolest kože koja zahvaća anogenitalno područje i obično se javlja u fazama. Stanje se uglavnom pojavljuje u perimenopauzi i postmenopauzi. Prate ga neugodan svrb, osećaj peckanja, te utisak zatezanja. Sluznica je suva, lako puca i stvaraju se bolne sitne pukotine. Do toga može doći i bez značajnog trenja u tom području, a stanje se pogoršava u toku polnog odnosa, što dovodi do bolnosti i izostanka orgazma. Najvažniji je aspekt uticaj koju bolest ima na kvalitet života pacijenta i na njihovu sliku o svojoj seksulanosti.
Na ovu se bolest mora posumnjati kod žena koje se javljaju zbog svraba, dispareunije ili nespecifične nelagodnosti u području vulve, a čije se stanje ne poboljšava primenom lokalne terapije.
Blagovremeno prepoznavanje i adekvatno lečenje ove atrofične dermatoze su od neprocenjive vrednosti za ženu, koja ne zna šta joj se dešava i zašto. U praksi se srećemo sa pacijentkinjama koje su odlagale odlazak kod doktora zbog osećaja srama, ili su godinama pokušavale naći odgovor na pitanje o svome stanju, odlazeći od lekara do lekara.
Psihički problemi kod žena povezani sa dijagnozom lichen sclerosus genitalne regije mogu biti ozbiljni i zbog toga bi kod svakog ko ima to oboljenje trebalo preporučiti i psihijatrijsko savetovanje.
Najviše zabrinjava da pacijentkinje možda nisu svesne da pate ili da im je potrebna pomoć, što utiče na njihove partnerske odnose, posao i uopšteno na kvalitet života.

05/09/2026

Monaco❤️🤍🇲🇨

26/08/2026

Tena dana: Nedostatak otiska prstiju
Adermatoglifija i biometrijska identifikacija
Autor: Dr Laura Lasinger Specijalista Dermatovenerolog

Kod svakog čoveka na koži prstiju formiraju se plitke, epidermalni brazde, a dermalne papile stvaraju reljef koji ostavlja otisak prsta-jedinstveni lični pečat.
Za ove prirodno nastale ‘mape’ na prstima se smatra da su karateristični za jednu osobu, prisutni su od rođenja i ostaju nepromenjeni do kraja života.
Klinička dermatoglifika je nauka koja se bavi pročavanjem dermalnih šara (dermatoglifa) na dlanovima i tabanima.
Dermatoglifika ima ogroman značaj u medicini, sudskoj medicini, antropologiji, kriminalistici, kao i sa stanovišta bezbednosti jedne države.
Biometrijska metoda zasnovana na otiscima prstiju najčešće je primenjivana metoda za identifikaciju. U savremenom svetu je sastavni deo ličnog profila i biodatoteke.
Adermatoglifija, prema kliničkoj definicijii, jeste urođeni ili stečeni nedostatak epidermalnih papilarnih brazda na prstima. Adermatoglifija može biti ograničena na nekoliko prstiju ili zahvatiti sve prste.

Kako i zašto može nestati otisak prstiju?
•Genetski faktori
Poligenski model nasljeđivanja
•Kožne bolesti
Gubitak otiska prsta mogu uzrokovati i dermatološki i nedermatološki faktori. Dermatološke bolesti kao što su ekcemi (npr., kontaktni dermatitis i atopijski dermatitis), bulozne bolesti (epidermolysis bullosa, pemphigus vulgaris, Steven Johnsonov sindrom i toksična epidermalna nekroliza), kao i poremećaji keratinizacije (psorijaza, keratoderma blennorrhagica) ili infekcije (Verruca palmaris, Tinea manuum) mogu biti odgovorne za razvoj adermatoglifije.
•Povrede
Nedermatološki uzroci stečene adermatoglifije uključuju hemijsku ili fizičku traumu, opekotine i amputacije. Upotreba jakih kortikosteroida može izazvati atrofiju epidermalnih brazdi.

Ukoliko neko nema otisak prsta, to može dovesti do neprijatne situacije u procesu izrade ličnih dokumenata, na poslovom planu i prilikom međunarodnih putovanja.
Osoba bez očitljivih otisaka prstiju može imati problem kod otključavanja pametnih telefona i elektronskih uređaja, koji su podešeni za identifikaciju korisnika -otključavanje-pomoću otiska prsta.
Biometrijska provera, koja uključuje i uzimanje otisaka prstiju, obavezna je u brojnim situacijama, na primer u imigracionim postupcima, kod provere bankovnih računa, dodeli državljanstva, izdavanja vozačkih dozvola i pasoša.
Skrećemo Vam pažnju na prepreke sa kojima se suočavaju osobe sa adermatoglifijom tokom obaveznog postupka biometrijskog uzimanja otisaka prstiju za identifikaciju Njima se savetuje, da kod sebe imaju potvrdu na uvid o nedostatku otisaka prstiju, koju je izdao licencirani dermatolog.

10/08/2026

The Red Tree❤️

05/08/2026

https://www.facebook.com/share/r/196K1WYrNF/?mibextid=wwXIfr

01/08/2026

Tema dana: Alopecia areata -kad ste primetili?
Autor : Dr Laura Lasinger, Specijalista Dermatovenerolog

Uglavnom Vaš frizer skrene pažnju na promenu, ili nekad sami napipate u toku češljanja da na nekom delu nedostaje kosa.
Bez obzira što nije bolno stanje, pacijenti se brzo pojave i kod dermatologa. Za svakog pojedinca kosa je ukras, i razumljiva je Vaša zabrinutost.

Šta je zapravo alopecia areata?

Alopecia areata označava naglo ispadanje kose ostavljajući okrugla područja bez dlaka (ćelave pečate). Kod polovine osoba kosa ponovo izraste, ali može opet opasti. Kod nekih osoba kosa nikada ne izraste ponovo.
Uzrok nastanka alopecije areate još nije dovoljno poznat. Naučnici pretpostavljaju da je reč o autoimunoj bolesti, što znači da imunološki sistem greškom napada svoje folikule dlake. Gubitak kose, koji je bezbolan, uglavnom pogađa vlasište, ali mogu opasti i obrve te trepavice, brada(kod muškaraca).
Alopecia areata je oblik gubitka kose koji se ponavlja i ne dovodi do stvaranja ožiljaka, a može zahvatiti bilo koji deo tela prekriven dlakama. Iako je medicinski gledano benigno, ovo stanje može izazvati emocionalnu i psihosocijalnu patnju kod pacijenata i članova porodice.
Alopecia areata je najčešće asimptomatska, ali neki pacijenti osećaju peckanje ili svrab na zahvaćenom području. Obično se manifestuje kao jedno žarište (pečat), mada se ponekad ih ima na dva ili više mesta. Može se javiti u sklopu atopijskog dermatitisa, vitiliga, bolesti štitaste žlezde, sistemskih kolagenoza ili su u korelaciji sa problemima sa mentalnim zdravljem poput depresije ili anksioznosti ili nakon nedavnih stresnih situacija. Dijagnoza se obično postavlja na osnovu kliničke slike. Stanje je benigno, a česte su spontane remisije i recidivi. Terapija može uključivati ​​lekove lokalno, intralezijski ili sistemski. U terapiji se prepisujemo kortikosteroide, lokalnu imunoterapiju, inhibitore Janus kinaze (JAK), antralin, minoksidil, PUVA terapiju, takrolimus i biosimilare. Regenerativna medicina može dati mogućnost za ponovni rast kose , ubruigavanjem faktora rasta medicinskom procedurom -PRP terapijom.
Alopecia areata ima autoimunu prirodu što sugeriše povezanost alopecije areate sa drugim autoimunim stanjima, od kojih su najznačajnije bolesti štitne žlezde i vitiligo. Teške infekcije, povišena temperatura ili upalni procesi na zubima mogu delovati kao okidač za kasniju pojavu alopecije areate.
Alopecia areata nema simptome; ipak, obollele osobe mogu osećati emocionalnu i psihosocijalnu nelagodnost te postati sve nesigurnije zbog svog izgleda. Otvoren razgovor o ovim pitanjima sa pacijentima od ključnog je značaja kako bi im se pomoglo da se nose sa ovim problemom. Tok bolesti je nepredvidiv. Većina pacijenata ima samo nekoliko žarišta alopecije, a spontani ponovni rast kose obično se javlja unutar godinu dana.
Važno je informisati pacijente o hroničnoj prirodi bolesti sa čestim recidivima i uveriti ih da je stanje benigno te da ne ugrožava njihovo zdravlje, već da je samo posledica prethodno plpostojećeg okidača. Našem pecijemtu je potrebno otovreno dati do znanja da sva očekivanja u vezi sa terapijom postanu realna.

16/07/2026

Tema dana: Kako prepoznati toplotni osip?
Autor: dr Laura Lasinger, Specijalista dermatovenerolog

Tokom letnjih toplotnih talasa organizam je izložen značajnom opterećenju. Iako su stanja poput toplotnog udara i iscrpljenosti od vrućine dobro poznata, jedan rani znak pregrevanja često ostaje neprepoznat – toplotni osip. Iako sam po sebi nije opasan, predstavlja signal da telo otežano reguliše temperaturu i da je neophodno što pre reagovati.
Toplotni osip, odnosno miliaria, nastaje kada dolazi do začepljenja kanala znojnih žlezda. U normalnim uslovima, znoj izlazi na površinu kože i isparava, čime hladi organizam. Međutim, pri pojačanom znojenju, posebno u uslovima visoke temperature, vlage ili nošenja uske i neprozračne odeće, znoj može ostati zarobljen ispod kože. To dovodi do upalne reakcije i pojave sitnih promena koje se manifestuju kao svrab, peckanje i male kvržice, najčešće na vratu, grudima, pregibima ili vlasištu.
Ovo stanje se najčešće javlja tokom toplog i vlažnog vremena, fizičke aktivnosti, povišene telesne temperature, ali i kod novorođenčadi, čije znojne žlezde još nisu u potpunosti razvijene.
Savetuje se brzo rashlađivanje organizma i uklanjanje uzroka pregrevanja. Preporučuje se boravak u prostorijama sa prijatnom temperaturom, korišćenje ventilatora ili klima uređaja, kao i tuširanje mlakom vodom. Važno je omogućiti koži da diše nošenjem lagane, pamučne odeće i izbegavanjem materijala koji zadržavaju toplotu i vlagu.
Toplotni osip se u većini slučajeva povlači u roku od nekoliko dana nakon adekvatnog hlađenja i nege kože. Ukoliko simptomi traju duže od nedelju dana, a svrab postane intenzivan, ili se razvije infiekcija, neophodno je obratiti se dermatologu.

08/07/2026

08/07/2026

Svetski dan zdravlja kože 2026✨

Danas, 8. jula, širom sveta obeležava se Svetski dan zdravlja kože – dan posvećen podizanju svesti o značaju kože kao najvećeg organa i ključnog faktora ukupnog zdravlja.
Ovogodišnja tema, , još jednom naglašava da bez zdrave kože nema ni potpunog zdravlja organizma. Kroz edukaciju, prevenciju i pravovremeno prepoznavanje promena na koži, moguće je značajno unaprediti kvalitet života pacijenata.
Zahvaljujući zajedničkom angažmanu zdravstvenih radnika i pacijenata, sve više se govori o uticaju kožnih oboljenja, smanjuje se stigma i podstiče otvorena komunikacija. Edukacija i podrška imaju ključnu ulogu, posebno u sredinama gde je pristup dermatološkoj nezi ograničen.
Svaka inicijativa, savet i razgovor doprinose boljem razumevanju koliko je zdravlje kože važno – ne samo za pojedinca, već i za čitavu zajednicu.
Svetski dan zdravlja kože nije samo podsetnik za danas, već poziv na kontinuiranu brigu o koži tokom cele godine.

25/06/2026

Tema dana: Svetski Dan Vitiliga
Autor: Dr Laura Lasinger Dermatovenerolog

Vitiligo je dermatoza u kojem koža mestimično gubi boju. To se događa kada su oštećeni melanociti, ćelije odgovorne za stvaranje pigmenta kože. Vitiligo može zahvatiti bilo koji deo tela, a može se pojaviti kod osoba bilo koje dobi i pola.Pogađa 1% populacije i ima nepredvidiv progres.
Dijagnostika je veoma jednostavna i postavlja se brzo i lako, na osnovu vidljivih karakterističnih belih asimptomatskih mrlja na koži.
Za neke predstavlja estetski problem koji ima uticaj na psihu i dovodi do barijera u socijalizaciji i razvoja kompleksa. Sa aspekta psihodermatologije pored adekvatne medikamentozne terapije, psihoterapija može doprineti modifikovanoj interpretaciji ovog stanja i podizanja samopouzdanja. U modernom svetu vitiligo se identifikuje jedinstvena pojava, vrsta neponovljene lepote, i nekada ove osobe se pronalaze u svetu mode i fotografije.
Vitiligo je autoimuna bolest, sa genetskom predispozicijom, u kojoj imunološki sistem greškom napada sopstvene ćelije, u ovom slučaju melanocite. Melanociti nisu u stanju da se izbore sa neravnotežom antioksidansa i štetnih slobodnih radikala u organizmu, što dovodi do apoptoze.